Trakavica sa plagijatima

Trakavica oko plagijata doktorskih disertacija izgleda da se tek počinje odmotavati. Što se ono kaže: terali lisicu, a isterali vuka. Osporena je doktorska disertacija Nebojše Stefanovića, potpredsednika SNS i ministra odbrane, a otvorio se problem doktorata vlasnika „Megatrend univerziteta“ Miće Jovanovića, mentora Stefanoviću. Ovog preduzetnika u visokom obrazovanju bije glas da kao pouzdan SPS-ovac snabdeva vIast masterima, doktorantima i nadasve unosnim profesorskim mestima, a vlast njega privilegijama.

I do ovih afera bilo je više nego dovoljno indicija da je sistem obrazovanja u velikoj krizi. Da je, kako bi se reklo, razvaljen. A obrazovanje je temeljni razvojni i trebalo bi, moralni resurs društva. Ko zakaže u obrazovanju, zakazaće i na svim ostalim poljima. Nema uspešnih društava bez sređenog sistema obrazovanja.

Kod nas predugo traju rđave improvizacije u sistemu obrazovanja. Od osnovnog do univerzitetskog. Drastično osiromašenje materijalne osnove, i još više, nametanje obrazovnom sistemu konzervativnog nacionalističkog svetonazora, ostavilo je teške posledice. Iščašilo je obrazovanje Srbije iz modernih tokova. Pogotovo u oblasti društvenih nauka. Prirodne nauke su marginalizovane. Na ključna mesta sistema dovode se poslušni i povodljivi partijski činovnici. Seća li se danas još ko nesrećne Koštunicine ministarke prosvete, koja je darvinizam smatrala budalaštinom? Nije se čuditi na šta se srozalo obrazovanje, kad smo i takve imali na mestu ministra prosvete. Nekad ugledna profesija prosvetnih radnika, od učitelja do profesora univerziteta, srozala se u apatiju i gubitak samopoštovanja. Neretko, u gubitak profesionalnog i moralnog integriteta, na tezge i tezgarenje. Zato je danas sijaset lažnih diploma. Od osnovnih i srednjih škola, do univerziteta. To je veliki udarac na moralni poredak društva i razvojni potencijal Srbije. Fakultetske diplome, pogotovo privatnih fakulteta koji niču koje kuda kao pečurke posle kiše, mogu se takoreći kupiti na autobuskim stanicama. Što se onda čudimo plagijatima doktorata. Ima ih iha-ha, samo se time niko ne bakće.

Sporne doktorske disertacije su lakmus papir spremnosti navodno proevropske vlasti, da se sistem koliko-toliko dovede u red. Da se skandali sa diplomama i zvanjima rešavaju kako se to radi u Evropi. Beskrupulozni tipovi ni tamo nisu gadljivi na plagijate. Ali čim se podvale otkriju, prevaranti su prisiljeni da abdiciraju sa javnih funkcija. I da ćute pred otkrivenom brukom. Ni jednoj vladajućoj partiji, znamo za slične slučajeve u Nemačkoj i Mađarskoj, nije palo na pamet da brani ono što se braniti ne može i ne sme. Kod nas povodom spornog doktorata ministra unutrašnjih poslova zaseda poseban skupštinski odbor. Predstavnici vlasti žučno brane osumnjičenog i skandal prevode na nivo maltene pokušaja državnog udara. Predstavnik vladajuće partije u odboru Aleksandar Martinović, valjda predavač na novosadskom Pravnom fakultetu, tvrdi da je dovođenje u sumnju autentičnosti doktorata udar na Vladu Srbije i lično na predsednika vlade! Radikalski temperament i manire ne može da prikrije. Alal vera i njemu i fakultetu na kojem uči studente. Oni koji su ukazali na intelektualni lopovluk ispadoše narodni neprijatelji, a onaj ko je krao tuđe ideje i radove, ispade žrtva protivdržavne zavere.

Nestranački eksperti i stranačke sive eminencije

Kad je Vučić formirao vladu, najavio je da će zahtevna mesta koja traže sposobnost ponuditi onima za koje smatra da su kompetentni, bez obzira na stranačku pripadnost. Mnogi su bili skeptični. Na jedno takvo mesto, šefa pregovaračkog tima za pristupne pregovore sa EU, postavio je Tanju Miščević, profesorku FPN u Beogradu, koja nije član ni jedne stranke. U prethodnim profesionalnim aktivnostima na evropskim poslovima, stekla je ugled i poverenje kod domaće i strane stručne javnosti. Njezino postavljanje na zahtevnu funkciju, za mnoge skeptike bio je ohrabrujući znak. Ali, ne lezi vraže. Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, nekadašnja urednica radikalske „Velike Srbije“, biće u stvari glavni pregovarač Srbije sa EU, najavljuju mediji. Tek toliko da se zna ko je glavni, profesorka univerziteta sa zavidnim ugledom ili bivša urednica „Velike Srbije“.

Toliko o iskrenosti angažovanja stručnih nestranačkih ličnosti na zahtevnim državnim mestima.

Kadrovi rešavaju sve

Bratislav Gašić, potpredsednik SNS, po raspoloživim podacima preduzetnik iz Kruševca koji se navodno bavio keramikom, ministar je odbrane. Spekulisalo se i oko njegove diplome ekonomskog fakulteta, ali su to ostale nerazjašnjene glasine. Na funkciju koja podrazumeva stručnu osposobljenost iz bezbednosnih politika, koja podrazumeva razumevanje globalnih i lokalnih bezbednosnih izazova, koja podrazumeva da se sa evropskim i svetskim partnerima može voditi smislen dijalog, koja Srbiju u domenu odbrane može usmeravati ka racionalnim rešenjima, postavlja se preduzimač koji se u lokalnoj zajednici bavio potpuno nekompatibilnom delatnošću. Zar nema školovanih kadrova koji znaju strane jezike i koji poznaju bezbednosne regionalne i evropske izazove?

Ministar odbrane postavljen je i na mesto valjda kordinatora obnove Obrenovca. Zar i za to mesto nema drugih sposobnih kadrova? Ili važi logika da poslušni kadrovi rešavaju sve.

(Autonomija)