Trenutno pišem program rada buduće Vlade Srbije i to je prioritet, rekao je za list “Danas“ Aleksandar Vučić, lider Srpske napredne stranke (SNS) i budući premijer odgovarajući na pitanje kada bi trebalo očekivati početak razgovora o novoj vladajućoj koaliciji.
„Za koju politiku mislite da bi bila bolja. Hoćete da uvedemo sankcije Rusiji, da kažemo da podržavamo narušavanje teritorijalnog integriteta, čime bismo se odrekli Kosova, ili da okrenemo leđa Evropskoj uniji“, upitao je Vučić komentarišući spekulacije koje su prošle nedelje pojavile i medijima o sastavu buduće vlade i uticaju stranih sila na to pitanje.
(Tanjug, Danas.rs, 25.3.2014.)

Kažu da je profesor Veljko Korać držao vrlo inspirativna predavanja iz filozofije sa pesničko-glumačkim primesama, da ne kažem sublimacijama… Znao je stari profesor da se zanese pa da svoja predavanja o Hegelu započne na sledeći način: Evropa gori! Napoleon na belom konju predvodi vojsku koja nezadrživo napreduje i osvaja gotovo celu Evropu… A Hegel, u tišini svoje sobe, uzima pero i piše prve redove „Fenomenologije duha”. Da li ovako i “naš genije”, budući premijer i ko zna šta još (pojavile se pakosne spekulacije, a i karikature, koje govore/prikazuju sastav vlade gde sve fotelje/funkcije zauzima Aca Vučić) sedi u mraku svoje sobe i piše program buduće Vlade Srbije? Ovo nije karikiranje kada upoređujem Hegela i Vučića, iako ne pripadaju istoj branši, a i vekovi ih dele, jer povesna odgovornost je u pitanju; Hegel je napisao delo koje je promenilo dalji tok filozofije, što će reći poimanja sveta uopšte, a Vučić piše program od koga zavisi sudbina Srbije i njenih građanki/građana (po Ustavu još uvek Srba i ostalih građana).

Nama građanima ostaje samo da se nadamo da su Vučićeve namere plemenite, to jeste u interesu svih građana ili barem da su razumne i u skladu sa našim potrebama i mogućnostima. Slušao/gledao (i ne verovao) sam neke naše “filozofe” na televiziji… Gospode bože, ako oni imaju bilo kakav uticaj na budućeg Premijera, postaćemo ruska provincija u najskorije doba; pliva patka, pliva guska, ova zemlja biće ruska – kao da su ovi vrsni znalci, analitičari (imena nisu bitna, ali recimo da su vrlo frekventna u RTS-ovim emisijama) i rusofili zapevali celo vreme. Uzdamo se u plemenitost budućeg premijera i nadamo se da će mu i program biti takav (nadam se da ovo nije od stokholmskog sindroma), ali ne mogu da se oslobodim strepnje – što bi rekao Meša Selimović.

Ima ono sjajno mesto u Selimovićevom “Dervišu” kada glavni lik (Ahmed Nurudin – derviš) mašta o političkoj moći i osveti. Motiv za njegovo maštanje je dolazak čoveka sa “naših” prostora na visoku funkciju u turskom carstvu. Razmišlja derviš kako li je budućem moćniku? Da li i on sedi u mraku svoje sobe, kao i derviš, i smišlja osvetu nad svojim političkim protivnicima? Ruka mu sigurno nije laka kada je dogurao tako daleko? Ako mislite da je ovo aluzija na budućeg premijera, potpuno ste u pravu, mada je ovo više jedan disutopijski scenario za razliku od onog optimističkog što sam ga izneo malo pre. Da li i Aca sedi na kanabetu, posmatra uspavani grad i mašta o osveti, to jeste o satiranju svojih političkih protivnika, jer sada ima moć koja je gotovo apsolutna (kao i Hegelov duh iz već spomenute „Fenomenologije duha”)? No, mene veći strah, od “crne” sudbine Acinih protivnika, za nas građane! Šta ćemo mi ako Aca okrene ćurak naopako pa krene da se sveti svima nama koji ga nisu podržali, glasali za njega ili koji ga stalno prozivaju za grehove iz mladih dana (rani radovi ili rani jadi mladog Vučića)? Biće jauk i škrgut zuba…

Mnoge su scile i haribde u budućoj odiseji našeg novog premijera… Na istoku Rusija, na zapadu EU i SAD, a u Srbiji građani željni svega i hleba i hladnoratovskih igara. Hoće li Aca naći pravi ekvilibrijum između velikih sila ili će morati da odabere stranu, iz ličnih ili državno-nacionalnih razloga, nama je sasvim svejedno. Mi smo u situaciji kjerkegorovskog (Seren Kjerkegor – danski filozof) egzistencijalnog paradoksa, to jeste šta god da učinimo neće biti dobro po nas ili kako reče dervišov sagovornik (moćnik kod koga je derviš došao da moli za brata zatočenog u zatvoru) citirajući Kuran: Teško tebi, teško tebi i opet teško tebi!

(Autonomija)