Gornji dom ruskog parlamenta Savet federacije odobrio je danas jednoglasno na vanrednoj sednici zahtev predsednika Rusije Vladimira Putina da pošalje vojsku u Ukrajinu. Putin je zatražio danas od Gornjeg doma Saveta federacije dozvolu da pošalje vojne snage u Ukrajinu do „normalizacije društveno političke situacije“ u toj zemlji, saopštio je Kremlj. Kako je navedeno, Putin je na osnovu Ustava zatražio korišćenje oružanih snaga na teritoriji Ukrajine. Zahtev je obrazložen vanrednom situacijom u Ukrajini i pretnji ruskim građanima na teritoriji te zemlje, kao i ruskim snagama na ruskim vojnim objektima u Ukrajini na osnovu međunarodnih sporazuma.

Ruski parlament pozvao je danas predsednika Rusije Vladimira Putina da iskoristi sve mogućnosti da zaštiti stanovništvo Krima „od bezvlašća i nasilja“ i stabilizuje situaciju u toj ukrajinskoj autonomnoj oblasti. Savet Državne Dume danas je usvojio je dva dokumenta o tome, u ime „poslanika Državne Dume“, izjavio je novinarima predsednik Dume Sergej Nariškin. Nakon Državne Dume, i gornji Dom parlamenta, Savet federacije pozvao je Putina da iskoristi sve mogućnosti da zaštiti Ruse u Krimu.

Novi predsednik vlade na Krimu Sergej Aksionov izjavio je danas da je preuzeo punu kontrolu nad vojnim, policijskim i drugim bezbednosnim službama u regionu.On je sinoć od ruskog predsednika Vladimira Putina zatražio pomoć u održavanju mira.

„Imajući u vidu odgovornost za život i bezbednost građana, molim ruskog predsednika Vladimira Putina da pomogne da se obezbede mir i red na teritoriji Krima“, izjavio je Aksionov, prenela je ruska televizija.

Kako prenose ruske novinske agencije, Aksionov je rekao da će naoružane snage, policija, sluzbe nacionalne bezbednosti i pripadnici pogranične službe odgovarati samo na njegova naređenja. Dodao je da svi koji se sa takvom odlukom ne slažu treba da napuste svoje službene položaje.

Referendum već 30 marta

Referendum za veću autonomiju republike Krim, na jugu Ukrajine, biće održan ranije nego što je predviđeno – već od 30. marta, izjavio je danas portparol predsednika vlade Krima Sergeja Aksionova. „Imajući u vidu situaciju i s obzirom da konflikt prelazi granice zdravog razuma, odlučili smo da ubrzamo organizovanje referenduma, a najraniji datum za sada je 30. mart“, navodi se u saopštenju Aksionova, preneo je njegov portparol.

Skupština Krima izglasala je u četvrtak da se 25. maja održi referendum za još više autonomije za tu oblast. Glasanje je održano iza zatvrenih vrata, a parlament je od četvrtka pod kontrolom proruskih komandosa. Pitanje na referendumu će biti, kako je ranije odlučeno, „Da li ste za državni suverenitet Krima u okviru Ukrajine?“.

Krim već ima status autonomne republike u okviru Ukrajine. Krim je bio u sastavu Rusije do 1954, kada je pripojen Ukrajini. Sevatsopolj, na Krimu, i dalje je sedište crnomorske flote ruske mornarice.

Oko 10.000 proruskih protivnika novih vlasti u Ukrajini okupilo se danas na ulicama grada Donjecka, uporištu svgnutog predsednika Viktora Janukoviča. „Rusija, Rusija“, skandirali su učesnici demonstracija koji su nosili ruske zastave. Okupljenima su se sa bine obratili organizatori skupa, koji su saopštili da podržavaju težnje Krima da se pridruži Rusiji.

Turčinov pozvao Putina da zaustavi agresiju na Krim

Prelazni ukrajinski predsednik Oleksander Turčinov pozvao je u televizijskom obraćanju ruskog predsednika Vladimira Putina da „odmah zaustavi agresiju na Krim i povuče svoju vojsku“ iz te autonomne ukrajinske oblasti. „Obraćam se lično predsedniku Putinu, zahtevajući od njega da hitno zaustavi svoju neprikrivenu agresiju i povuče svoje vojnike sa Krima“, rekao je Turčinov.

On je optužio Rusiju da je napala tu zemlju invazijom Krima i pozvao Putina da okonča „provokacije“, pokušavajući da uvuče Ukrajinu u oružan sukob. „Izaziva se konflikt, a zatim i aneksija teritorije“, rekao je Turčinov.

Ruski avioni su, kako tvrdi Kijev, narušili juče vazdušni prostor Ukrajine. Ministrastvo spoljnih poslova Ukrajine pozvalo je u protestnoj noti Moskvu da „vrati ruske vojnike i sredstva u svoje baze“, prenose agencije.

Rusija je poslala 6.000 ljudi i 30 blindiranih vozila u autonomnu oblast Krim, na jugu Ukrajine, izjavio je danas ukrajinski ministar odbrane Igor Penjuk. Rusija je od juče šalje svoje snage „bez obaveštenja i bez dozvole Ukrajine, što je u suprotnosti sa principom nemešanja u politiku susedne države“, rekao je Penjuk na sastanku ukrajinskog saveta ministara.

Juče je između Sevastopolja i Simferopolja primećeno pokretanje blindiranih vozila, a više transportnih aviona sletelo je na vojni aerodrom nedaleko od Simferopolja.

Merkel i Štajnmajer

Kancelarka Angela Merkel je u subotu (1.3.) na jednom skupu u Berlinu izjavila „da se mora učiniti sve kako bi se sačuvao integritet Ukrajine“. Ona je rekla da je „jako zabrinuta“ zbog situacije na Krimu i dodala da se nalazi u telefonskom kontaktu, kako sa odgovornim osobama u Ukrajini, tako i sa Putinom. „U ovim danima moramo dati podršku želji naroda Ukrajine za slobodom i demokratijom“, rekla je Merkel.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer zatražio je od Moskve da obelodani koji su njeni ciljevi na Krimu. On je rekao da je trenutno u toku „opasno dolivanje ulja na vatru“ koje može izazvati eskalaciju situacije: „Sve što Rusija čini na Krimu mora biti u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Ukrajine i u skladu s ugovorima koje Rusija ima s tom zemljom“. Štajnmajer smatra da Rusija mora odmah stvoriti „transparentnost po pitanju kretanja svojih trupa na Krimu“. Vlade u Kijevu i Moskvi inače imaju sklopljen ugovor o dugoročnom korišćenju luke Sevastopolj za potrebe ruske ratne mornarice.

Gasprom podseća Ukrajinu na dug

Ruski Gasprom danas je saopštio da Ukrajina prema Rusiji ima „ogroman dug“ za gas od 1,55 milijardi dolara, kao i da sporazum o povlašćenoj ceni gasa sa Kijevom može da bude doveden u pitanje. „Imamo dobre odnose sa Ukrajinom, tranzit funkcioniše, samo treba platiti gas… Za sada kašnjenje u isplati iznosi 1,549 milijardi dolara“, rekao je portparol Gasproma Sergej Kuprijanov za agenciju RIA Novosti. On je rekao da sa „takvim načinom plaćanja i ispunjavanja obaveza, Ukrajina neće vrlo verovatno i dalje moći da ima povlašćenu cenu za gas“, rekao je Kuprijanov.

Po sporazumu iz 2010, Ukrajina je do 2042. godine Rusiji ustupila luku u Sevastoplju za bazu ruske crnomorske flote, a zauzvrat dobila ograničenje cene gasa. Portparol predsednika Vladimira Putina rekao je početkom februara da je Rusija sve zabrinutija jer Ukrajina kasni s plaćanjem gasa.

Obama upozorio Rusiju

Američki predsednik Barak Obama izrazio je sinoć duboku zabrinutost zbog informacija o pokretanju ruske vojske u Ukrajini i upozorio na posledice u slučaju vojne intervencije u toj zemlji. Naglašavajući da Vašington poštuje suverenitet i teritorijalni intergritet Ukrajine, Obama je rekao: „Duboko smo zabrinuti zbog informacija o pokretanju vojske koje je Ruska Federacija preduzela u Ukrajini“.

U Beloj kući. Obama je podvukao da će SAD biti solidarne sa međunarodnom zajednicom u tome da će biti posledica za bilo kakvu vojnu intervenciju u Ukrajini.

Prema izjavi jednog zvaničnika Pentagona, „više stotina (ruskih) vojnika raspoređeno je na Krimu“, gde se nalazi ruska baza. Ukrajinske prelazne vlasti procenjuju da je oko 2.000 ruskih vojnika prebačeno avionima na vojni aerodromu Simferopolju.

Kina: Ukrajina sama da reši problem

Povodom najnovijih događanja u Ukrajini i na Krimu, kineski zvanični predstavnik je rekao da Peking poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Predstavnik je dodao da Kina veruje da je narod Ukrajine sposoban da sam reši probleme sa kojima se suočava. Kineski stav je konstantan, dodao je on.

EU: Sporazum sa Ukrajinom je još uvek na stolu

Sporazum o pridruživanju koji je EU predložila Ukrajini i dalje je na stolu i njegov cilj nije okretanje leđa Rusiji, izjavio je evropski komesar za trgovinu Karel de Guht. „Sporazum o pridruživanju i dalje je na stolu i ako je Ukrajina spremna da ga potpiše, EU je takođe otvorena za to“, rekao je Guht posle neformalnog sastanka evropskih ministara trgovine u Atini. On je naglasio da nije reč o sporazumu „za ili protiv Rusije“.

„Ukoliko se Ukrajina približi Evropi, to ne znači da neće moći da ima bliske odnose i sa Rusijom. Mi pozdravljamo bliske odnose Ukrajine i Rusije“, dodao je Guht. On je rekao i da bi potisivanje sporazuma o pridruživanju EU Ukrajini moglo da donese 487 miliona evra dobiti, pre svega od izvoza hemijskih i poljoprivrednih proizvoda.

Vlasti Ukrajine saopštile su nedavno da je državi neophodno 35 milijardi dolara, a Međunarodni monetarni fond najavio je da će „u sledećih nekoliko dana“ poslati svoju misiju u Kijev, kako bi počeli razgovori o planu pomoći.

Na pitanje da li postoji mogućnost da sporazum o pridruživanju bude potpisan sa prelaznom vladom u Ukrajini, Guht je rekao da je na Evropskom savetu da donese tu odluku, ali je i dodao da je Evropa spremna na sva eventualna rešenja.

(Deutsche Welle)