Nakon što je švedski parlament 1809. godine uveo instituciju ombudsmana – koja je imala zadatak da kontroliše izvršnu vlast i spreči da kralj i vlada ignorišu zakone – 194 godine posle, i Vojvodina je dobila svog zaštitnika ljudskih i građanskih prava i sloboda. Prvi vojvođanski ombudsman izabran je 24. septembra 2003. godine, u deceniji tokom koje je Republika Srbija dobila dvadesetak nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava na svim nivoima uprave i nekoliko zakona od presudnog značaja u ovoj oblasti. Desetogodišnjicu rada institucija Pokrajinskog ombudsmana će, u utorak 19. novembra, obeležiti svečanom akademijom u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Pokrajinski ombudsman, čiji su osnovni principi delovanja zakonitost, nepristrasnost, nezavisnost i pravičnost, nezavisan je i samostalan organ koji se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda svakog građanina. Ta prava zajemčena su Ustavom, međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonom i propisima Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ombudsman štiti ljudska prava i slobode od povreda koje bi u svom radu mogli učiniti pokrajinska i opštinske uprave i organizacije i javne službe, koje imaju upravna i javna ovlašćenja, a čiji je osnivač Pokrajina Vojvodina ili neka od opština.
Reč ombudsman u švedskom jeziku označava osobu koja „ima sluha za narod“. Sluh za građane Vojvodine, od oktobra 2010. godine kada su je izabrali poslanici Skupštine APV, ima pokrajinski ombudsman Aniko Muškinja Hajnrih kao i njenih pet zamenika: Eva Vukašinović (zaštita prava nacionalnih manjina), Marija Kordić (zaštita prava deteta), Danica Todorov Jašarević (za ravopravnost polova), Stevan Arambašić i Dragomir Sekulić. Šef kabineta ombudsmana je sociolog Pavel Domonji.

– U odnosu na period s početka rada Ombudsmana u Vojvodini, danas nam se obraća dvostruko više građana. Posla je mnogo, bukvalno svakih pet minuta zvoni telefon, a nove tehnologije donele su kontakte, osim poštom, i putem slanja imejl poruka i preko društvenih mreža. Dovoljno je da otvorite naš sajt, kliknete na “pisamce” i pred vama će biti formular čijim ispunjavanjem možete da podnesete predstavku i detaljno objasnite problem, kao i da prikačite sva dokumenta, dokaze, koje posedujete na tu temu. Desetoro zaposlenih saradnika od žalbi i pritužbi građana formira godišnje blizu 1500 predmeta, čiji se broj svake godine povećava – kaže Aniko Muškinja Hajnrih. – Dobro je što su Vojvođani sve informisaniji i sve više prepoznaju nadležnost ombudsmana. Danas se retko desi da zovu i tuže se na komšije ili rad banaka, što nije naša nadležnost. Velika, značajna novina je to što građani mogu da traže od ombudsmana pravnu pomoć – mi sada možemo da damo pravni savet i to obilato koristimo, objašnjavamo građanima šta su njihova prava, pred kojim organom i u kom postupku mogu da ih ostvare. Neznanje, neinformisanost i nemanje novca najčešće sprečavaju ljude da koriste sopstvena prava. Sve veće siromaštvo, pak, povećava potrebu za pravnom pomoći. Da je svakodnevna, naizgled mala pomoć, ljudima zaista velika i značajna dokazuju, po rečima Ombudsmana, telefonski pozivi i pisma građana, nakon što su uspeli da ostvare svoja prava, u kojima se, kaže: …”da se nisam obratio vama, ne bih nikada … uspeo da dobijem državljanstvo, ostvarim pravo na penziju, povežem staž …”
Zamenici ombudsmana redovno posećuju 45 vojvođanskih opština i donedavno su preko lokalnih samouprava organizovali susrete s građanima. Međutim, pokazalo se da lokalnim samoupravama to baš i ne ide u prilog, pa će građani ubuduće o dolasku zaštitnika građana biti obaveštavani direktno i preko medija.

Koverta iz zatvora 
Ombudsmanu može da se obratiti (lično, običnom ili elektronskom poštom) svako ko smatra da mu je aktom ili radnjom organa uprave povređeno neko ljudsko pravo. I zatvorenici imaju pravo da se žale ombudsmanu, predstavkom u zapečaćenoj koverti, koju niko nema pravo da otvori i koja bez zadržavanja mora da se dostavi ombudsmanu.

– Iz pitanja koja nam postavljaju građani zaključili smo da lokalna samouprava često ne radi svoj posao – ne pomaže građanima i ne daje odgovore na svakodnevna, životna pitanja, kao što su, na primer, uslovi za dobijanje socijalne pomoći, priznavanje očinstva i slično… To treba da rade, a baš ih briga! Umesto toga gledaju samo svoje sitne političke interese, umesto da su tu zbog građana, čiji bi servis trebalo da budu – napominje Aniko Muškinja Hajnrih. – I ove godine, a to je već treći put od 2010, sprovodimo istraživanja o tome u kojoj je meri lokalna samouprava na usluzi građanima. Kad je o pružanju pravne pomoći reč, osim u Novom Sadu, Zrenjaninu i Subotici, organi lokalne samouprave ne zastupaju građane, samo im daju pravne savete, čime se krše njihova ustavna prava na tu pomoć. U članu 67 Ustava Republike Srbije kaže se da se “svakom pod uslovima određenim zakonom jemči pravo na pravnu pomoć”. “Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne saamouprave, u skladu sa zakonom. Zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna.” A, tog zakona – još nema! Krenulo se s donošenjem, ali je promena vlasti to zaustavila.

Fajgelj krši Ustav

Na pitanje da li su u slučaju nedavnog cenzurisanja izložbe u Kulturnom centru Novog Sada i naredbe direktora Andreja Fajgelja da se ukloni slika razapetog Isusa sa novčanicama u ruci, povređena građanska prava svih onih koji su onemogućeni da vide to umetničko delo, zamenica ombudsmana Eva Vukašinović odgovara da su “u ovom slučaju povređena tri prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije”:
U Članu 11 se kaže: “Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna…
U članu 46, koji govori o slobodi mišljenja i izražavanja, stoji: “ Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, SLIKOM ili na drugi način kaže, primaju i šire obaveštenja i ideje…
Sloboda izražavanja može se ZAKONOM ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala, demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije…
U član 73, koji se bavi slobodom naučnog i umetničkog stvaranja, decidirano stoji da je “ naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom… Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti.”

Osim ove teme u okviru provere rada organa lokalne samouprave, u toku je i istraživanje o radu matičarskih službi. Uočeno je, između ostalog, da u svim samoupravama mora da se uskladi pravo pripadnika nacionalnih manjina na upisivanje ličnog imena njihovim jezikom i pismom. Zanimljiv je slučaj jednog građanina koji zahteva da se njegovom imenu doda titula “fon” (von), koju su nosili i njegovi preci, o čemu ima dokaze u dokumentima. Ombudsman je mišljenja da – nije važno da li je, u ovom slučaju, nemački jezik, u službenoj upotrebi ili ne – pripadnik nacionalne manjine ima pravo da upiše svoje ime u matičarske knjige po gramatičkim pravilima nemačkog jezika! To “fon” je sastavni deo njegovog imena!
Jedno od polja rada ombudsmana je i ostvarivanje ljudskih i građanskih prava osoba sa invaliditetom. Ombudsman će Skupštini ili nadležnom ministarstvu predložiti izmenu i dopunu zakona po kome organi uprave mogu da zaposle osobe s invaliditetom ili, ako to ne učine, plate određene penale! Ombudsman smatra da zapošljavanje tih građana treba urediti zakonom koji organima uprave ne daje mogućnost plaćanja kazni u slučaju da odbiju da zaposle osobu s invaliditetom.

Kada građani ne mogu da računaju na Pokrajinskog ombudsmana
– Kada je građaninu potrebna pravna pomoć u vidu sastavljanja podnesaka ili zastupanja (pred sudom ili nekim od organa uprave), jer za to su nadležne službe besplatne pravne pomoći pri opštinskim/gradskim upravama i advokati
– Kada su nezadovoljni radom organa pravosuđa (prema Ustavu sudstvo je nezavisno i nijedan organ nije ovlašćen da kontroliše rad sudova i tužilaštava)
– Kada imaju pritužbi na rad poslodavca i probleme radnopravne prirode (građanin treba da podnese prijavu inspekciji rada)
– Kada imaju problema sa drugim građanima

Slučaj koji je uzbudio novosadsku javnost, a tiče se obaveze isticanja višejezičnih natpisa i na displejima autobusa, dobio je epilog: Ombudsman će u izveštaju o radu za 2013. godinu obavestiti domaću i međunarodnu javnost da se u ovom slučaju ne poštuju Ustav i zakoni Republike Srbije kao i međunarodne konvencije čiji smo potpisnici. Ako, smatra zamenica Ombudsmana Eva Vukašinović, “izbegavamo preuzete obaveze i ne poštujemo sopstvene propise, neozbiljno je očekivati da budemo deo Evrope”. Zbog toga će, u tom izveštaju u delu zaštite prava nacionalnih manjina, Novi Sad imati vrlo istaknuto mesto u negativnom smislu – tri preporuke ombudsmana, kako da se postupa u ovom slučaju, nisu sprovedene! A, za razliku od Novog Sada, u 90 odsto slučajeva u gradovima Vojvodini, kada je reč o službenoj upotrebi jezika i pisma, preporuke ombudsmana su usvojene. O tome će, između ostalog, biti obavešteni predstavnici Saveta Evrope.
Branislava Opranović (Autonomija)