Najjače parlamentarne stranke u Srbiji pitanja decentralizacije i regionalizacije Srbije, kao i pitanje položaja Vojvodine u Srbiji, samo deklarativno uvrštavaju u vrh svojih pollitičkih prioriteta, ali im suštinski te teme služe gotovo isključivo kao poligon za međustranačka prepucavanja, izjavila je medijska analitičarka Žužana Serenčeš.
„Na odgovore tri najjače stranke u Srbiji (SNS, SPS, DS) čekali smo više od godinu dana, uz višekratna opominjanja. Na kraju smo dobili te odgovore, ali već iz toga je jasno da te stranke ne smatraju važnim da se konkretno odrede prema ovim ključnim pitanjima današnje Srbije“, kazala je Serenčeš sinoć na tribini „Tri teške reči: Vojvodina, regionalizacija i decentralizacija“.
Ona je objasnila da je uoči parlamentarnih izbora prošle godine Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) uputilo sedam „jednostavnih“ pitanja parlamentarnim strankama u Srbiji, koja se tiču decentralizacije i regionalizacije Srbije i položaja Vojvodine.
Plod tog sitraživanja je publikacija koju je izdao NDNV „U vrhu prioriteta, uz privide – decentralizacija, regionalizacija Srbije i položaj AP Vojvodine u stranačkom ogledalu“.
„Očigledno je da su te teme pre svega poligon za međustranačka prepucavanja, a ne strateški interes političkih snaga da bilo šta urade na tom planu. Deklarativno, stranke kažu da su te teme u vrhu prioriteta, kao i da sadašnji ustavni okvir nije adekvatan za uređenje tih pitanja. S druge strane, partije ne veruju da su u sadašnjem sazivu Skupštine Srbije moguće promeniti ustav“, navela je Serenčeš.
Dodala je da se na osnovu dobijenih odgovora može zaključiti i da postoje značajne programske razlike u shvatanju regionalizacije, a naročito u shvatanju položaja Vojvodine u Srbiji.
Politikolog Pavel Domonji ocenio je da iza retorike o decentralizaciji zapravo nema ništa.
„To je samo retorika i manipulacija. Ako ste za decentralizaciju, kako vam onda treba 12 ili 14 meseci da odgovorite na sedam jednostavnih pitanja“, upitao je Domonji.
Prema njegovim rečima, o tome koliko je bilo kojim vlastima u Srbiji stalo do decentralizacije, govori i sudbina Nacionalnog saveta za decentralizaciju, koji zapravo nikada nije ni proradio.
„Zašto predsednik tog saveta Nenad Čanak nije jasno rekao da od tog saveta neće ništa biti, već se ponašao kao cinični preduzetnik koji je tu instituciju koristio kako bi zaposlio svoje zaslužne partijske kadrove“, rekao je Domonji. .
On je ocenio da je glavni razlog za smenu Dragana Đilasa sa mesta gradonacelnika Beograda to što je pritisak unutar Srpske napredne stranke od strane „lovaca na sinekure“ bio toliki da je predsednik te partije Aleksandar Vučić morao da im izađe u susret, jer su „velike pare u Beogradu i u Novom Sadu“.
On je kritikovao i političke snage koje se deklarativno zalažu za širu autonomiju Vojvodine.
„Jedan deo autonomaške elite je kompromitovan, drugi nudi projekte za kojima ne postoji tražnja. Ali tek dolazi vreme ideje autonomije Vojvodine i nema sumnje da ćemo se suočiti sa snažnim autonomaškim pokretom“, ocenio je Domonji.
Publicista Mirko Đorđević rekao je da u Srbiji ne postoji volja za decentralizaciju i dodao da je pitanje Vojvodineintrenacionalizovano i da su ga internacionalizovali upravo oni koji su to navodno hteli da izbegnu.
„To pitanje je internacionalizovano, iako se to htelo izbeći. A u stvari su se valjano potrudili da se to pitanje internacionalizuje. Dakle, nije (izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju) Jelko Kacin to ptanje internacionalizovao“, kazao je Đorđević.
(Autonomija)