Porodice Srba i Albanaca nestalih na Kosovu tokom oružanih sukoba danas su, prvi put na zajedničkoj konferenciji za novinare, zatražili od nadležnih institucija Beograda i Prištine da im pomognu u rasvetljavanju sudbina najmilijih. …

Na konferenciji, organizovanoj povodom Međunarodnog dana nestalih je pročitano, na srpskom i albanskom i zajedničko „pismo nezadovoljstva“ u kome članovi porodica Srba i Albanaca i drugih etničkih zajednica nestalih izražavaju jednako nezadovoljstvo sporošću saznavanja istine o nestalima.

„Vratite naše nestale ili nam konačno kažite istinu o njihovom stradanju“, osnovna je poruka pisma, čiju jednu polovinu je na srpskom pročitala predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KIM Nataša Šćepanović, a drugu, na albanskom jeziku, predstavnik Udruženja porodica nestalih „27. april 1999 – Meja“ kod Peći Luš Krasnići.

U pismu se ističe i da su porodice nestalih zaključile da problem svih nestalih i „ovu tešku bol koju nosimo mi koji za njima tragamo mogu rešiti samo aktuelne vlasti u Beogradu i Prištini“ uz posredovanje i pomoć EU i raspoloživih mehanizama međunarodne zajednice.

„Zahtevamo, tražimo, molimo Vas da učinite sve što je u vašoj moći da se postojeći mehanizmi pokrenu, a nadležne institucije počnu ozbiljno baviti pitanjem pronalaska nestalih“, navodi se u pismu.

Članovi albanskih i srpskih porodicu u pismu „i ovom prilikom izražavaju veliko nezadovoljstvo zbog neangažovanja svih koji su nadležni da daju zvanične informacije i saopšte istinu o onima koje tražimo 15 ili 14 godina“.

Upozorava se i da se proces lociranja pojedinačnih i masovnih grobnica, ekshumacije kao i broj indentifikacija i predaje posmrtnih ostataka smanjuje iz godina u godinu i ističe da „u poslednjih nekoliko godina taj proces stagnira i gotovo potpuno je stao“.

„To je razlog što se, trenutno, na konsolidovanoj listi nestalih na KIM nalaze imena još oko 1.750 osoba čija sudbina nije razjašnjena“, navode porodice nestalih koje traže od nadležnih da pokažu „najelementarnije poštovanje prema žrtvama i da njihovim porodicama vrate dostojanstvo“.

Ističe se i da su porodice nestalih došle do zajedničkog zaključka da se taj problem može rešiti u potpunosti i pravedno „samo odlučnošću, iskrenom voljom i željom i usaglašenim zajedničkim aktivnostima obe strane – kako Beograda tako i Prištine“.

Navodi se i da su se članovi porodica nestalih dogovorili da zatraže od pregovaračkih timova Beograda i Prištine kao i posrednika u tim pregovorima u Briselu da se i to pitanje što pre nađe na dnevnom redu i reši.

Konferencija je organizovana uz podršku Međunarodne komisije za nestala lica (ICMP) čiji šef Iljber Morina je objasnio da ta komisija blisko sarađuje sa svim vladama u regionu na planu rešavanja sudbine nestalih.

Morina je objasnio i da ICMP pruža asistenciju i radi zajednički sa vladama, ali da nema mogućnosti da na njih vrši pritisak kako bi se ubrzalo rešavanje problema nestalih.

Predstavnice udruženja porodica „Suze Majke“ iz Gnjilana Elheme Pireva i Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KIM Olgica Božanić su ukazale da porodice žrtava dele istu bol i tugu i zajedničko nezadovoljstvo sporim saznavanjem istine o najmilijima.

Božanić je ukazala i da za razliku od dobre saradnje sa predstavnicima albanskih porodica nestalih nadležni „čuvaju informacije, trguju njima, razmenjuju ih“, istakavši da aktivnosti porodica nestalih nemaju, niti su ikada imali bilo koju političku konotaciju.

Istaknuto je i da je danas u Prištini, uz podršku ICMP održana konferencija za novinare na kojoj su predstavnici srpskih i albanskih porodica nestalih pročitali isto pismo.

Sudbina 11.859 ljudi u regionu nerazjašnjena

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, na listi nestalih nalazi se još 11.859 lica, a od tog broja jednu trećinu čine Srbi, rečeno je danas na konferenciji povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih.

Tom prilikom predstavnici koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih na prostorima bivše Jugoslavije apelovali su da se pokrenu ozbiljne i efikasne istrage, odgovornost za organizatore i počinitelje svih zločina, ali i otvaranje arhiva.

Oni su zatražili sistemsko rešenje za civilne žrtve rata, rešavanje pravnog i socijalnog statusa porodica žrtava rata u svim segmentima, ali i da se efikasno sprovede istraga o svim detaljima vezanim za trgovinu organima Srba na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da je važno istaći da je Amnesti internešnel „najzad otvorio dušu, odnosno da je Savetu bezbednosti obelodanjen jedan dokument koji može da se nazove dokumentom svedočenja porodica nestalih“.

On je istakao da u tom dokumentu ništa novo nije napisano, ni rečeno, ali da je važno da su najzad imali dovoljno snage da stave potpis i obnaroduju jedan dokument koji govori o svim nesrećama, stradanjima i posledicama.

On je istakao da se nada da će se doći do formiranja zajedničke knjige nestalih u regionu.

Predsednica Srpske koordinacije Nataša Šćepanović rekla je da je iz godine u godinu sve manji broj novih identifikacija i dodala da, ako se nastavi tim tempom, taj proces će trajati još 30 godina.

„Nedostaju informacije o masovnim i pojedinačnim grobnicama, usporene su ekshumacije, na identifikacije se dugo čeka“, rekla je Šćepanović.

Ona je istakla da su neke identifikacije pogrešno urađene, kao i da po tom pitanju nedostaju odlučnost i volja vlada u regionu.

Ona je istakla da nedostaju poštovanje i primena potpisanih sporazuma, kao i postavljanje pitanja za počinjene zločine mnogih koji su na značajnim pozicijama.

Ona je istakla da, prema podacima kojima raspolaže Dokumentaciono informacioni centar „Veritas“, od ukupnog broja poginulih i nestalih do sada je sahranjeno 5.101 lice, dok se 1.938 lica još vodi u kategoriji nestalih, a da je za godinu dana identifikovano samo 20 lica.

Predsednik Upravnog odbora Srpske koordinacije Dragan Pjevač uputio je apel svim vladama u regionu da se sve zemlje u potpunosti posvete rešavanju pitanja nestalih lica i dodatno unapredi svaka vrsta međusobne saradnje kako bi došlo do bržeg pronalaska nestalih.

„Osamnaest godina od prestanka rata u Hrvatskoj za 2.000 nestalih Srba još se ne zna. Prema evidenciji, poznatih neekshumiranih grobnica je 270, a 306 čeka na identifikaciju, a za više od 1.400 se ne zna“, rekao je Pjevač.

Delegacija Koordinacije srpskih udruženja položila je venac na spomen ploču srpskim stradalnicima u regionu u Tašmajdanskom parku.

Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je povodom Međunarodnog dana nestalih osoba, da je u slučajevima koje vodi evidentirano 2.918 žrtva i da se istrage vode u cilju ostvarivanje pravde.

To tužilaštvo navodi i da kroz postupke koje vodi dolazi do informacija i podataka o sudbini nestalih osoba u interesu dostizanja pravde za njihove porodice i u cilju pomirenja u regionu.

„Imena žrtava su u svakoj optužnici, a do sada u predmetima 2.918 žrtava“, navodi se u saopštenju.

Navodi se i da su u „slučaju Sotin“ u saradnji sa hrvatskim kolegama i sa komisijama za nestala lica Srbije i Hrvatske, na lokaciji u okolini Vukovara 19. aprila 2013. pronađeni posmrtni ostaci 16 hrvatskih civila ubijenih 1991. u naselju Sotin.

Srpsko Tužilaštvo, koje sprovodi istragu protiv više bivših pripadnika milicije i Teritorijalne odbrane Sotin, došlo je do podataka o mestu gde se nalaze posmrtni ostaci ubijenih hrvatskih civila.

Počinioci zločina su odvezli civile na mesto gde je otkrivena grobnica, gde su iz automatskih pušaka pucali u njih, ubili ih i time počinili krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, navodi se u saopštenju.

„Delovi tela najmanje troje meštana Sotina pronađeni su prvo u masovnoj grobnici na oranici nedaleko od ovog prigradskog naselja u Vukovaru, a potom su počela probna iskopavanja pored nekadašnje klanice u Sotinu“, podseća se u saopštenju.

Podseća se i da su u slučaju „Perućac“, tokom saradnje komisija za nestale iz Srbije, iz BiH, sa Kosova u akciji ispuštanja akumulacije jezera Perućac identifikovane četiri osobe iz voza otetog u Štrpcima 1993, i jedna iz otmice putnika iz Sjeverina 1992.
Tužilaštvo navodi i da je septembra 2010, „kada je došlo do informacije o pronađenih 11 skeletnih ostataka, ukazalo da se radi o žrtvama zločina Milana Lukića“.

Podseća se i da je to tužilaštvo, sa pripadnicima Žandarmerije i policije, pretražilo desnu obalu Drine, u saradnji sa predstavnicima Instituta za nestala lica BiH i Instituta za nestale na KiM i Euleksom.

Navodi se i da su u slučaju „Batajnica“, do sada, četiri pripadnika policije pravosnažno osuđena, na ukupno 68 godina zatvora, za ubistvo 48 albanskih civila u Suvoj Reci i prebacivanje njihovih tela u Batajnicu.

U saopštenju se navodi i da je u slučaju „Ljubenić“ u toku glavni pretres protiv 13 optuženih, za ubistvo više od 100 albanskih civila.

Ovaj slučaj se, pred Posebnim odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, vodi kao deo procesa „Ćuška“, kojim su, pored Ljubenića i Ćuške, obuhvaćeni zločini i u selima Pavlan i Zahač, na području pećke opštine.

U slučaju „Volujak“ i postupku protiv Sinana Morine i pripadnika „Orahovačke grupe“ se podseća da je Morina prema optužnici, kamionom 1998. prebacio zarobljene civile do sela Zočište kraj Orahovca, a nakon toga u selo Samodrež.

Po optužnici, nepoznati pripadnici njegove jedinice zarobljene muškarce su prevezli do pećine Volujak, u neposrednoj blizini Kline, gde su ih ubili.

„Tela ukupno pet žrtava pronađena su aprila 2005. u jami, a njihovi posmrtni ostaci su identifikovani i predati porodicama“, dodaje se u saopštenju.

Tužilaštvo navodi i da je u slučaju „Klečka“ pomoglo Euleksu u identifikaciji žrtava i ispitivanju svedoka ratnih zločina počinjenih 1999. u logoru Klečka.

Proces se pred sudom u Prištini protiv nekadašnjeg komandanta „OVK“ Fatmira Limaja, navodi se u saopštenju i podseća da je Euleksov tim počeo ekshumaciju na području Klečke u septembru 2009.

U jednoj jami pronađeno je pet tela, sa rukama vezanim žicom na leđima, a ponovni obdukcioni nalazi utvrdili su da su povrede nanete projektilima ispaljenim iz ručnog vatrenog oružja, dok su dva tela zaklana.

„Kasnije su pronađena još dva tela“, navodi to tužilaštvo koje je 2008. pokrenulo istragu proti Limaja za druge slučajeve ratnih zločina nad srpskim stanovništvom na području opštine Lipljane, Štimlje i Glogovac, od juna do oktobra 1998.

Tužilaštvo je tim povodom podnelo istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu zahtev za sprovođenje istrage protiv Ljimaja i još 27 pripadnika nekadašnje „OVK“, zbog sumnje da su počinili ratni zločin nad 22 civila srpske i albanske nacionalnosti.

Postoji sumnja da su oni, na području navedenih opština, delujući u sastavu tada formirane 121. brigade, protivpravno zatvorili 35 civila, od kojih su 22 ubili.

Navodi se i da je uspostavljena saradnja sa Specijalnim istražnim timom EU Džona Klinta Vilijemsona i da je do 1. jula 2013. u prostorijama Tužilaštva saslušano više od 400 svedoka u predmetu „Trgovina organima“ ali i o otmicama i ubistvima nealbanskih civila na Kosovu od 1998. do 2000.

Tužilaštvo navodi i da je u saradnji sa Euleksom istraživalo i navode svedoka da u Raškoj postoji masovna grobnica kosovskih Albanaca dodavši “ da ne odbacuje mogućnost da su tela spaljivana u Boru, ali i na drugim lokacijama“.

Podseća se i da je u slučaju „Ovčara“ 15 osoba pravosnažno osuđeno na 207 godina zatvora, a jedna osoba na 20 godina prvostepeno za ubistvo identifikovana 193 ratna zarobljenika;

Dodaje se i da je u slučaju „Zvornik“, gde je masovna grobnica na Crnom vrhu, pravosnažno osuđeno sedam osoba na 68 godina zatvora, da su dve osobe oslobođene i da ih je isto toliko osuđeno prvostepeno na 72 godine zatvora.

To tužilaštvo podseća i da je tražilo od Haškog tribunala da zameniku tužioca Dragoljubu Stankoviću odobri razgovor sa generalom Vlastimirom Đorđevićem osuđenim na 28 godina zatvora zbog zločina na Kosovu.

„Radi se i na drugim slučajevima u kojima su tela ubijenih prebacivana u sekundarne masovne grobnice na teritoriji Srbije, ali i Hrvatske i BiH“. dodaje se u saopštenju.

Navodi se i da „postoje indicije da su na severu Albanije još neotkrivene masovne grobnice koje kriju ostatke više od 400 nestalih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova“.

Podseća se i da su na teritoriji Srbije ukupno otkrivene tri sekundarne masovne grobnice sa ukupno 834 skeletnih ostataka.

U Batajnici je pronađeno 709 skeletnih ostataka u 8 jama, u Petrovom selu 77 skeletnih ostataka u dve jame, a u jezeru Perućac kod Bajine Bašte 48 skeletnih ostataka.

(Tanjug) 

NVO organizovala akciju u Novom Sadu povodom Dana nestalih

Nevladina organizacija Vojvođanski građanski centar organizovala je danas u Novom Sadu akciju povodom Međunarodnog dana nestalih osoba.

Aktivisti te organizacije su u okviru akcije na više mesta u gradu postavili predmete koje su građane Novog Sada podsetile na ovaj problem.

Aktivisti su u centru grada u krug poslagali obuću i pored svakog para obuće napisali ime jedne od nestalih osoba, kao i godinu od koje se vodi kao nestala.

Vojvođanski građanski centar je saopštio da se ovom akcijom pridružuje apelu udruženja porodica nestalih i drugih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava da drzave u regionu povećaju napore u utvrđivanju sudbine svih nestalih lica na području bivše Jugoslavije.

Više od dve decenije nakon početka sukoba u Jugoslaviji, u regionu je još uvek više od 11.000 nestalih lica. Tačan broj nestalih nije utvrđen.

(Autonomija)