Još jedan naprednjački pokušaj „upodobljavanja“ , po receptu narodnih komesara iz SNS na čelu sa gradonačelnikom Novog Sada i njegovih advokatskih pripravnika, ovog puta u „Dnevnik holdingu“, raspao se kao mehur a da „kozačka“ skupština (poput onih u Luci Novi Sad ili Sajmu) nije ni započela. Namera naizgled tvrdih momaka iz gradskih „japijevskih“ struktura sa Vučićevim likom i (o)delom, da još jednim nelegalnim zahvatom zahvate tuđu imovinu, razbili su se o zid koji im je pripremila zastupnica pokrajinskog kapitala, advokatkinja iz Novog Sada Maja Laušević.

Uzalud je trošiti reči na objašnjavanje svih formalnih propusta za koje su kreatori „kozačke“ Skupštine akcionarima oduzeli puno vremena, a da se nisu makli dalje od početka. Uz podršku fronta patriotskih novinara (koje organizator sastanka koji jedini ima pravo na to nije ni zvao na sesiju) iz Tanjuga i Novosadske televizije, ostalo im je na kraju samo da daju izjave u (v)etar jer Skupština akcionara nije ni – počela.

Sve je zapelo već pre samog početka kada se ispostavilo da Vučevićevi pripravnici i nisu baš dobro savladali lekcije sa početnih godina studija prava. Novosadski advokati Miroje Jovanović (opunomoćenik 1,9 odsto gradskog kapitala u Dnevnik holdingu) i njegov zanemeli kolega Branibor Jovičić (bez zakonite punomoći da po Zakonu o privrednim društvima ima pravo da glasa, i pored nekakvog papira, očito pogrešnog, koje je to jutro potpisao premijer Ivica Dačić). Na stranu neobičnost što Republika svoje nemalo učešće u Dnevnik holdingu prepušta nepoznatom novosadskom advokatu koji u prefiksu sednice nije utrošio niti jednu jedinu reč da odbrani svoj status brižnika za državnu imovinu, zanimljive su bile izjave advokata Miroja Jovanovića posle pokušaja sastanka: kao, sve to je još jedna prozirna namera Bojana Pajtića i njegovih da otmu ono što im ne pripada, da se baškare na tuđim novcima i da, autonomaškim trikovima, ostave Novi Sad bez onoga u šta sadašnja i po meri naprednjaka upodobljena vlast nije ni dinar uložila. Kao da im je neko i nekada zabranio da dokapitalizuju preduzeće, novcem se izbore za značajnu većinu, i razume se, ostvare pravo na upravljanje. „Kozački“ način, uz asistenciju policije (o čemu postoje snimci sigurnosnih kamera) nije uspeo kao u Luci Novi Sad gde je novog direktora hirurškom invazivnom metodom precizno u fotelju smestilo tridesetak pripadnika privatnog obezbeđenja.

Koliko će sadašnje stanje „ni ribe, ni devojke“ trajati zavisiće od autentičnog tumačenja Odbora za privredu republičke Skupštine. Malo je naivnih koji misle da će gradonačelnik odustati od svog nauma i prepustiti Dnevnik holding onima kojima zaista i pripada, i koji su spremni da novcem podrže izlazak Holdinga iz procesa restrukturiranja, brigu o 150 porodica zaposlenih, upošljavanje intelektualnih i mašinskih kapaciteta… Svako ko je spreman da unese novac u preduzeće je i te kako dobrodošao, ma kako se zvao. Što je, za sada, to samo Pokrajina, neka brinu oni što hirurgiju preferiraju pre prava i zakona.

I da ne bude dilema: nije komesarima i „kozacima“ stalo do 150 zaposlenih već, pored političkih benefita, do zgrade od desetak hiljada kvadratnih metara na poslovno atraktivnom mestu vojvođanske prestonice, vredne više miliona eura. Kako je to pre nekoliko dana izjavio Vučević za RTV ne razmišljajući mnogo o zakletvama njegovih šefova kako će na putu za Evropu osloboditi medije njihove paske. Njihov radikalski cilj je i i te kako politički: da relaksiraju, pa još ako može bez para, njihov list „Dnevnik“ i njegove protivzakonite rabote (npr. izbor glavnog urednika koji je još uvek u v.d. stanju o čemu postoji sudska presuda; neplaćanje ugovornih obaveza o zakupu prostora, gubitak izdavačkih prava, o čemu takođe postoje dve sudske presude itd). Jednom radikali – uvek radikali, rado će prihvatiti pravo da imenuju glavnog urednika, koje sada Holdingu mimo ugovora osporavaju, zatražiće bespogovorno služenje naprednjacima, ma koliko bilo to već smešno i providno naročito posle izveštaja o „veličanstvenom“ mitingu protiv pokrajinske vlade i Bojana Pajtića, pretnje tužbama, pljuvanje u tanjir dotacija, prve strane lista posvećene najavama „kozačkih“ zahvata sa najmanje dva puta istom fotografijom, pranje Bogićevićeve biografije (a tako je lepo „Dnevniku“ obećao milione evra, visoke plate i novu štampariju…) Obiće se takva naprednjačka medijska strategija o glave kreatorima uređivačke politike. O tiraž se već obilo…

I na kraju, poruka Radoša Ljušića ovdašnjim „kozacima“: „Nne nose žene grudnjake da bi u njih smestile samo grudi“. Neke su smestile i – muda.

Viktorija Čabi (Autonomija)