Haški tribunal osudio je danas bivšeg lidera Hrvata u Bosni i Hercegovini Jadranka Prlića na 25 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima u BiH, 1993-94, a petorici saoptuženih izrekao je kazne od 10 do 20 godina zatvora.

Kako je rekao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti), presudom je utvrđeno da su ti zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uspostavljanje „hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine“, nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.

Cilj stvaranja tog entiteta – Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB) – po presudi je bilo „ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda“, budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on „ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju raspada BiH“ ili da ostane u BiH „s tesnim vezama s Hrvatskom“. Tužioci su to nazvali uspostavljanjem „Velike Hrvatske“.

Tribunal je presudio da je u osmišljavanju tog zločinačkog poduhvata učestvovao tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a da ga je u BiH ostvarivala, pored Hrvatskog veća odbrane – oružane formacije bosanskih Hrvata – i vojska Republike Hrvatske.

Vlasti Hrvatske, po presudi, „imale su opštu kontrolu nad vlastima HRHB“. Godinama pre zločina, hrvatski predsednik Tuđman i lider bosanskih Hrvata Mate Boban 1991. zaključili su da je bilo „neophodno promeniti strukturu stanovništva“ na teritorijama BiH na koje je udruženi zločinački poduhvat polagao pravo.

Kao učesnike u zločinačkom poduhvatu, pored Tuđmana i optuženih, u presudi su navedeni i tadašnji ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak i načelnik Generalštaba HV Janko Bobetko koji su „koordinisali delovanje“ sa optuženima.

Postojanje udruženog zločinačkog poduhvata utvrđeno je većinom glasova sudija Stefana Trekslera i Arpada Prandlera, uz protivljenje predsedavajućeg Antonetija.

Istom većinom, veće je utvrdilo i da je sukob HVO i Armije BiH bio „međunarodni“.

Optuženi su ostvarivanju cilja udruženog zločinačkog poduhvata, prema presudi, dali „značajan doprinos“.

Prlić je u vreme zločina bio premijer samoproglašene HRHB.

Ministru odbrane HRHB Brunu Stojiću i načelniku Glavnog štaba HVO Slobodanu Praljku i zameniku komandanta HVO Milivoju Petkoviću, Tribunal je izrekao zatvorsku kaznu od po 20 godina.

Valentin Ćorić, komandant vojne policije HVO, osuđen je na 16 godina zatvora, a predsednik komisije za razmenu zarobljenika HRHB Berislav Pušić na zatvorsku kaznu od 10 godina.

Oni su proglašeni krivim za kampanju progona Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i istočnoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994. koja je uključivala ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad i protivpravno terorisanje civila.

Ta zlodela – kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata i teške povrede Ženevskih konvencija – počinjena su u opštinama Mostar, Čapljina, Ljubuški, Prozor, Stolac, Vareš, Gornji Vakuf, Jablanica.

Prema presudi, HVO je s proleća 1993. napao Muslimane u tim opštinama u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni, nezakonito pritvarajući civile pod nehumanim uslovima u više logora, gde su muškarci zlostavljani i ubijani, a žene podvrgavane seksualnom
nasilju.

Posle nekog vremena, HVO je, po presudi, Muslimane proterivao na teritoriju pod kontrolom Armije BiH ili u treće zemlje, najčešće – preko Hrvatske.

Hrvatske snage „sistematski su proterivale Muslimane iz zapadnog Mostara“, iz zapadnog u istočni deo grada, zadržavajući muškarce u logoru Helidrom bez obzira da li su bili vojnici ili ne, gde su podvrgavani zlostavljanju, a neki su i ubijeni. Kao primer seksualnih zlodela pri progonu muslimanskog stanovništva iz zapadnog Mostara, u
presudi je navedeno silovanje jedne 16-godišnje devojke.

Na isti način, HVO je tretirala i Muslimane u logorima Vojno, Dretelj i Gabela u zapadnoj Hercegovini. „Jednog Muslimana, pripadnici HVO naterali su da poliže sopstvenu krv da ne bi, kako su rekli, ‘balijska krv ostala na hrvatskoj zemlji'“, rekao je sudija Antoneti u obrazloženju presude.

Po zatvaranju logora 1994, Muslimani su bili primorani da potpišu da će otići u treće zemlje ili na teritoriju pod kontrolom ABiH.

Istočni Mostar je od leta 1993. do aprila 1994. bio „pod opsadom“ HVO, koja ga je intenzivno granatirala, ubijajući civile. Hrvatske snage uskraćivale su muslimanskom stanovništvu humanitarnu pomoć, pogoršavajući životne uslove u istočnom delu grada.

Presudom je utvrđeno da je 8. oktobra 1993. „jedan tenk HVO ceo dan pucao po“ Starom mostu u Mostaru, koji je sutradan srušen.

Većinom glasova sudija – uz protivljenje predsedavajućeg Antonetija – veće je utvrdilo da je „rušenje Starog mosta nanelo neproporcionalnu štetu Muslimanima, iako je most koristila ABiH, a HVO ga je smatrala legitimnim vojnim ciljem“.

U presudi je, kao posebno brutalan, izdvojen zločin u selu Stupni Do u opštini Vareš gde je HVO 23. oktobra 1993. ubila 36 osoba među kojima je bilo i troje dece, počinivši i silovanja.

Presuda Prliću i drugima najduža je argumentovana u dvadesetogodišnjoj istoriji Tribunala i ima 2.620 stranica.

Tužioci su, u završnoj reči na suđenju u februaru 2011, tražili da Prlić, Stojić, Praljak i Petković budu kažnjeni sa po 40 godina zatvora. Za Ćorića, tužilaštvo je predložilo zatvorsku kaznu od 32 godine, a za Pušića od 25 godina.

Branioci su zatražili da sudije sve optužene oslobode krivice.

Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu, a u septembru iste godine su pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja, krajem aprila 2006.

Od okončanja suđenja u februaru 2011, Prlić i saoptuženi su takođe bili na privremenoj slobodi u Hrvatskoj.

Tužilac: Ključna presuda o Tuđmanovoj ulozi

Tužilac Kenet Skot (Kenneth Scott) ocenio je da je „ključna“ i „istorijska“ današnja presuda kojom je Haški tribunal osudio na višegodišnje zatvorske kazne lidere Hrvata u BiH zbog progona Muslimana, 1993-94.

„Mi smo veoma zadovoljni presudom. Pravda je zadovoljena. Ovo je ključna presuda Tribunala, koja je istinski odrazila događaje na području Herceg-Bosne“, rekao je Skot posle izricanja presude.

Tužilac je naznačio da se do presude „nije mnogo znalo šta se dešavalo na području Herceg-Bosne i pod vođstvom Franje Tuđmana“.

„Nikada do sada sud nije u ovom obimu ukazao na Tuđmanovu ulogu“ u zločinima počinjenim u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni, podvukao je Skot, dodajući da je današnja presuda „najznačajniji pokazatelj te uloge“.

Zastupnik optužbe je izjavio i da su, po stavu tužilaštva, Hrvatska Republika Herceg-Bosna i Republika Srpska „osnovane na identičan način, planom progona i spregom političkih vlasti i vojnih snaga u počinjenju etničkog čišćenja“.

„Ovo je istorijski momenat i mi smo veoma zadovoljni ovom odlukom“, zaključio je Skot.

Puhovski: Značaj presude – spoznaja o ulozi Hrvatske u ratu

Politički analitičar Žarko Puhovski ocenio je da je značaj osuđujuće haške presude šestorici bivših čelnika Herceg Bosne u tome da hrvatska javnost čuje opseg strahota koje su se tamo događale i da se shvati da je „Herceg Bosna nastala na zločinu“.

„Hrvatska ostaje pod pristiskom spoznaje da je učestvovala u vojnoj intervenciji na drugu državu, iako postoji mogućnost da se presuda promeni u drugostepenom postupku“, rekao je Puhovski za agenciju Beta.

Tom presudom, navodi Puhovski, Hrvatska se našla u sličnoj situaciji kao Srbija, da je učestvovala u vojnoj intervenciji na drugu državu.

„S tim će se morati živeti“, naglasio je Puhovski i dodao da će do eventualne promene u drugostepenom postupku proći najmanje dve godine.

Puhovski smatra da presuda nije važna za skori ulazak Hrvatske u EU, jer je usledila posle odluke Nemačke i ostalih članica EU koje su podržale hrvatski ulazak.

Bivša premijerka Jadranka Kosor izjavila je da treba uložiti sve napore u drugostepenom postupku da se sruši teza o udruženom zločinačkom poduhvatu. „Ako bi presuda bila potvrđena to bi imalo posledice“, rekla je Jadranka Kosor, prenosi Večernji list.

Taj dnevnik prenosi i izjavu potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovca koji je presudu ocenio očekivanom. On je rekao da je za nju kriva politika 90-tih godina.

„Presuda će imati svoj put, žalbeni postupak, ali nema sumnje da će pomoći u osvešćivanju kad su u pitanju odnosi Hrvatske i BiH“, rekao je Pupovac.

I hrvatski mediji u prvim izveštajima iz Haga kao najvažnije ističu da je sud utvrdio udruženi zločinački poduhvat koji je vodio prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman, zajedno s tadašnjim hrvatskim ministrom odbrane Gojkom Šuškom i generalom Jankom Bobetkom, kao i da je sukob Hrvatskog veća odbrane i Armije BiH bio međunarodni sukob.

 (Beta)