Primiče se dan kad Međunarodni sud pravde treba da donese svoje „savetodavno mišljenje” povodom nezavisnosti Kosova. Srpski političari trenutno s optimizmom čekaju odluku Međunarodnog suda pravde. Što se tiče proglašenja kosovske nezavisnosti, oni su duboko uvereni da će sud odlučiti u srpsku korist. I Vuk Jeremić, ministar za inostrane poslove je uveren da će presuda biti povoljna po Srbiju. I već upozorava susedne zemlje da se uzdržavaju na skupštini Ujedinjenih nacija na kojoj će Srbija podneti zahtev da se pokrenu novi pregovori o Kosovu. Srpska štampa donosi i izjavu Tibora Varadija, eksperta za međunarodno pravo, koji očekuje da će većina, dakle osmorica od petnaestorice sudija, odlučiti u korist Srbije, ali i da će neke sudije izdvojiti svoje mišljenje.
Paralelno sa ovim optimističkim scenarijem, u medijiima se provlači i jedna sumornija informacija, po kojoj bi Srbija, u slučaju nepovoljne odluke haškog suda, pristala na podelu Kosova. Pozivajući se na dobro obaveštene izvore, beogradski Blic piše da će Srbija baš u tom smislu i da formuliše predlog nove rezolucije o Kosovu koji već priprema za septembarsko zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Beogradski nedeljnik NIN pak podseća, da je podela Kosova prvobitno bila ideja pisca Dobrice Ćosića, oca srpske nacionalne ideje, a na međunarodom planu istu zamisao je još 1993. protežirao italijanski Limes Institut. U to vreme srpska javnost nije o tome htela ni da čuje. I Zoran Đinđić je bio sklon da se ta ideja razmotri, svedoči Miroljub Labus, bivši potpredsednik vlade. Ali, zapadne sile nisu bile spremne da raspravljaju o njoj. Labus je kasnije predložio dejtonski model, ali nije naišao na razumevanje Zapada. Ali ne samo Zapada – od te ideje su zazirali i srpska javost, i srpski političari, mada bi je danas oberučke prihvatili. Nažalost, primetio je Labus, pregovaračka pozicija Srbije danas je neuporedivo gora nego što je ona bila u u prvoj polovini dvehiljaditih godina.
Nemam uvid u rad Međunarodnog suda pravde, nisam u stanju ni približno da predvidim njegovu presudu. Uostalom, ona i nije obavezujuća. Ali Srbija je već unapred iznela svoj stav da se neće pridržavati njene odluke ako ona za nju ne bude prihvatljiva. Nema sumnje ni u to, da ni Kosovo neće pognuti glavu ako odluka suda ne bude bila u njenu korist. Ostaje, dakle, sve po starom. Na Balkanu, u dogledno vreme, neće biti mira. Nastavak sledi. Ali jedno znam posve pouzdano, jer se dobro sećam – ako se na Kosovu nešto dešava, to se i te kako oseća u Vojvodini.

jul 2010.
(preveo Arpad Vicko)