Građanke i građani Srbije od marta 2013. godine pružaju finansijsku podršku državljanima Republike Srbije koji su pravnosnažno osuđeni za činjenje ratnih zločina. Na osnovu Odluke o uslovima za dodelu materijalne pomoći optuženima i osuđenima pred Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine i članovima njihovih porodica (Haškim tribunalom) („Sl. glasnik“ br. 27/2013) dvanaest državljana Republike Srbije koji su osuđeni za najteže ratne zločine: ubistva, silovanja, progon, teror nad civilnim stanovništvom, mučenja, istrebljenje, pomaganje i podržavanje genocida – biće novčano podržani od strane poreskih obveznika Srbije.

Novina u ovoj odluci, u odnosu na prethodnu Odluku je i da će optuženi pred Tribunalom dobijati mesečnu naknadu na ime troškova u pritvoru od 200 evra mesečno, čak i u slučaju da se nisu dobrovoljno predali. U praksi to znači da će Ratko Mladić, čovek koji je bio u bekstvu više od deset godina, dobijati džeparac iz budžeta Republike Srbije. Potraga za Mladićem je Srbiju koštala oko milion evra mesečno, a ni dve godine nakon hapšenja niko nije osuđen za pomoć u njegovom skrivanju.

Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) ocenjuje da odluka koja je stupila na snagu prošlog meseca o pružanju finansijske pomoći državljanima Republike Srbije koji su pred Haškim tribunalom pravnosnažno osuđeni za ratne zločine predstavlja korak unazad u procesu suočavanja s prošlošću. Odlukom o finansijskoj podršci osuđenima za ratne zločine država nagrađuje osobe odgovorne za masovna kršenja ljudskih prava tokom ratova devedesetih.

Ova odluka ide u korak sa ostalim aktivnostima i izjavama predstavnika vlasti u Srbiji, uključujući i govor predsednika Tomislava Nikolića u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, kojima se poslednjih meseci poništava rad Haškog tribunala i negiraju sudski utvrđene činjenice. Na taj način posredno se negiraju počinjeni ratni zločini kao i odgovornost političkog vrha, pripadnika vojnih, policijskih i drugih formacija države Srbije.

Inicijativa mladih za ljudska prava očekuje od Vlade Republike Srbije i najviših državnih zvaničnika da odgovorno pristupaju temi ratnih zločina, a da se uzdrže od populističkih izjava i akata. U tom smislu, Inicijativa poziva Vladu da opozove spornu odluku i da svoju podršku, pažnju, ali i finansijska sredstva, umesto na počinioce ratnih zločina, usredsredi na žrtve i program reparacija.

Osuđeni pred Haškim tribunalom na koje se odnosi odluka o finansijskoj pomoći: Ljubomir Borovčanin (17 godina zatvora), Radoslav Brđanin (30 godina zatvora), Stanislav Galić (kazna doživotnog zatvora), Ranko Češić (18 godina zatvora), Momčilo Krajišnik (20 godina zatvora), Radislav Krstić (35 godina zatvora), Milan Martić (35 godina zatvora), Dragomir Milošević (29 godina zatvora), Milomir Stakić (40 godina zatvora), Zoran Žigić (25 godina zatvora), Mile Mrkšić (20 godina zatvora) i Dragoljub Ojdanić (15 godina zatvora).

Spisak državljana Republike Srbije (protiv kojih se trenutno vodi postupak i koji su pravnosnažno osuđeni) na koje se odnosi odluka, koji je Inicijativa mladih za ljudska prava dobila od Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom možete preuzeti OVDE.

U nastavku teksta nalazi se spisak državljana Republike Srbije koji su pravnosnažno osuđeni za ratne zločine sa kratkim izvodima iz presuda, preuzetih sa web sajta Tribunala 

(YIHR)