Skip to main content

ALEKSANDAR POPOV: Uneli su nemir u Vojvodinu

Intervju 18. апр 2013.
3 min čitanja

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da nedavni miting u Novom Sadu i politički pritisci na Vojvodinu koje sprovode stranke centralne vlasti u potpunosti liče na „jogurt-revoluciju“ kojom je srušena vojvođanska autonomija, i to „ne samo po atmosferi i političkom koloritu, već i po posledicama, među kojima je najopasnija – davanje legitimiteta ekstremistima“.

U intervjuu za portal Autonomija, Popov je upozorio da su „veoma opasne poruke sa ovog mitinga kojima se pretilo gnevom naroda“, jer upućuju na to do „nije izvesno da li će se postojeća kriza i kako dalje kanalisati, a posebno ukoliko propadne evropska agenda zbog kosovskih pregovora“.

– Nažalost, posledice se već dešavaju. Imali smo miting, imali smo buđenje ekstremističkih pokreta kojima je dat legitimitet na tom skupu, iako su neki od njih i zabranjeni. Imamo populističku borbu protiv izmišljenog vojvođanskog separatizma, a u senci svega je kosovsko pitanje. Istovremeno, tu je i ekonomska beda kojom se niko ne bavi. Unet je nemir u Vojvodinu i dolazi do homogenizacije suprotstavljenih tabora i polarizacije javnosti. Zato postoji velika opasnost da sukob dva nivoa vlasti i političkih aktera, koji je prenet na ulice, preraste u nasilje koje bi imalo nesagledive posledice. I zbog toga, ovo pitanje pod hitno mora da se vrati u institucije – istakao je Popov.

Mislite da je bezebednost građana Vojvodine danas ugrožena?

– Ne znam. Ali, apsurdno je i indikativno što je većina aktera aktuelnih događanja u Vojvodini učestvovala i u rušenju pokrajinske vlasti krajem 80-ih godina i što se na mitingu inače posebno istakao i funkcioner SPS-a Dušan Bajatović slavodobitnom izjavom da su socijalisti doktorirali na takvim mitinzima u Vojvodini. Te poruke nisu bezazlene. Mene posebno zabrinjava što je dan nakon mitinga Novi Sad osvanuo oblepljen plakatima koji pozivaju na ubistvo vojvođanskog premijera, što se u Srbiji nije dešavalo ni u 90-tim godinama, kao i drugi grafiti i plakati koji su se pojavili, a za koje ne znamo ko iza njih stoji. To je veoma opasno poigravanje koje za cilj ima izazivanje neke reakcije javnosti. Nisam siguran da se na takve tokove može mirno gledati ni u Briselu, koji je trenutno okupiran rešavanjem kosovskog pitanja.

Kako vidite nedavnu javnu poruku iz Nove Srbije predsedniku Skupštine APV Ištvanu Pastoru da pokrajinska vlada nema podršku srpske većine u APV?

– Takve poruke sasvim sigurno unose nespokoj u manjinske zajednice i to je jako opasno. Kakve veze ima koja nacionalna većina daje legitimitet vlasti? Da li smo svi građani ove zemlje, ili legitimitet vlasti u Srbiji daju samo Srbi? Da li ćemo sad da prebrojavamo pokrajinske poslanike po nacionalnosti i da utvrđujemo ko koliko vredi?

Da li je ovo samo sukob između DS i SNS, kako neki procenjuju, ili je u pitanju dalje funkcionisanje vojvođanske autonomije?

– Problemi na koje ukazuje Deklaracija o zaštiti ustavnih prava Vojvodine nisu od juče, oni traju godinama, od usvajanja Ustava 2006. godine, koji je podržala i Demokratska stranka, a kojim nije rešen status APV. To smo mogli da vidimo i prilikom usvajanja Statuta Vojvodine o kojem je duže od godinu dana vođena javna polemika, dok je Vojvodina praktično bila u vanustavnom stanju. Takođe, još uvek postoji osporovanje ustavnih garancija o famoznih sedam procenata za vojvođanski budžet, što nije ispoštovala ni prethodna republička vlada. Na tome je u prethodnim godinama insistirao jedino Savez vojvođanskih Mađara, i za to dobijao političke packe koalicionih partnera, dok je Liberalno-demokratska partija omogućavala usvajanje budžeta kojim su zakidana sredstva Vojvodini. Tako da bagatelizacija Vojvodine traje već godinama i samo se nastavlja, iako je reč o prilično krhkim ingerencijama koje joj je omogućio važeći Ustav. Nakon formiranja nove republičke vlasti koja se po političkom sastavu razlikuje od pokrajinske, došlo je do zaoštravanja odnosa, a to je dodatno podstaknuto i odlukom Ustavnog suda iz jula prošle godine o ukidanju dela nadležnosti Pokrajine. A aktuelni pritisci vladajuće Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera na Vojvodinu usledili su nakon prekomponovanja vlasti u brojnim gradovima i opštinama po celoj Srbiji koje su upodobljene republičkoj. S druge strane, pokrajinska vlast bila je u defanzivi uprkos brojnim potezima centralne vlasti prethodnih meseci, a kojima su i postojeće ingerencije sve više sužavane. Mislim ipak da je trapavo izabran trenutak u kojem se izašlo sa Deklaracijom, čiji sadržaj je inače apsolutno nesporan, a što su stranke republičke koalicije iskoristile za skretanje pažnje javnosti sa kosovske teme i za jačanje pritiska na Pokrajinu. Ti pritsci, međutim, prerasli su okvire demokratskog političkog delovanja i pretvorili se u bezumne optužbe za separatizam i pokušaj ponavljanja scenarija koji je u rušenju autonomije primenio Slobodan Milošević 1988. godine.

Kako gledate na potez novosadske skupštine koja je osudila predloženu Deklaraciju Vlade Vojvodine, a s obzirom da ovo pitanje prevazilazi nadležnosti lokalnih samouprava?

– Ovde se očigledno dezavuišu institucije, i pokrajinske i gradske. I mitingom koji je održan, umesto da se o tom pitanju raspravlja u Skupštini Vojvodine, ali i ovim potezom novosadske vlasti koja nema nikakave ingerencije u tom pogledu. Apsurdni su takođe i pozivi novosadskog gradonačelnika koji predsenika pokrajinske vlade izaziva na tv duel, kao da je to isti nivo odgovornosti i pozicija vlasti. Jasno je da se iskače iz demokratskih procedura, što je posebno problematično kad se zna koliko su inače slabi kapaciteti naših institucija. Vojvođanska Deklaracija zapravo je „bogojavljenska vodica“ i ona suštinski ne može biti povod za miting, a još manje tema za gradsku skupštinu Novog Sada. Ali, ušlo su u tu manipulaciju javnošću, ne bi li se repriziralo „događanje naroda“.

Svetlana Ratkov (Autonomija)