Vuković je na konferenciji za novinare u Novom Sadu rekao da je to potvrdilo i Cesidovo istraživanje „Kako do drugačije slike o Romima u medijima“, koje je pokazalo da je među građanima prisutna “mimikrija”, odnosno da na početku izgleda da diskriminacije nema, ali da se na kraju odgovori svedu na dva diskrimišuća stava.

“Na početku sve izglada dobro, ali na kraju imamo odgovore u kojima ljudi kažu ‘ne želim da mi budu komšije’ i ‘ne želim ih u svojoj familiji”. To su dva stava koja su dominantna”, rekao je Vuković.

Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je telefonski u periodu između 12. i 19. decembra 2012. godine na uzorku od 1.600 punoletnih građana Srbije, a rezultati kažu da svega 35 odsto ispitanika smatra da je položaj Roma u Srbiji loš.

Jedna četvrtina građana smatra da je položaj romske populacije “dobar”, dok je svaki treći ispitanik uveren da Romi u Srbiji žive “ni dobro ni loše”.

Istraživanje je pokazalo i podatak da dve petine građana izričito tvrdi da ne postoji diskriminacija romske populacije u Srbiji.

U okviru projekta rađena je i Medijska analiza, zasnovana na više od tri miliona tekstova koje sadrži baza Medijskog arhiva Ebart, a obuhvatila je period od 2003. do 2012. godine.

Medijski ekspert Danica Laban rekla je da je diskriminacija Roma u medijima u Srbiji znatno manja od 2010. godine, a da je pre toga medijsko izveštavanje bilo površno i zasnovano jedino na incidentima.

“Od 2010. godine do danas primetno je pozitivnije izveštavanje medija o Romima, govori se o obrazovanju, zdravlju i afirmativnim merama što je pozitivno uticalo i na same Rome i porast broja studenata među njima”, rekla je Laban.

Ona je naglasila da je diskriminacija u rubrikama crne hronike i dalje izražena, te da novinari “skoro po pravilu navode imena i identitet prestupnika i maloletnih lica kada se radi o pripradnicima ove etničke grupe”.

Projekat je podržala Kancelarija za ljudska i manjinska prava.

Beta