Zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov izjavila je danas da uporno odbijanje upotrebe rodno osetljivog jezika zapravo predstavlja još jedan vid otpora koji govori o otporu promenama u društvu.
“I u simboličkom smislu, kroz jezik, želimo da prikrijemo prisustvo žena kroz, recimo, nenavođenje naziva profesija u ženskom rodu, sem pojedinih, poput vaspitačica, spremačica, konobarica”, kazala je Todorov na sednici Odbora za ravnopravnost polova Skupštine Vojvodine.
Prema njenim rečima, kroz rodno osetljiv jezik se šalje poruka da je i u političkoj sferi došlo do promena i da su žene prisutne u politici, u javnoj sferi.
“Zato je sasvim normalno da upotrebljavamo ženski rod govoru u parlamentu, s obzirom da imamo pravilo o prisustvu 30 odsto žena u parlamentu. Kvote možda nisu najsrećnije rešenje, ali ne samo naše iskustvo već i iskustva evropskih zemalja, pokazuju da ne bi bilo toliko žena u parlamentu da nije kvota”, kazala je Danica Todorov.
Ona je dodala da su pre desetak godina reči “poslanica”, “predsednica” izazivale veliku buru, a danas se te najnormalnije koriste.
Ocenila je da je problem u tome što srpski jezik nije standardizovan. “Ali ovo nije samo lingvističko pitanje, već pitanje upotrebe političkih korektnog govora”, poručila je Todorov.
Predsednica Odbora za ravnopravnost polova Stojanka Lekić kazala je da se često sreću slučajevi i da same žene odbijaju da koriste rodno osetljiv jezik i da za sebe radije kažu da su “ministar” a ne “ministarka”, “novinar” a ne “novinarka”.
Članica Odbora za ravnopravnost polova Đenđi Seleši kazala je da rodno osetljivi jezik još uvek nije prihvaćen i dodala da će trebati još vremena da prođe da bi se građani navikli na nešto što često ne žele da private zbog stereotipa i zabluda.
Direktorica Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine Vesna Šijački kazala je da su žene u procentima daleko obrazovanije pa ih sa fakultetom ima 20 odsto više od muškaraca, a sa doktoratima su se izjednačile s muškarcima.
“S druge starne, nesrazmerno je veliko siromaštvo žena u odnosu na muškarce. Žene su nevidljive i u onim oblastima u kojima su najsposobnije i najkompetentnije i zbog toga je važna upotreba rodno osetljivog jezika”, kazala je Šijački.
Članica odbora iz Srpske radikalne stranke Marijana Četojević kazala je da se njena stranka protivi upotrebi rodno osetljivog jezika.
“Rodno osetljiv jezik nije od suštinskog značaja. Prava ravnopravnost žena se ne ogleda samo u imenicama, da li je poslanik-poslanica, govornik-govornica. Važna nam je suštinska ravnopravnost žena”, kazala je Četojević.
Odbor za ravnopravnost polova doneo je zaključak kojim je podržao nastojanja Pokrajinskog ombudsmana da se rodno osetljiv jezik što više približi svima
(Autonomija)