Skip to main content

A. MEDISON: Bednici etnosa

Autonomija 04. мар 2013.
2 min čitanja

U Britaniji ima predloga da se u pravni sistem uvede šerijatsko pravo, u Italiji plaže, a u Roterdamu bolnice za muslimanske žene. U Australiji sudije (sve više) sude prema običajima Aboridžina, a ni Vojvodina ne bi da zaostaje. Koliko juče, mogli smo, baš na ovom sajtu, pročitati da bi sudije u sudnicu trebalo da ulaze „naoružani“ interkulturanim znanjem. Zašto? Pa, pobogu, pa zbog nezavisnosti i sudske pravičnosti.

Hajde, da vidimo, kako bi u tom slučaju, obučena u interkulturalno ruho, izgledala pravda? Zamislimo, na trenutak, da je grupa javno deklarisanih srpskih nacionalista presrela i pretukla nekog Mađara zato, i samo zato, što je Mađar. Sudija interkulturalista bi tim huliganima morao izreći veću kaznu, nego da su pretukli nekog Srbina. Sreća po huligane, što tog nesretnika nisu pretukli u vreme katoličkog Božića, odnosno Sent Ištvana, nacionalnog praznika, jer bi im senzitivan sudija tada izrekao još drastičniju kaznu.

Možemo, naravno, ići i dalje. Zašto se, recimo, prebijanje Mađara ne bi strožije kažnjavalo, nego prebijanje Aškalija? Pa, zar Mađari nisu brojnija, uticajnija i organizovanija manjina. Pored toga, imaju iza sebe Mađarsku, koja je, jel, članica EU. Zbilja, zašto ne bi krivični zakonik savijali prema etničkoj pripadnosti, brojnosti i uticaju etničkih zajednica?! Na primer, za prebijanje Mađara nasilnicima bi sledilo 12 meseci zatvora, za prebijanje Slovaka 6, Hrvata 4, Roma 2, a za prebijanje Aškalije… Hm… U tom slučaju bi sudija, valjda, nasilnike trebalo da časti besplatnim kursom borilačkih veština.

Zaista, zašto ne bismo Justiciji strgnuli povez sa očiju i sudije obavezali da prilikom izricanja presude vode računa o izgledu siledžije i žrtve, njihovoj naciji, veri i boji kože. Zašto ne bi priznali sebi da smo urođenici, da uporno odbijamo da se transformišemo u građane, da nam je poredak apstraktnog individualizma hladan i mrzak, a toplina kolektiva, odnosno krda – što je, inače, izvorno značenje grčke reči εθνος – tako draga i mila. Zašto, konačno, ne priznamo sebi da smo multikulturalisti samo zato što nam on omogućuje da ostanemo to što jesmo – bednici i puzavi gnomi.

(Autonomija)