Kosovo je provalilo u državnu riznicu Srbije i deli njena odličja šakom i kapom. Tumači press služba predsednika Srbije da je to u ime Kosova preduzeo ni manje ni više nego sam predsednik susedne države Tomislav Nikolić, kada je odlikovao predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, predsednike još 11 sovjetsko-ruskih satelita, kao i bivšeg ministra spoljnih poslova Španije Migela Anhela Moratinosa (Miguel Ángel Moratinos) iz Socijalističke radničke partije, počasnog građanina Beograda od 2009. iz vremena demokratskog Borisa Tadića. To zvanje Moratinos je zaslužio kao jedan od predvodnika fronta koji je ogorčen nezavisnim Kosovom. Potom ga Vuk Jeremić, predsednik Generalne skupštine UN, da bi mu sačuvao antikosovski sentiment, plaća kao svog pomoćnika. U međuvremenu je Jeremić isključen iz stranke čiji je Tadić počasni predsednik, ali kosovski Migel iz Kordobe ostaje njihova tajna veza.

Predsednik Srbije je podelio tovar odlikovanja 22. februara. Jedini 22. februar koji ima neki značaj u istoriji sisara, od grešne jabuke iz raja do dolaska Nikolića na Andrićev venac, jeste uspelo kloniranje ovce Doli u Škotskoj 1997. Za primate u Srbiji to je praznik Svetog mučenika Nikifora i dan neproglašenog mučeništva Vlade Srbije. Tada je Vlada krenula nizbrdo mlečnom stazom deklaracijom da je mleko u Srbiji ispravno. Mlečni put ili Kumova slama je nastala kada se po nebu izlilo mleko kojim je boginja Hera dojila Herakla. Krava je životinja koja se Heri prinosila na žrtvu.

Bajčetinski mačori

Najveći sin Bajčetine je zakasnio. Ordenje je trebalo da istovari nedelju dana ranije 15. februara, ali je tog dana država bila prebukirana slavama. Tog dana je Srbija slavila Dan državnosti, Dan ustavnosti, Dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka), i rođendan Nikolića, najvećeg sina srpskog naroda i narodnosti. Nikolić je ranije odlikovao pet država, članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Sa februarskom kvotom, ostalo mu je da odlikuje šefove još 77 država koje nisu priznale Kosovo.

Napori nisu uvek urodili plodom. U decembarskoj kvoti Nikolić je za „zasluge i doprinos očuvanju i negovanju prijateljstva Srbije i Egipta“ Ordenom srpske zastave trećeg stepena odlikovao Merveta Zakija Hasana, čije generalije ne zna ni internet, a Egipat je u februaru priznao Kosovo.

Kult mačke bio je na snazi još u starom Egiptu. Februar je mesec mačaka, pa brzopotezno februarsko egipatsko priznanje Kosova ima istorijsko-biološko opravdanje.

Kosovo je priznalo 98 zemalja, što je impozantna brojka, jer je broj tih zemalja veći od broja političkih partija u Srbiji, što je oduvek precizan količinski reper.

U februaru je odlikovan i BeloRus Aleksandar Lukašenko, čija je država već deset meseci pod sankcijama Srbije zbog “kršenja humanitarnog i međunarodnog prava”. Sankcije nije izmislila Srbija, već EU, a Srbija, Tadićeva i Nikolićeva im se pridružila. Sankcije znače zamrzavanje računa, zabranu poslovanja i zabranu izdavanja viza funkcionerima Belorusije, tako da će odlikovanje Lukašenku čamiti u beogradskom podzemlju.

Odlikovani šefovi Kazahstana i Uzbekistana na predsedničkim su pozicijama od raspada SSSR-a, duže od dve decenije.

Razgovor besprekornih građana

Zlatnom medaljom za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima odlikovani su italijanski novinar Fulvio Grimaldi, nemački glumac Rolf Beker (Rolf Becker), dok su srebrnom odlikovani grčka novinarka Lijana Kaneli (liana Kanelli) i švajcarski naučnik i ekolog Franc Veber (Franz Weber). Veber je borac za dobrobit životinja, pa i onih u Jugoslaviji, upravo u vreme kada je Nikolić imao veliku moć nad svima. Beker je otac glumca Bena i pevačice Meret, a iz filmografije se izdvajaju uloge u tri TV epizode i filmovima „Ja sam slon, gospođo“ i „Krv i čast“.

Kanelijeva je članica KP Grčke, govornica na tribinama protiv NATO-a i kosovske nezavisnosti, potpredsednica Međunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića, po njegovom izboru „prioritetni svedok“ njegove odbrane. Kaneli je 2004. opisala u haškoj sudnici da je taj „politički sud“ podseća na „sveštenike koji u Srednjem veku love veštice“. Terminologiju i opis sudijskih poslova je preuzeo Šešelj marta 2012: „’Sud’ je gori od mračnog Srednjeg veka“.

Grimaldi je odmah posle pada Miloševića napisao: „Ove jeseni se dogodio, putem pokradenih izbora, pad čoveka koga će jednog dana istorija proglasiti najdemokratskijim i najhumanijim evropskim državnikom“. Prorok je oduvek bio na na strani Gadafija i Kastra (Castro).

I Grimaldi je komunista, novinar lista „Liberazione“, što je organ italijanske Partije ponovo osnovanih komunista. List je počeo da izlazi 1991. u 110.000 primeraka, a sada ima samo on line izdanje. I Grimaldi je glumio u dva filma – jedan je „Istraga nad besprekornim građaninom“.

Milošević je Grimaldiju dao poslednji intervju pre prinudnog sletanja u Hag. Bilo je to u martu 2001. Piše Grimaldi: „Sastanak sa Miloševićem me podseća na susrete sa Jaserom Arafatom – do poslednjeg časa se ne zna gde ni kada će biti… Kod Miloševića me odveo potpredsednik SPS-a Živadin Jovanović. Razgovaramo u salonu u neoklasičnom stilu u kome su su tri divana. Sedi svako na svome. Milošević kaže da je Haški sud ’instrument genocida u Jugoslaviji’. Jovanović kaže da omladinski pokret ’Crne košulje’, koji vodi premijer Zoran Đinđić (aluzija na fašističke crnokošuljaše, opaska T. K.), i američki instrument Otpor traže da se uhapsi Milošević. Na moje pitanje šta će se desiti ako se pokuša hapšenje Miloševića, Jovanović predviđa građanski rat. Milošević pripoveda kako je ’Rugova držao konferencije za novinare u centru Beograda i smrtno me napadao. Ali, niko nije stradao, niko nije ubijen za 12 godina. Ubijeni su moji najbolji prijatelji’.

Nastavlja: ’Pre dve godine me Holbruk (Holbrooke) obavestio da je Švajcarska zamrzla moje bankovne račune. Imam samo račun u Beogradu na koji mi stiže plata… Koštunica je bolji od ostalih, jer želi da brani nacionalne interese, ali je slab i nema većinu u koaliciji’.

Milošević prozreo Putina

Milošević objašnjava zašto je Srbija bolja od Evrope: ’Jugoslavija preti Evropi na još jedan način – nema Srbina koji radi u stranoj zemlji, već ovde dolaze da rade hiljade Rumuna i Bugara’.“

U februaru je pedesetak građevinaca iz Čačka, Loznice, Smedereva i Požege koji su od kraja novembra radili u Rusiji, nedaleko od Sočija, deportovano u Srbiju. Pre toga su bili u zatvoru i morali su da plate globu jer su radili sa falsifikovanim dokumentima. Pet godina im je zabranjen dolazak u Rusiju. Za dva meseca boravka u Rusiji dobili su oko 3.000 dinara, a ugovorena nadnica bila je šest dolara na sat.

U drugonagrađenoj zemlji u oktobru 2012. ekstradiciona policija Belorusije je 21 građevinca iz Minska posle tri meseca nezakonitog rada u zemlji pod srpskim sankcijama vratila u Srbiju. U Belorusiji je ostala još jedna grupa građevinaca koja sakuplja novac za povratnu kartu.

Komunista Grimaldi nastavlja razgovor sa komunistom Miloševićem pre 12 godina: „Komentarišem kako sada ’Putin preti SAD’. Pri pomenu imena ruskog predsednika Milošević sumnjičavo podiže obrve“.

(Autonomija)