Na poslednjoj sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) njen predsednik Aleksandar Vučić tražio je od članstva još više posvećenosti ciljevima stranke: „Danas su nam vrata EU bliža nego pre nekoliko meseci, ali to za građane Srbije ne znači mnogo ako ne pobedimo korupciju i kriminal i ne uspostavimo pravni poredak, donesemo propise koji će omogućiti veće investicije i uvedemo Kancelariju za brze odgovore“.
U Zrenjaninu je odmah u februaru instalirana Kancelarija za brze odgovore. Građani i investitori, rekao je pomoćnik gradonačelnika Duško Radišić, moći će da na jednom mestu predaju zahteve i da u kratkom roku dobiju odgovore i rešenja, sada za građevinske dozvole a postepeno i za druge svrhe. Nije spominjao detalje koliko je dugačak „kratak rok“, ali je kao sledeći korak najavio uvođenje „sistema 48 sati“. Radišić je, naravno, iz SNS.
Na Osmoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (CK SK Srbije) septembra 1987. godine je Slobodan Milošević oterao iz CK SK Srbije Dragišu Pavlovića, predsednika beogradske partijske organizacije koji se usudio da kaže kako „neuravnotežene reči samo stvaraju histerično raspoloženje… “ „Situacija na Kosovu ne može se popraviti olako obećanom brzinom“, rekao je on.
SNS i Socijalistička partija Srbije (SPS) su hard core zrenjaninskih odbornika. Ni oni ni oni koji su im prethodili već dve godine ne brzaju da odgovore na zahteve da se logori za zarobljenike iz Hrvatske 1991. u okolini Zrenjanina obeleže spomen pločama.
Narodnim kapitalizmom po tuđim plećima
U Inđiji, gde SNS ima šest mandata, ured sa istom funkcijom koji se ne zove „Kancelarija za brze odgovore“ postoji od 2006.
U Lazarevcu, koji je kršten po Lazaru Hrebeljanoviću, supermenu „nebeskog naroda“, a SNS čini trećinu vlasti takođe je po hitnom postupku otvorena „kancelarija za brze odgovore“, sa tipično šumadijskim imenom One Stop Shop. One Stop Shop je u SAD prodajno mesto za igle, lokomotive i usluge raznih vrsta, kaže Investopedia, a u Ujedinjenom kraljevstvu je to prostor koji sprečava vršljanje prolaznika po gradskoj kući.
Kancelarija za brze odgovore bila je lanjski predsednički predizborni adut Tomislava Nikolića i Vučića, kandidata za gradonačelnika Beograda: „Svaki investitor dobiće svog vodiča ili mentora iz kancelarije, čiji će zadatak biti pribavljanje svih dozvola. Vodič će da mu kaže koji su mu papiri potrebni, a dalje je zadatak kancelarije za brze odgovore da sve provuče kroz ustanove i direkcije, i da investitoru donese dozvolu za 90 dana. Hoćemo narodni kapitalizam, u kome ljudi zarađuju“.
Brzinu određuju pravac, intenzitet i tačka napada. Milutin Mrkonjić, ovovekovni ministar saobraćaja prvi je u prošlom veku koga je zaposela brzina. Čovek današnje vlasti je bio idejni tvorac propalih projekata „Beograd na Savi 2000“, „Kineska četvrt“ i „Brze pruge Srbije“. Sajt Istinomer je poručio da je 85,7 odsto Mrkonjićevih izjava ministarska laž. Za to neće biti kažnjen ni na onome svetu, jer je Mrkonjić jedini ateista u vladi svetovne države.
Dok se nije presvukao u žuti sombrero i belo odelo Brzi Gonzales je bio karakterom zločestiji, a spoljašnjošću pacovskiji. Imao je veliki, zlatan i prednji zub, a oblačio je onakve polo majice kakve najviše voli Mrkonjić. Crvene, tako SPS boje.
Samo 3,2 odsto srpskih kompozicija može da vozi brže od 100 kilometara na sat, na polovini pruga maksimalna brzina je 60 kilometara na sat, a na manjoj polovini 20 kilometara na sat. EU je premrežena vozovima brzine 300 kilometara na sat, a u Kini se ta brzina postiže 15 minuta nakon polaska voza. Tolikom brzinom odmiču se Kinezi od Mrkonjićeve „Kineske četvrti“, napadne tačke u Beogradu.
Pevačica Maja Nikolić, koja nije isto što i Ana Bekuta koju na turnejama prati Mrkonjić, već dve nedelje obezbeđuje brze vozove Srbiji. „Genetsku podlogu“ da se bavi železnicama obezbedili su joj otac i strina, radnici na šinama koje život znače. Pre dve godine je genetski modifikovana železničarka izbačena iz „Dvora“ jer je vređala Jevreje: Jevreji, vozovi, transporti, konclogori.
Brzina je u Srbiji pokuljala odasvud, iako država ima samo dva takva toponima: Brzi Brod, koji je niška mesna zajednica i Brzu Palanku, koja na svakom popisu izgubi polovinu stanovnika. Osnovano je trgovinsko preduzeće „Brze kafe Srbije“. U Vrnjačkoj Banji zidaju male hotele za „brzi odmor“, restorani brze hrane žderu jedan drugog posvuda, Pošta Srbije uvodi „Brze usluge“, Vlada Srbije Akcioni plan za brže sticanje statusa kandidata za EU oktobra 2011. a dvadesetogodišnji jubilej manifestacije „Brzi bendovi Srbije“ obeležen je dolično u aprilu 2012.
Među „brzim diplomama Srbije“ najbrže su diplome Fakulteta za uslužni biznis iz Sremske Kamenice (Fabus). Tu su diplomirali srednjim tempom direktor „Koridora Srbije“, v.d direktora „Kolubare“, direktor niškog vodovoda, direktor Turističke organizacije Čačka, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, zamenik pokrajinskog sekretara za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, a iz Vranja dva člana Gradskog veća, direktorka biblioteke, direktor skijališta, direktor „Novog doma“, zamenik direktora „Direkcije“ i još neki Vranjanci.
Iz Vojvodine je u Republiku Srpsku brzopoteznu diplomu doneo kandidat za glavnog revizora RS i bivši vršilac dužnosti direktora Poreske uprave Mile Banika. Za samo godinu dana je odradio Fabus. Isti fakultet su završili i direktor Fonda PIO Mladen Milić i potpredsednik Narodne skupštine RS, a nekadašnji ministar trgovine i turizma. Milić je magistrirao na Fabusu, ali je magistarski upisao pre no što je diplomirao. Za normalne, studije traju tri godine.
Na Sajmu automobila u oktobru, većina Nišlijki je svog idealnog partnera na četiri točka opisala kao „Mali, ali brz“. Međutim, promoterka Jovana Stevanović smatra da je presudna veličina. Konkurs “Brze priče Srbije” završen je novembra 2012. godine. Konkurs je raspisala Izdavačka kuća ilegalnih poslastičara „Kornet“ iz Beograda.
Dok su neki natakali rasol za novogodišnji mamurluk, drugi su vijorili iluzijom „brzi kanali Srbije“ pod velikosrpskim naslovom „kanal Dunav-Morava-Vardar- Solun“ (DMVS). Srbija bi tako dobila izlaz na grčko more preko Makedonije, sastavnice „stare Srbije“.
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević računa da bi gradnja kanala kroz Srbiju koštala oko 12 milijardi dolara. To je polovina spoljnog duga Srbije. Sa toliko dolara može se godinu dana lečiti 34,2 miliona ljudi zaraženih HIV-om.
Zabranjeno za zečeve i neplivače
Najkraća kanalizaciona trasa do Soluna je 630 kilometara. Dužina mreže kanala Dunav-Tisa-Dunav je 960 km. Koštala je 1977. godine kad je završena 1,2 milijarde dolara. Veliki bački kanal izgrađen 1802. godine je preteča hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Više nije plovan jer se kod Vrbasa u dužini od šest kilometara nataložio mulj sa metalima. Debljina mulja je 3,5, a dubina kanala četiri metra. Čišćenje najcrnje ekološke tačke u Evropi koštalo bi oko 60 miliona dolara.
Neka se kićeni Srem spremi za ofanzivu iz centrale, jer je očito Beograd digao ruke od Bačke i Banata kad zaboravlja važnost njihovog DTD za koji je iskopano oko 130, a za Panamski kanal 179 miliona kubika zemlje. Srbija je 2011. zbog suše na izvozu kukuruza izgubila oko 260 miliona dolara. Kada bi Beograd uložio 14 miliona dolara, udvostručile bi se površine koje navodnjava sistem DTD.
Bačević, treći čovek SNS, prostorni je planer. Dok nije šutnuo Srpsku radikalnu stranku bio je njen poslanik u dva mandata, zamenik ministra za nauku i tehnologiju. Profesor je Odseka za geografiju Univerziteta u Prištini koji je već 14 godina „privremeno“ u Kosovskoj Mitrovici. I potpredsednik Srpskog geografskog društva. Ideja o kanalu DMVS je iz XIX veka, a autor je Jovan Cvijić, osnivač geografije u Srba. Govorio je: „Morava i Vardar se mogu pretvoriti u jedan neprekidni rečni put između Dunava i Egejskog mora“.
Ministar miluje Cvijić-Bačevićevu utopiju rečima: „Vekovni san građana Srbije“. Cvijić je sanjario o proširenju Kraljevine Srbije na makedonske i severno-albanske oblasti i ubeđivao međunarodno javno mnenje kako su Makedonci “južni Srbi”. Na Cvijićevoj etnografskoj mapi iz 1918. godine, argumenta za odluke mirovne konferencije u Parizu, Srbi i Makedonci su u istoj kategoriji, čime je Cvijić dao legitimitet srpskoj kontroli nad Makedonijom.
Ni to nije dosta Cvijiću: „Srbija mora zbog svoje ekonomske samostalnosti dobiti pristup na Jadransko more i jedan deo arbanaske obale bilo zauzimanjem teritorija bilo dobijanjem ekonomskih i komunikacionih prava na tu oblast. To znači, dakle, zauzimanje istina jedne etnografski strane oblasti, ali takve koja se mora zauzeti zbog osobito važnih privrednih interesa“.
Takav Cvijić utisnut je na ovosrpskoj novčanici od 500 dinara i nominalno je vredniji od Vuka Karadžića, Njegoša, Mokranjca i Tesle. Realno, po ceni Cvijića može se kupiti zec u Smederevskoj Palanci, a 60 odsto kupaca u Srbiji pazari u vrednosti do 500 dinara, javlja RTS. Jer su osiromašili.
Mreža protiv siromaštva je objavila da stanovništvo ubrzano prelazi u kastu siromaha. Statističari žure da objave kako u Srbiji ovog februra jedan dobije, a dvojica izgube posao. Poslanicima je rečeno da sela u Srbiji nestaju sve brže, te da će za četvrt veka izumreti četvrtina sela u Srbiji. Radnici Modne konfekcije „Prvi oktobar” iz Čačka u februaru su dobili platu za osam godina rada iz prošlog veka, blagodareći Evropskom sudu za ljudska prava. Građani Srbije su donedavno najbrže stvarali redove pred zapadnim ambasadama u potrazi za bilo čim boljim. Nije isključeno da to uskoro budu ponovo činili. U inostranstvu se brzina očituje pred policijskim stanicama u potrazi za azilom – najbržim bekstvom za večnost iz zavičaja.
Najbrža je međutim brzina kojom Srbija hita do svog dna.
(Autonomija)