Kao i svaku opštinu, i ovu je teško pogodila beskrajna tranzicija i ekonomska kriza: od nekad poznatog sportskog centra „Venus“ i velikih robnih kuća danas nema skoro ništa. Robne kuće su većinom zamenile manje radnje a veće firme i sisteme posle ratova devedesetih i tranzicije zamenila su manja preduzeća. Ni u sređenim državama nije lako da ovakve opštine stanu na svoje noge i da ponude alternativu mladima koji pokušavaju naći svoj život, prvenstveno posao, a kamoli u Srbiji u kojoj su opštine potcenjene i politički centri ih posmatraju kao ratni plen prisiljavajući ih da „prekomponuju“ dogovore koji nisu po meri republičke političke „elite“. Ipak, opština Bačka Topola je uspela da oformi svoju skupštinu i da izabere svoje organe, mada ni ovo nije išlo lako.

Nakon lokalnih izbora 2012. nesigurnost na republičkom nivou, ko će i kako će formirati buduću vlast, odrazila se i na ovu opštinu. Doduše, veći problem je predstavljao sukob unutar Demokratske stranke u Bačkoj Topoli. Personalna pitanja su i u ovoj sredini odigrala svoju ulogu.

Na izborima je SVM dobio 16 mandata, DS 7, LSV-u je pripalo 5 mandata, SNS-u 4 mesta u klupama Skupštine opštine, Grupi građana „dr Janoš Hadži“ 3, koliko i Udruženju penzionera-socijalna pravda “Milan Ćatić” i koaliciji SPS-PUPS-JS,. Postizborna kombinatorika je tek nakon tri neuspela pokušaja donela novu opštinsku vlast.

Na osnovu podele najvažnijih mesta u opštinskoj hijerarhiji na čelu Skupštine opštine je Robert Fazekaš iz SVM-a, kome je to drugi mandat na ovoj funkciji. Njegov zamenik je iz redova socijalista, Jovica Jeremić, dok je sekretar opštine Iboja Čevarušić. Za predsednika opštine izabrana je Melinda Kokai-Mernjak iz Saveza vojvođanskih Mađara, a na funkciji zamenika predsednika opštine do nedavno bio je Ferenc Tot iz Demokratske stranke.

Pretrčavanja

Međutim, sukob unutar Demokratske stranke odrazio se na čitavu vladajuću strukturu. Odborničkoj grupi koju su činili odborinici iz DS pridružila se Grupa građana „dr Janoš Hadži“ i tako su ukupno imali 10 mandata. Zbog rasprave u vezi sa kredibilitetom Ferenca Tota iz DS-a i zbog neslaganja oko kadrovskih pitanja, ova odbornička grupa se raspala pa je DS ostao na troje odbornika koji, da bi donekle uzvratili koalicioni potencijal, dobiju pojačanje iz opozicije u vidu troje odbornika Udruženja penzionera i socijalne pravde „Milan Ćatić“. Prekomponovanju ovde još nije bilo kraja: SVM dobija pojačanje u vidu jednog odbornika iz redova LSV-a, a Grupu građana“Hadži Janoš“ napušta jedna odbornica koja postaje deo odborničke grupe SPS-a. Uz ove turbulencije, zamenik predsednika opštine Ferenc Tot podneo je ostavku u novembru. Ova funkcija, prema najavi predsednice opštine, Kokai Mernjak ostaje upražnjeno do daljnjeg.

Trenutno u bačkotopolskoj skupštini opoziciju čini: Grupa građana „dr Janoš Hadži“ sa sedam odbornika, kao i SNS i LSV sa po četiri mandata. Vladajuću koaliciju i dalje čine odbornici SVM-a i grupacije koje su nastale oko DS-a i SPS-a.

Inače, od majskih izbora lokalna skupština je sedam puta konstatovala prelazak odbornika iz jedne grupe u drugu, i od početnih sedam odborničkih grupa ostalo ih je šest. Predsednica opštine, Melinda Kokai-Mernjak na naše pitanje o tome koliko je stabilna trenutna koalicija rekla je da, uprkos promenama, ona funkcionalna i stabilna. „Koalicija je stabilna. Ono što povećava sigurnost rada vlasti jeste i činjenica da su članovi Opštinskog veća za vreme prethodnog saziva Skupštine takođe bili na javnim funkcijama, tako da su većim delom upoznati sa resorom koji će voditi u narednom periodu. Ono što smo mahom uspeli da uradimo to su izrade planova za naredni period i radimo na izgradnji baza podataka iz raznih oblasti“, kaže Kokai-Mernjak.

Ekonomski restart?

Novoformirana vlast pokušava obezbediti perspektivu nezaposlenima, čiji broj se ne zna pouzdano, pošto Nacionalna služba za zapošljavanje evidentira samo one koji se redovno odazovu pozivu ove institucije, a njih je tri hiljade, kaže predsednica opštine. „Nije lako doći do Bačke Topole, jer i prevoz košta, a onima kojima svaki dinar dobro dođe ovakvi izdaci su samo dodatni teret“, kaže Kokai-Mernjak. Prema proceni Zavoda za statistiku, na polovini 2011. godine broj onih koji su imali radno mesto u opštini Bačka Topola iznosio je sedam hiljada.

Težak položaj građana, a posebno mladih, potvrđuje i Tibor Kozma, lokalni aktivista i volonter. “Nezaposlenost je ogroman problem. Mladi odlaze, ne vide prespektivu u ovoj opštini. Posebno je teško u selima. Oni koji uspeju da se doguraju do fakulteta, gledaju da nakon studija u tom gradu i ostanu”, objašnjava Kozma.

Inače, ekonomsku migraciju potvrđuje i izveštaj Republičkog zavoda za statistiku: u proteklih deset godina ova opština ostala je bez 5 hiljada stanovnika (delom zbog negativnog priraštaja, delom zbog migracije). Pa tako u ovoj bačkoj opštini živi nešto više od 33 hiljade građana (u Vojvodini je jedino u Novom Sadu i u Temerinu zabeležen rast broja stanovnika u odnosu na rezultate popisa iz 2002. godine).

Od zabavišta do dnevnog boravka starijih

Predškolske ustanove su očuvane i u manjim sredinama, jer bez obrazovnih ustanova nestaju i sela, smatraju u opštini. Zbog manjka sredstava, najmanje se troši na razvoj obrazovanja, ali su ove godine uspeli obezbedirti sredstva za rešavanje dotrajalih sistema centralnog grejanja u školama. Dobra vest za roditelje koji planiraju da svoje mališane smeste u zabavište je da u ovoj opštini nema liste čekanja.

Uprkos poteškoćama, predsednica opštine kaže da su neke investicije već u najavi i da rade na uspostavljanju bolje saradnje sa lokalnim preduzetnicima. “Konstatno radimo na privlačenju stranih investicija. Ovo nam je jako bitno. U proteklom periodu smo radili najviše na ovom cilju, mapirali smo preduzeća koja rade na teritoriji naše opštine. Sa vlasnicima svih preduzeća imala sam razgovor i predložila sam da se lokalne firme umreže i da koriste već izgrađene mreže drugih preduzeća za unapređenje poslovanja u našoj opštini. Do sada nismo imali detaljniji uvid u kapacitete preduzeća. Trenutno radimo na tome da napravimo bazu podataka o tome čime se bave preduzeća, takođe želimo da znamo koliko ljudi je zaposleno u tim proizvodnim i uslužnim firmama. Ovo je bitno zbog toga jer stranim ulagačima možemo ponuditi sve neophodne informacije o tome imaju li konkurenciju ili mogu li da se u investiciju uključe i lokalni preduzetnici kao prateća preduzeća”, kaže Kokai-Mernjak.

Trenutno su u toku pregovori sa jednim nemačkim investitorom. Njegov plan je da izgradi solarni park koji će u prvoj fazi zaposliti 30 radnika. Zatim sledi druga faza koja će omogućiti zaposlenje za još 30 zainteresovanih. “U pregovorima naš partner je najavio dodatna ulaganja u solarni park. On je nagovestio da želi da i ove početne kapacitete proširi i da izgradi pogon za proizvodnju neophodnih elemenata za solarne parkove”, dodaje ona.

Bačka Topola je opština čije stanovništvo mahom živi u ruralnim sredinama: 60 odsto građana živi na selu. Njima je posebno teško, ali, kako opštinski čelnici tvrde, pokušavaju i njima ponuditi neku alternativu. Opština trenutno vodi pregovore sa jednim nemačkim preduzetnikom koji želi da otvori firmu u ovoj opštini koja bi se bavila presvlačenjem garnitura, odnosno tapetarijom. “Ovo otvara mogućnosti onima koji žive na selu, ali ne samo evidentiranim nezaposlenima, već i onima koji nisu u zvaničnoj evidenciji. Pomoću mesnih zajednica i filijale Nacionalne službe za zapošlljavanje pripremamo spisak mogućih kandidata”, kaže Kokai-Mernjak.

O potezima nove lokalne samouprave da privuče pažnju ulagača, Tibor Kozma kaže da ne bi bilo loše da i javnost više zna o ovim koracima. “Voleo bih da vidim planove”, prokomentarisao je ovaj aktivista.

Zbog velikog broja zemljoradnika ali i stočara opština Bačka Topola se trudi da daje doprinos razvoju i ove privredne grane. Osnivanjem lokalnog Fonda za poljoprivredu Bačka Topola nudi bespovratna sredstva na konkursima. Ova opština je među prvim lokalnim samoupravama koje su osnovale ovakav finansijski instrument. Fond je fleksibilan, pa tako svaki poljoprivrednik može da nađe za sebe odgovarajući konkurs i tako može da unapredi proizvodne kapacitete gazdinstava. Osnovni prihodi koji čine ovaj Fond su prihodi od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Na godišnjem nivou ovaj iznos je približno 80 miliona dinara. Među objavljenim konkursima su i ekološki projekti, odnosno unapređenje zaštite okoline u poljoprivredi.

Devet odsto više u budžetu – veći izdaci za plate

Iako je teška ekonomska situacija u ovoj opštini, planirani budžet za 2012. godinu prilikom poslednjeg rebalansa konstatovao je realno povećanje prihoda za približno devet odsto. Što u brojkama izgleda na sledeći način: umesto 992 miliona dinara, opština na svom računu u 2012. godini planira da ima nešto više od milijardu dinara. Kako tvrdi predsednica opštine, dodatni prihodi su usmereni ka razvojnim projektima, školama i mesnim zajednicama. No, i stavka u budžetu koja pokazuje koliko se troši na plate zaposlenih je promenjena pa će tako za plate umesto 172 miliona Bačka Topola potrošiti 180 miliona dinara. Ovo iznosi približno 16 odsto ukupnih prihoda.

“Ovo je zbog zakonskih razloga: naime, oni činovnici koji su posle izbora ostali bez posla imaju pravo da najviše šest meseci budu na opštinskom budžetu, odnosno da primaju platu. Ovaj iznos je namenjen njima”, objasnila je predsednica opštine.

Da se iz ovog iznosa ne pune samo džepovi odlazećih već i dolazećih, potvrđuje i odluka Skupštine opštine iz jula 2012, kada su volonterima u Opštinskom veću i zameniku predsednika opštine povećani koeficijenti, i to članovima veća sa 2,29 na 3,14 a zameniku predsednika opštine sa 2,93 na 4. “Ovi funkcioneri dobili su veće plate jer je realno povećan obim posla: češće se organizuju sastanci, veći je teret na ovim činovnicima, kazala je predsednica opštine. Ona nije mogla odgovoriti na pitanje kolike su sada plate ovih radnika.

Kako u lokalnoj samoupravi tvrde, nakon izbora nije došlo do povećanja broja zaposlenih ni u jednom od četiri javna preduzeća. Kako kažu, to ne bi bilo moguće, jer imaju limtirana sredstva za plate i ne bi prošlo bez negodovanja smanjenje zarada zaposlenih zbog nove radne snage.

Lokalna samouprava zapošljava oko 70 radnika (barem ako možemo verovati sistematizaciji). Oni su, osim stručnih službi, raspoređeni i u uslužnom centru. Oni građani koji ne žele da svoje poslove sređuju u ovom centru imaju mogućnost da koriste elektronsku upravu gde su dostupni neki osnovni dokumenti (izvodi iz matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, kao i Uverenje o državljanstvu). Interesantno je da su za preduzetnike mahom dostupni samo obrasci za razne molbe i zahteve. Navedene usluge se mogu pronaći na zvaničnoj internetskoj prezentaciji opštine (www.btopola.org.rs), na kojoj građani imaju mogućnost da pregledaju službene glasnike, kao i razne strategije od kojih većinu uskoro treba obnoviti i prilagoditi novim trendovima i situaciji u Bačkoj Topoli.

“Nažalost građani u jako malom broju znaju za ovu mogućnost, jer ona nije adekvatno promovisana u javnosti. Isto tako, ni drugi potezi lokalne samouprave nisu u dovoljnoj meri ispraćeni u javnosti, tu prvenstveno mislim na razvojne projekte i na druge planove opštine”, smatra Tibor Kozma.

Kada je reč o transparentnosti, moramo dodati da, na primer, ni putni nalozi odnosno izveštaji o službenim putovanjima nisu dostupni na internetskoj prezentaciji opštine.

„Koliko ja znam, nisu na sajtu, ali u skladu sa Zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja mi ćemo omogućiti građanima da dobiju te podatke“, uverava nas predsednica opštine. Na našu primedbu da ni Informator o radu u ovoj godini nije ažuriran, iako je to obaveza svake lokalne samouprave, Kokai-Mernjak nije uspela da nam razjasni zašto je to tako i hoće li se situacija popraviti.

Elektronsko upravljanje dokumentima je delom rešeno, međutim, posao zahteva veća infrasturkturna ulaganja. “Delom smo već prešli na ovakvo upravljanje, imamo i plan da i sednice lokalne skupštine budu u elektornskoj formi pripremljene i sprovedene, ali ovo osim tehničkih promena zahteva i ulaganje u znanje odbornika”, priznaje Kokai Mernjak.

Bolja infrastruktura – bezbedniji saobraćaj

Bačka Topola se ubraja u retke gradiće u kojima su svi putevi asfaltirani. Lokalna samouprava planira izgradnju kružnih tokova i povećanje sigurnosti učesnika u saobraćaju. Zbog ove namere osnovana je i Komisija za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Kao krupniji projekat najavljena je obnova i izgradnja centralne raskrsnice, koja bi obuhvatala i izmeštanje dela infrastrukturalnih mreža (telefon, vodovod, itd.). Za ovaj projekat predviđeno je 20 miliona dinara u lokalnom budžetu. Na inicijativu lokalne vlasti, pešački prelazi su delom obeleženi i prilagođeni za osobe sa invaliditetom, dok će ubuduće biti proširen i broj parking mesta za osobe sa invaliditetom. Neophodno je unaprediti mreže biciklističkih ruta, koje ne samo da poboljšavaju bezbednost, već i imaju ekonomsku funkciju, jer pomažu u razvoju turizma.

Razglednica

Bačka Topola sa svoja 23 naselja ubraja se među opštine srednjih veličina. Poznata po jezeru u blizini nekadašnje turističke atrakcije Zobnatica, čiji sjaj je danas izbledeo ali još uvek privlači građane čiji je džep sve tanji i tanji. Tako to „parče mora“ u letnjim mesecima obezbeđuje upravo ovo jezero. Bаčka Topola ima nešto više od 34 hiljade stanovnika, prema proceni Zavoda za statistiku Srbije iz 2011.

“Kada govorimo o selima tamo je slika šarolika. Negde se već radi na izgradnji kanalizacione mreže, nažalost imamo naselja gde to još nije započeto. Radimo na rekonstrukciji vodovoda u svim naseljima”, naglašava predsednica opštine.

Ona je u svom prvom ovoru nakon izbora na funkciju istakla da je neophodno da svi zajedno grade aktivniju zajednicu. “Od opštine Bačka Topola zajedno treba da napravimo jednu aktivnu građansku zajednicu, u kojoj će građani živeti bolje. Neka dobije na vrednosti želja za kulturom, kao i znanje i obrazovanje. Moramo naglasiti neophodnost zdravog života, kao i potrebu da stanovnici opštine žive u zdravoj okolini. Neophodno je da svi mi, građani, učinimo onoliko koliko je u našoj moći da zaštitimo životnu sredinu”, poručila je tada Kokai-Mernjak.

Kao prvi korak ka čistijoj okolini počelo se ozbiljnije raditi na prečistaču otpadne vode, čime bi se smanjilo zagađenje lokalnih vodenih tokova. “Projekat je delom gotov. Moram naglasiti da ovo ne znači da će firme biti oslobođene od ugradnje filtera i prečistača voda, ali ćemo pomoći da voda bude čistija. U saradnji sa nemačkom pokrajinom Baden Virtenber radićemo jedan evropski projekat, i čini nam se da ćemo u tome uspeti. Ovako bismo mogli smanjiti i kazne koje plaćamo zato što otpadna voda direktno ide u reku Krivaju. To su milionske kazne na godišnjem nivou”, priznala je predsednica.

Putem nevladinih organizacija i već spomenutog Fonda za poljoprivredu, podržavaju i lokalne ekološke inicijative. “Nevladin sektor igra ključnu ulogu u ovom sektoru. Moram dodati da je veliki problem to što se ne radi dovoljno na preventivi i na edukaciji građana. Ovde lokalna samouprava mora da bude aktivnija”, smatra Kozma.

Kultura na tradicionalnim osnovama

U opštini Bačka Topola radi više udruženja čiji je rad fokusiran na očuvanje tradicije. Mađarski kulturni centar “Zoltan Kodalj” i Srpski kulturni centar “Vuk Stefanović Karadžić” su istaknute institucije u ovom sektoru. Kulturnu strategiju ima opština, ono što predstoji da se ona reformiše i da se prilagodi novim uslovima. Podržavanje rada ovih ali i drugih ustanova i udruženja i dalje je među planovima opštine. Krupnije promene očekuju se oko Topolskog muzeja koji, prema planu Nacionalnog saveta Mađara, treba da postane samostalna institucija (on trenutno funkcioniše kao filijala subotičkog muzeja). “Krupan je projekat, koji zahteva ozbiljna finansijska ulaganja. Videćemo koliko je to izvodljivo”, kaže u vezi sa ovom idejom Kokai-Mernjak.

Bez obzira na postojanje ovih institucija Tibor Kozma priznaje da građani baš i nisu zainteresovani za kulturu. “Svaka čast ljudima koji se već godinama trude da uvedu kulturu u našu opštinu na raznovrsne načine. Dosta toga su radnici Doma kulture postigli, uvek se nešto dešava u gradu, samo što nažalost skoro niko ne zna za ta dešavanja, i retko ih građani posećuju“, ocenjuje on.

Iako je teška situacija u Bačkoj Topoli Tibor Kozma priznaje da se u protkelih šest meseci vide pomaci u opštini. „Novo rukovodstvo pokazuje pozitivne pomake. Naravno, uvek može i bolje i brže, ali su uočljive promene. Nadam se da ćemo 2013. uočiti još više pozitivnih promena“, navodi on.

Hteli smo da saznamo i od najjače opozicione grupacije u lokalnoj skupštini kako oni vide rad vlasti, ali Grupa građana „dr Janoš Hadži“ na našu višestruku molbu nije dostavila odgovore na upućena pitanja. Tako smo ostali uskraćeni i za još neke drugačije utiske u vezi sa životom u Bačkoj Topoli.

Norbert Šinković (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)