Hoće li nova (studentska) vlast stvarno menjati pogubni vrednosni  sistem Srbije –  kao što su obećali pobunjemi studenti da će im biti ključni zadatak, što je probudilo veliku nadu građana željnih normalnog života –  ili će se obećanje svesti na pa skoro radikalizaciju okoštalog nacionalizma koji je upropastio Srbiju i unesrećio region? Zbunjenost, zabrinutost pa  i razočarenje građana ne samo Srbije, izaziva deo  programa izborne pobedničke Studentske liste – Studenti pobeđuju:

 “…Kosovo i Metohija

Borićemo se za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244. Dosledno ćemo se protiviti jednostrano proglašenoj nezavisnosti tzv. Republike Kosovo i nećemo dozvoliti njeno učlanjivanje u međunarodne organizacije. Procesuiraćemo sve odgovorne predstavnike režima za sva potencijalna krivična dela u vezi sa sklapanjem i sprovođenjem neustavnih sporazuma na štetu Srbije: svi sporazumi moraju biti podvrgnuti proceni ustavnosti, a neprihvatljivo je sprovođenje bilo kakvih neustavnih odredbi bilo kog zaključenog sporazuma…

Poseban napor uložićemo u unapređenje položaja Srba na Kosovu i Metohiji, kako severno, tako i južno od Ibra, kako u šest opština sa srpskom većinom, tako i u mestima sa značajnijim srpskim stanovništvom koja se nalaze van ovih opština.

Težićemo tome da se ovakva mesta administrativno povežu i uključe u jedinice lokalne samouprave sa srpskom većinom, te da te jedinice postignu što veću autonomiju u odnosu na privremene institucije samouprave u Prištini. Posebne napore uložićemo u stvaranje uslova za opstanak goranske nacionalne manjine, kao i u ponovno osnivanje jedinice lokalne samouprave na područjima na kojim pripadnici goranske nacionalnosti predstavljaju većinu.

Čuvaćemo naše obrazovne, zdravstvene, socijalne i kulturne ustanove na Kosovu i Metohiji, sa posebnim akcentom na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i štititi našu kulturnu i versku baštinu, kao i svojinu Srpske pravoslavne crkve.

Srbi u regionu

Gajićemo dobrosusedske odnose i razvijati regionalnu saradnju, u skladu sa svim načelima međunarodnog prava, sa svim okolnim državama, uz istovremeno produbljivanje bilatralnih i multilateralnih odnosa sa državama regiona, kao i saobraćajne povezanosti, ekonomske i energetske saradnje sa državama članicama Dunavske komisije, Krajovske i Višegradske grupe, CEFTA, kao i drugih relevantnih organizacija i inicijativa regionalne saradnje.

Čuvaćemo ustavni položaj i utvrđene nadležnosti Republike Srpske, uključujući njeno pravo veta u okviru zajedničkih institucija, kao i njenu pokretnu i nepokretnu imovinu. U saradnji sa međunarodnom zajednicom, preispitaćemo dosadašnju praksu primene tzv. bonskih ovlašćenja Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, i insistirati na legalnom i legitimnom izboru Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, u skladu sa potpisanim sporazumima i potrebnom saglasnošću Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, te alarmirati međunarodnu zajednicu i preduzeti sve potrebne diplomatske i pravne mehanizme za svaki slučaj prekoračenja mandata propisanog Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, posebno onih koji za posledicu imaju zadiranje i povredu prava entiteta garantovanih Ustavom Bosne i Hercegovine. U skladu sa Sporazumom o specijalnim i paralelnim odnosima između Republike Srbije i Republike Srpske, pojačaćemo saradnju i veze u oblastima privredno-ekonomske razmene i razvoja, industrijalizacije, unapređenja saobraćajne i energetske infrastrukture, poljoprivredne, uslužne i turističke delatnosti, javne bezbednosti, integralnog razvoja, međuuniverzitetske, obrazovne i kulturne saradnje, kao i drugih grana javnih politika.

Zalagaćemo se za unapređenje statusa srpskog naroda u Crnoj Gori i ostvarivanje prava zajemčenih ustavnopravnim garancijama koje uređuju zaštitu identiteta i zabranu asimilacije, kao i rešavanje pitanja dvojnog državljanstva, zaključivanjem bilateralnog sporazuma ili pronalaženjem drugog odgovarajućeg pravnog rešenja kojim bi se omogućilo rešavanje pitanja dvojnog državljanstva na obostranu korist.

Insistiraćemo na pravima srpskog naroda u Hrvatskoj i očuvanju njegovog nacionalnog, kulturnog i jezičkog identiteta u skladu sa najvišim evropskim i međunarodnim standardima. Posebnu pažnju posvetićemo pitanju položaja povratnika, selektivnoj primeni prava u pojedinim sudskim postupcima i uslovima za dostojanstveno obeležavanje grobnih mesta, kao i poštovanju Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1120, Pisma Vlade Republike Hrvatske (S/1997/27), Erdutskog sporazuma i Sporazuma između Republike Hrvatske i Srbije i Crne Gore o zaštiti prava hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori i srpske i crnogorske manjine u Republici Hrvatskoj iz 2004. godine.

Srbija i Evropa

Evropska unija je najznačajniji ekonomski partner Republike Srbije, sa spoljnotrgovinskom razmenom koja je 2025. godine dostigla skoro 60. (valjda milijardi evra? pr). Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine omogućen je bescarinski izvoz najvećeg broja domaćih proizvoda i usluga, čime je domaćoj privredi otvoreno jedno od najvećih i najrazvijenijih tržišta na svetu. Ovaj sporazum je ujedno predstavljao ključni korak ka uspostavljanju bezviznog režima za građane Republike Srbije u okviru bele šengenske liste, donoseći im slobodu kretanja kakvu ranije nisu imali, kao i pristup pretpristupnim IPA i drugim značajnim razvojnim fondovima, zahvaljujući kojima su ostvarena važna ulaganja u obnovu i izgradnju kapitalne infrastrukture i unapređenje ključnih društvenih sistema, na korist svih građana Republike Srbije.

Produbljivaćemo već zaključena strateška partnerstva sa državama Evropske unije (Grčka, Italija, Mađarska, Francuska), i težiti sličnim oblicima intenzivne bilateralne saradnje sa drugim evropskim državama.

Težićemo sticanju IBAR statusa značajnim napretkom u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, kao i pitanja pravde, slobode i bezbednosti, koja su uređena poglavljima 23 i 24. Produbićemo saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom, zarad obezbeđivanja bespovratne i druge finansijske podrške razvojnim projektima od značaja za građane.

Srbija i svet

Očuvaćemo tradicionalno partnerstvo sa Ruskom Federacijom, po pitanju koordinacije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, u vezi sa zaštitom teritorijalnog integriteta Srbije i rešavanja otvorenih pitanja od zajedničkog interesa. Pridržavaćemo se doslednog stava da uvođenje sankcija bilo kojoj državi, entitetu ili pojedincu predstavlja odraz političkog stava, koji nije pokazatelj uverenja da sankcione mere doprinose rešavanju političkih i bezbednosnih izazova, posebno imajući u vidu sopstveno istorijsko iskustvo i direktnih implikacija pomenutih mera na lokalno stanovništvo. Republika Srbija će zadržati principijalno stanovište o neuvođenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji. Istovremeno, pridržavaćemo se principijelnog međunarodnopravnog stanovišta o poštovanju teritorijalnog integriteta svih suverenih zemalja sveta, uključujući i celovitost i nepovrediost teritorije Republike Ukrajine, uz dosledno zalaganje za okončanje ratnih sukoba, mirno rešavanje sporova i razvoj što boljih odnosa sa oba prijateljska naroda.

Razvijaćemo odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, zasnovane na zajedničkom interesu i većem poverenju. Nastavićemo strateški dijalog o telekomunikacijama, energetici, saobraćaju, veštačkoj inteligenciji, gasnoj diversifikaciji i LNG-u i saradnji u odbrani, a trgovinu i dolazak visokotehnoloških investicija koje donose dugoročni razvoj dodatno ćemo povećati. Uključićemo srpsku dijasporu u SAD kroz institucionalne mehanizme saradnje, radi investicija i razmene znanja, a odnose sa Amerikom gradićemo dugoročno, nezavisno od kratkoročnih političkih promena.

Razvijaćemo sveobuhvatno strateško partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom, kao našim najvažnijim trgovinskim partnerom u Aziji, i proširivati saradnju sa ekonomske, infrastrukturne i industrijske na visokotehnološke investicije. U svim budućim projektima insistiraćemo na poštovanju domaćih propisa, ekoloških standarda, prava radnika i bezbednosti na radu.

Naš narod dobro zna šta znači biti žrtva genocida i etničkog čišćenja, i zato ćemo se protiviti svakom obliku tlačenja slabijih od strane jačih. U skladu sa time, nećemo biti saučesnici u sistematskom entiteta teritoriji Gaze i intenziviraćemo slanje humanitarne pomoći u Palestinu kako bi se spasili ljudski životi i umanjio broj žrtava…

Studentska lista – Studenti pobeđuju“

Jesu li to temelji „promenjenog sistema“ koji su u u početku pobune najavili studenti ili su im to uvalili desničari,  kojih je u studentskoj pobuni sve više kako vreme prolazi? Možda je „promenjeni sistem“ plagijat Koštuničinog infantilnog nacionalističkog programa, jer mu liči kao jaje jajetu?

Umesto uvažavanja realnosti da Kosovo – zaslugom katastrofalne srpske nacionalističke politike krajem 80. i 90.tih prošlog veka – nepovratno više nije deo Srbije, novim generacijama se imperativno nalaže nastavak davno izgubljene bitke, jer u Ustavu Srbije piše da je Kosovo je l’ da za vjek vjekova srpsko. Ma ’ajde! U redu je zalaganje za očuvanje realnih životnih interesa mirnog i spokojnog života preostalih Srba na Kosovu, za brigu o srpskom kulturnom i verskom nasleđu, ali pogubne tlapnje beogradskih nacionalističkih salona da se Kosovo vrati u Srbiju („kad se vojska na Kosovo vrati“) na nos izlaze tamošnjim Srbima.

Kad se u programu govori o Srbima u BiH – država BiH kao njihova vekovna domovina se ni jednom rečju ne spominje kao jedan od najbližih partnera Srbije, čija je suverenost i funkcionalnost valjda u najboljem interesu i Srbije – ponavljaju se izanđale nacionalističke mantre o zaštiti entiteta Republike Srpske (RS).  Taj deo programa  kao da je pisao enormno bogati kabadahijski rušitelj BiH, Milorad Dodik. Ni jedne razumne reči o tome da RS – od nacionalističkih vođa samoizabrani funkcionalno i za pristojan život neodrživ geto stvoren zločinima nad drugim tamošnjim narodima i dakako besmislenim velikim žrtvama tamošnjih Srba –  u konačnici najveća  šteta Srbima BiH.  Ludilo nastavka nacionalističkog paternalizma prema tamošnjima Srbima – kao i prema svim Srbima u ’regionu’ –  najavljuje se „promenjenim sistemom“, bez obzira na katastrofalne posledice takve bajagi brige. 

Stoje  li svi kandidati sa Studentske liste za narodne poslanike i svi pobunjeni studenti koji su  srušili Vučićev režim  – ne samo oni iz Novog Pazara, Sandžaka – iza ovakve pokvarene projekcije odnosa Srbije sa BiH, koja nikom ne  može doneti ništa dobro? Je li to dugo očekivana iskreno pružena ruka (trebalo bi preporođene) Srbije prema državi BiH i svim njezinim građanima koji su prošli kroz velike patnje i stradanja, koji još nisu zalečili velike rane i traume? Šta reći, sem žalosno i tužno. I jako razočaravajuće za sve razumne građane ne samo Srbije, nego  ’regiona’ koji su zdušno podržavali studentsku i građansku pobunu u Srbiji.  

U programu ni jedne reči nema o nameri uključenja Srbije u EU.  Kroz nekoliko fraza EU se spominje kao najveći ekonomski partner Srbije i – licemerno – kao bogata kasa za donacije Srbiji. Spominju se, valjda reda radi, dobri bilateralni odnosi sa nekoliko pojedinačnih država iz EU, što kao treba nastaviti. Klasično nacionalističko licemerje – kasa za izdašne donacije da, mrska Evropa i njezine je l’da izopačene vrednosti ne.

Odnose sa ne realnom – velikom većinom paćenom ali po mnogo čemu velikom Rusijom – nego sa diktatorskom siledžijskom imperijalnom Putinovom Rusijom, kao da su pisali ovdašnji bolesni Putinofili. Ili – nije isključeno – Putinovi propagandisti u Kremlju koji nacionalističku rusofilsku Srbiju smatraju svojom gubernijom. Nametnuti rat Ukrajini i njezino zločinačko razaranje, u programu ostaju bez trunke saosećajnosti i makar kratkog kritičkog osvrta. Samo fraze o „poštovanju teritorijalnih suvereniteta svake države i međunarodnog prava“ i trala, lala, la  potrebi mira i obustavljanja rata.

U programu nema kritičkog stava o interesnoj  hedonističkoj i srebroljubljivo-vlastoljubljivoj spregi Srpske pravoslavne crkve (SPC)  i Vučićevog režima, kao ni o razularenim ambicija SPC – nezajažljive države u državi – da gospodari pored verskog i svetovnim životom  Srbije (s ambicijom da se tako ponaša i u regionu gde žive Srbi). Reči jedne nema o vapijućoj potrebi resekularizacije Srbije, koja bi lekovito delovala i na SPC, njezine prave vernike, i na celo etrnički i verski složeno društvo.

O potrebi suočavanja Srbije sa mračnom ratnom prošlosti iz 90-tih takođe nema ni slova. Sadašnji studenti, i uopšte mlade generacije, nisu bili rođeni ni odrastali za vreme ratova i zločina, pa za počinjena zla pod srpskim znamenjem ne snose nikakvu odgovornost. Ali snose odgovornost za načine interpretacije prošlosti.  Ne mogu se lakonski od mračne prošlosti sklanjati izgovorom „okrenimo se budućnosti, ostavimo se  prošlosti“ – jer treba znati da bez poštenog suočavanja sa zlom devedesetih apsolutno nije moguća demokratska uljuđena Srbija. S neraščićenim teškim moralnim hipotekama nema normalnog života. Studenti možda to ne shvataju, ali valjda bi trebali da shvataju bar neki njihovi profesori sa značajnim životnim iskustvom i visokim obrazovanjima, kojih  na  pobedničkoj studentskoj izbornoj listi za narodne poslanike nije malo.

Moglo bi se još ponešto dobronamerno kritički reći o programskoj platformi pobunjenih studenata, ali da skratimo – ovo što se navodi u izbornoj platformi nije nikakva promena dosadašnjeg „celokupnog sistema“ koji izopačuje politiku i život u Srbiji, nego je razočaravajuća reciklaža starih nacionalističkih klišea koji su ojadili Srbiju i region. Bude li se na navedenim planovima insistiralo, mnogi pobunjeni studenti brzo će potražiti izlaz iz samoizolovanog geta na beznadežno zapuštenom jugoistoku Evrope. I ne samo to, naša će vesela lica nakon obaranja satrapske radikalštine sa vlasti –  što bi rekao veliki pisac Đerđ Konrad – brzo postati tužna.

Neko bi rekao da ne treba prebrzo kritikovati izborne pobednike koji još formalno nisu preuzeli vlast, da im treba dati šansu da se pokažu pa ako zaslužuju, onda ih kritikovati. To je naravno tačno, ali treba znati i ono „što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“. U startu svakome treba ukazati na vreme gde greši. Pobunjeni herojski studenti – i svi njihovi kandidati sa izborne liste – imaju vremena da razmisle da li u nečemu greše. U nadi da nisu opterećeni pobedničkim sujetama.  

Dobro je, štaviše odlično, što je konačno srušena banditska vlast, ali neće biti dobro ako ostanemo i dalje zarobljenici desničarskih nacionalističkih tlapnji i himera. Valjda smo bar toliko civilizacijski sazreli.

(Autonomija)