Univerzitet koji je bivši premijer Viktor Orban pokušao da protera iz Mađarske otvoren je za proširenje svog prisustva u Budimpešti, što predstavlja izraz poverenja u demokratsku budućnost te zemlje, piše danas britanski list Gardijan.

Karsten K. Šnajder, vršilac dužnosti predsednika i rektora Centralnoevropskog univerziteta (CEU), izjavio je da je ta ustanova zainteresovana za proširenje svojih studijskih programa u Budimpešti, pod uslovom da to ne utiče negativno na kvalitet studiranja.

CEU do sada nije vodio zvanične razgovore sa novom mađarskom vladom, koja je obećala da će obnoviti akademske slobode.

„Ali mi pružamo ruku, oni pružaju ruku – samo što trenutno imaju mnogo obaveza“, rekao je Šnajder za Gardijan, prenele su Vijesti.me.

CEU je 2019. godine preselio najveći deo svojih aktivnosti iz Budimpešte u Beč, nakon pritisaka tadašnje vlade koju je predvodio Orban.

Međutim, izgledi su se promenili nakon što je Peter Mađar u aprilu ostvario ubedljivu izbornu pobedu, obećavši obračun sa korupcijom i reformu državnih institucija.

CEU, koji je 1991. godine osnovao mađarsko-američki finansijer i filantrop Džordž Soroš s ciljem učvršćivanja demokratskih promena u regionu, bio je primoran da obustavi izdavanje diploma u Budimpešti zbog zakona za koji se široko smatralo da je usmeren upravo protiv te ustanove, piše Gardijan.

Najviši sud Evropske unije poništio je 2020. godine mađarski zakon poznat kao „LeKS CEU“, utvrdivši da krši Povelju EU o osnovnim pravima, ali je presuda stigla prekasno za univerzitet, navodi Gardijan u tekstu na svom portalu.

CEU je zadržao 312 zaposlenih u Budimpešti, uglavnom na administrativnim poslovima, dok većina zaposlenih, njih 476, radi u Beču, gde se odvija i celokupna nastava.

Šnajder je rekao da bi unapređenje statusa CEU, koji se finansira iz privatnih izvora, u Budimpešti predstavljalo „simbol akademske slobode i otpornosti“, ali da bi to zavisilo od dobre volje i finansiranja nezavisnog od mađarske vlade.

Naveo je da će odluku o budućnosti univerziteta u Mađarskoj doneti njegov trinaestočlani upravni odbor, među čijim su članovima Soroš i njegov sin Aleksandar Soroš.

„Ne želimo poseban tretman. Mi smo velika vrednost, pa hajde da pronađemo rešenje“, rekao je Šnajder.

Ipak, CEU, koji prema njegovim rečima „izuzetno uspešno posluje“ u Beču, ne planira potpuni povratak u Budimpeštu.

Svaka promena morala bi da obezbedi očuvanje kvaliteta studiranja, uključujući mogućnost da studenti kombinuju predmete iz različitih oblasti, poput ekonomije i istorije, bez potrebe da putuju više od 200 kilometara između dva grada.

CEU, koji je usmeren na društvene nauke, pravo i humanističke discipline, ima više od 1.400 studenata iz 103 zemlje, od kojih većina pohađa master i doktorske studije.

Prema Šnajderovim rečima, prvi put u poslednjih 25 godina studenti iz SAD čine najveću pojedinačnu grupu među studentima master studija, sa udelom od deset odsto.

CEU beleži porast broja prijava iz SAD otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću i pokrenuo opsežnu kampanju protiv elitnih univerziteta, uključujući drastično smanjenje federalnog finansiranja i pokušaje uspostavljanja kontrole nad njihovim unutrašnjim politikama, piše Gardijan.

Rektor CEU-a vodio je neformalne razgovore sa američkim akademicima o tome kako očuvati akademske slobode pod pritiskom desničarskih populista.

Svoju poruku opisao je rečima: „Nemojte ni na trenutak biti naivni. Ti ljudi imaju plan, tako da nije slučajno što napadaju univerzitete. Oni žele da uspostave kulturnu hegemoniju.“

Ipak, dodao je da su Tramp i njemu bliski politički pokreti, poput nemačke Alternative za Nemačku (AfD), prepoznali „stvarne probleme“, kao što je činjenica da američki univerziteti doprinose „reprodukciji elita“.

Šnajder je rekao da univerziteti, kada se suoče sa političkim pritiscima, moraju da „traže saveznike“ među drugim akademskim ustanovama, studentima, bivšim studentima i roditeljima.

Dodao je da institucije moraju i da stanu u odbranu naučnih disciplina koje su na meti napada, poput rodnih studija.

Prisećajući se ogromne podrške koju je CEU dobio kada su desetine hiljada ljudi protestovale u Budimpešti u odbranu univerziteta, Šnajder je rekao da je to bilo „jedno od iskustava koja su me najviše naučila poniznosti“.

Šnajder, nemački politikolog specijalizovan za proučavanje demokratija i tranzicije političkih režima, ocenio je da je Mađar uspešno iskoristio Orbanovu političku mašineriju protiv njega samog.

„Niko nema bolju predstavu od Mađara o tome kako pobediti najmoćnijeg i najveštijeg iliberalnog populistu, Orbana. Dakle, on očigledno nešto zna“, rekao je Šnajder.

Dodao je: „Ljudi i veštine potrebni za rušenje nedemokratskog režima nisu isti, a ponekad su čak i suprotni onima koji su potrebni za uspostavljanje demokratije. Zato je sada pitanje da li Mađar ima sposobnosti da, u suštini, iznova osmisli liberalnu demokratiju za 21. vek.“

Šnajder je ocenio da bi Mađarska mogla da postane prva „postiliberalna demokratija“ na svetu – model obnove demokratije, baš kao što je Orban svojevremeno bio inspiracija desničarskim populistima širom sveta.

Ipak, izrazio je i sumnju u takvu mogućnost, navodeći da se postavljaju pitanja o tome kako bi Mađar i njegova stranka Tisa mogli da se razvijaju u okolnostima „veoma teške ekonomske situacije“ u Mađarskoj.

Pravi test, sugerisao je Šnajder, nastupiće kada Mađar počne da gubi podršku i kada se, na kraju, suoči sa izbornim porazom.

„Šta će se dogoditi kada počne da gubi podršku i kada se u njegovom pokretu pojave pukotine? Hoće li biti vizionarski lider koji će uspeti da uspostavi sistem sa tri, četiri ili pet stranaka koje se međusobno nadmeću? To tek ostaje da se vidi“, kazao je Šnajder.

(Danas/foto: Beta/AP)