Nakon pada Vučićevog režima, širom regiona probudila se nada u mogućnost drugačijeg i boljeg života, kažu sagovornici Danasa. Mladi iz susednih zemalja u studentskoj pobedi prepoznali su nešto što im je nedostajalo – veru da građani nisu osuđeni da godinama žive politiku koju ne žele i da zajedničkom borbom mogu da je promene.

Politička mapa jugoistočne Evrope značajno se promenila tokom poslednje decenije, obeležene odlascima dugogodišnjih lidera i smenama vlasti nakon političkih kriza, protesta i nezadovoljstva građana. Nakon kraja vladavine Nikole Gruevskog u Severnoj Makedoniji 2017. godine i tridesetogodišnje dominacije DPS-a Mila Đukanovića u Crnoj Gori 2020, političke promene nastavile su se i u drugim delovima regiona. Ova godina donela je dva velika preokreta: u aprilu je Viktor Orban, nakon 16 godina na čelu Mađarske, izgubio izbore od Petera Mađara i pokreta Tisa, a samo šest meseci kasnije, 25. oktobra, poraz je priznao i Aleksandar Vučić, čime je okončana višegodišnja vladavina Srpske napredne stranke.

Istovremeno, talas protesta i građanskog nezadovoljstva zahvatio je i druge evropske zemlje, od Francuske, Italije, Španije i Portugala, do Belgije, Austrije, Grčke i Albanije predvođeni generacijom Z.

Danas je razgovarao sa mladima iz regiona kako bi saznali kako doživljavaju društveno-političke promene koje su se desile u Srbiji, šta za njih predstavlja Studentski pokret u Srbiji i da li su dešavanja u našoj zemlji probudila nadu da su promene moguće i u njihovim državama.

Iskustvo političkih promena u Mađarskoj dodatno je oblikovalo način na koji Eva iz Budimpešte posmatra događaje u Srbiji. Kako kaže, pobeda na izborima u Mađarskoj probudila je u njoj nadu i podstakla je da se aktivnije uključi u društvene promene, ali je pad Vučićevog režima na nju ostavio još snažniji utisak.

„Otkako je Orban izgubio, postala sam mnogo aktivnija i optimističnija, ali pobeda u Srbiji je, iz moje perspektive, bila još značajnija. Predstavljala je veću promenu i dodatno me motivisala da se borim za promene u našem sistemu”, objašnjava Eva.

Ona dodaje da je bilo neverovatno videti kako promene mogu da nastanu zbog naroda, a ne samo zato što se promene ljudi na političkim funkcijama ili donesu nova pravila. Iz onoga što je videla, kaže, promenu su donele ljudske veze i ogroman zajednički rad studenata.

„Činjenica da je iz svega toga proizašla stvarna promena za mene predstavlja poruku celom svetu o tome kako možemo da menjamo svoje sisteme i gde treba da usmerimo više energije i truda”, smatra ona.

Poređenjem Orbana i Vučića, Eva kaže da su u oba slučaja postojali mediji pod kontrolom države, kao i veliki broj starijih ljudi koji su gledali televiziju i živeli u strahu koji je stvarala vlast.

„I u Mađarskoj su ključnu ulogu imale informacije, razgovori sa starijim ljudima i nekoliko nezavisnih medija. Postojala je i organizacija kojoj je svako mogao da se priključi kako bi tokom izbornog dana nadgledao glasanje, budući da je Fides, odnosno Orbanova vlast, takođe često manipulisala izborima,” zaključila je Eva.

Dok Eva u Studentskom pokretu vidi primer kako građani mogu da preuzmu inicijativu i pokrenu promene, Matej iz Zagreba u uspehu studenata prepoznaje nešto što mu je ranije delovalo gotovo nezamislivo, a to je mogućnost da se i dugogodišnja vlast može suočiti sa političkim porazom.

„Mogu slobodno reći da se osjećam kao da se probudila nekakva nada, da ljudi ipak mogu da se izbore za sebe”, kaže on.

Kako dodaje, Studentski pokret vidi kao snažnu inicijativu koja je u momentu predstavljala volju i želju velikog dela građana Republike Srbije.

„Volio bih da se promjena desi u mojoj zemlji ali najviše bih volio da se ovakav način poslovanja i gospodarenja transformira u nešto što uopće neće dozvoljavati nastanke stanja kakvo je bilo u Srbiji ili kakvo je trenutno u Hrvatskoj”, zaključio je Matej.

Sličan osećaj deli i Adna iz Sarajeva, koja smatra da je Studentski pokret u Srbiji prevazišao granice zemlje i probudio nadu širom regiona.

„Vjerujem da je cijeli region osjetio olakšanje nakon pada Vučićeve tiranije, pa tako i ja“, kaže Adna.

Ističe da joj je pobeda studentskog pokreta vratila veru u bolju budućnost, koju je, kako navodi, izgubila poslednjih godina usled niza loših vesti. Ipak, smatra da je ovo tek početak promena koje bi mogle da zahvate ne samo Srbiju već i čitav Zapadni Balkan.

„Potrebno je održati momentum i ne zapasti u iste zamke kao generacije prije nas“, upozorava ona.

Iako bi želela da se slične promene dogode i u Bosni i Hercegovini, Adna priznaje da nije optimistična. Kao jednu od najvećih prepreka vidi teškoće u okupljanju građana oko zajedničkih zahteva, u zemlji opterećenoj suprotstavljenim političkim interesima i višedecenijskim izostankom institucionalne odgovornosti.

„Puno je teže skupiti ljude na ulici kad imate toliko suprotstavljenih politika i tridesetogodišnju povijest institucionalnog nepreuzimanja odgovornosti koje kompleksnost političkog sistema dozvoljava“, zaključuje Adna.

Slična očekivanja, ali i svest o tome koliko je put do suštinskih promena dug, ima i Tijana iz Kosovske Mitrovice. Ona kaže da joj je pad Vučićevog režima i dalje teško da pojmi.

„Pad Vučićevog režima i dve nedelje kasnije jedino mogu da opišem sa – neverica. Način na koji je poraz saopštio, ali i činjenica da je, uprkos izbornim projekcijama o tesnom rezultatu, Studentska lista trijumfovala ovako ubedljivo, sve ovo čini još neverovatnijim i veličanstvenijim. Nadam se da će ovaj narod konačno prodisati, iako nas čekaju jako teške i zahtevne promene“, kaže Tijana.

Za nju studentski pokret predstavlja iskru u mraku.

“Poruka „menjamo državu ili menjamo državu“ je verovatno moja omiljena parola, u kojoj je sadržano toliko toga – očajnički vrisak da je dogorelo, frustracija, jer se ne može više, ali i nada da u ovoj zemlji ima mesta za svu njenu decu, a ne samo za odabrane”, objašnjava ona.

Kako dodaje, preporod društvenih i moralnih vrednosti je, pored smene vlasti, najvažniji kapital ovog pokreta i zato je sve ovo za nju bio poslednji vapaj pre potpune apatije i nada da će ovo društvo zaista početi da ceni znanje, zalaganje i trud.

Ali, misli da nažalost ova promena vlasti neće mnogo značiti za Srbe na Kosovu i Metohiji.

„Mnogo je nepovratnih poteza povučeno prethodnih godina, koje nova vlast, uz svu dobru volju, teško da može da poništi ili promeni. O odnosima Beograda i Prištine ne bih mnogo pričala, jer zaista nemam prevelika očekivanja. Ali se nadam da će, kada je reč o vezi sa maticom, primanja početi da se raspodeljuju pravično, svima; da će ljudima koji ne žive na Kosovu ona, logično, i da se ukinu. Da će ljudi prestati da se zapošljavaju na stranačkoj osnovi na nepostojećim pozicijama, mimo transparentnih konkursa i bez nepotizma”, zaključila je Tijana.

(Danas, foto: Beta/AP)