„Interregnum, period dok jedni još nisu preuzeli vlast a drugi je još formalno drže na republičkom nivou, definitivno je zanimljivo vreme, pogotovo u ovakvim krupnim političkim promenama. Za sada deluje bolje nego što sam mislio“, ocenio je za Demostat sudija Apelacionog suda i pisac Miodrag Majić.

Kako je naglasio Majić, tu ima različitih aspekata – a jedan od njih je ono što je i sam očekivao, da će trenutkom promene vlasti doći i do promene ponašanja institucija.

„Na prvom mestu imamo sliku pravosuđa. To su neki prvi koraci koje vidimo, za koje bi mnogi verovatno voleli da kažu kako je došlo do buđenja, oslobađenja, do nekakve nove energije“, naveo je Miodrag Majić.

Međutim, kako je dodao, treba biti oprezan sa takvim zaključcima.

„Mnogo je verovatnije, plašim se, da tu dolazi do pokušaja da se predstave delovi pravosuđa koji su dugo bili potpuno pasivni, da kažu da su spremni da sada na tom nekakvom talasu promena i sami postupaju. To ne mora biti nužno loše. Pre verujem da su pokrenuti slučajevi koji su dugo čamili u fiokama i koji su sada odjednom izvučeni, dakle nešto što je mnogo ranije trebalo da bude urađeno“, rekao je Majić komentarišući intenzivan rad pravosuđa poslednjih dana.

On je u razgovoru za „Pola sata Demostata“ sa voditeljem Zoranom Panovićem, podsetio da je to viđeno i puno puta ranije i bilo bi jako loše ako bi se nepripremljeno ulazilo u optuženja, ako postupci uslede kako bi se zadovoljile nove vlasti a ne u dovoljnoj i punoj meri profesionalne.

„Tužilaštvo je institucija koja je, na žalost, u prethodnom periodu svojim nečinjenjem bila jedan od glavnih saučesnika ovoga što nam se dešavalo. Da su iole postupali onako kako zakon nalaže, ni blizu ne bismo došli do ove situacije. Mnogi postupci bi bili pokrenuti ranje. Neki ljudi ne bi došli u priliku da vrše funkcije vlasti, jer bi bili privedeni pravdi mnogo ranje“, kazao je Majić.

Ali, dodaje, nije moguće da Više javno tužilaštvo u Beogradu sve do sada postupa na jedan način, a onda kad se rezultati izbora pokažu ovakvi – „odjednom privodi na primer Marka Krička i ekipu koji su i do juče bili njihovi najbliži saradnici u tim postupcima“.

„I onda čujemo izjavu višeg tužioca da to nema nikakve veze sa izborima. Svima je jasno da to nije tačno i da ima i te kakve veze sa izborima“, konstovao je Majić.

Na pitanje voditelja koliko građani Srbije povezuju potrebu za pravnom državom, demokratijom, procedurama, institucijama, sa svojim geopolitičkim orijentacijama, Majić kaže da ljudi ovde po pravilu vole zemlje u kojima te vrednosti nisu na visokom nivou.

„Puno puta sam, ne bez razloga čuo od svojih prijatelja kada sam govorio o vladavini prava, o potrebi zaštite pojedinaca, individualnih sloboda: ‘Čoveče, o čemu ti prićaš u ovoj zemlji, koga to zanima?’ To jednostavno ovde nije tema. Mi se kao nacija od šest miliona stanovnika, bavimo stalno nekim globalnim temama, istok, zapad, sever, jug, uglavnom kafanskom politikom“, ističe Majić.

S druge strane, „individualnosti, ljudski prava, delovalo je da nikoga ne interesuje“, i Majić se plašim da oni i danas nisu visoko na listi prioriteta kada je o građanima reč.

„Međutim, to je još jedan na hrpi zadataka koje će nova vlast imati ispred sebe ako zaista želi da strukturalno reformiše ovo društvo“. ističe sagovornik Demostata.

Dodaje da će jedan od velikih zadataka nove vlasti biti neka vrsta nacionalnog pomirenja, jer smo u ovom prethodnom periodu sistematski razjedinjavani. Ljudi koji nisu činili krivična dela, koji nisu radili ta ne tako mala nepočinstva, ne bi smeli da imaju nikakav problem zbog toga za koga su navijali.

Na pitanje kako ocenjuje snagu „duboke države“ i da li ona postoji, Majić kaže da je to jedna od naših najvećih slabosti jer se tajna služba, formirana 1945. po uputstvima sovjetskog NKVD-a, nije promenila i da je njen osnovni zadatak, borba sa unutrašnjim neprijateljem, ostao do danas. I po pravilu je unutrašnji neprijatelj uvek bio u sprezi sa “spoljnim faktorom” i uvek se čitalo da je taj unutrašnji neprijatelj onaj koji je neprijatelj aktuelnog režima.

„Mi imamo sreću što nemamo neke velike terorističke pretnje poput nekih drugih, ni neke prevelike međunarodne grupe koje ovde vršljaju. Plašim se da bi u suprotnom dnevno leteli u vazduh jer ta služba uopšte nije obučena da se bavi onim čim bi trebalo da se bavi“, istakao je sudija Majić i dodao da u državi moraju da se urede bazične stvari tako da ne može da se desi da predsednik Republike bude osumnjičen da je na skaj aplikacijama sa kriminalcima ili da BIA ne zna da se velike plantaže droge nalaze po ovoj zemji, a da istovremeno tajno prisluškuje tužioca za organizovani kriminal, novinare koji radi svoj posao.

Razgovaralo se i o potrebi da se uspostavi tužilačka policija, dilemi da li je nakon promene vlasti potrebna lustracija, da li treba doneti novi Ustav i zašto se kod nas zakoni lako usvajaju, treba li otvoriti tajna dosijea i zašto se tajna služba tome protivi i zašto su BIA i policija dve poslednje karike koje će dopustiti da se reformišu. Bilo je reči i o sociološkim i ideološkim promenama iz „kruga dvojke“, shvatanju pravosuđa i zašto kao društvo nismo naučili da je zakon – zakon.

(Demostat, foto: Medija centar Beograd)