Propagandni filmovi Centra za društvenu stabilnost godinama su emitovani na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, uprkos tome što su u njima targetirani novinari, studenti i politički protivnici vlasti. Ipak, pitanje odgovornosti autora ovih sadržaja, ali i televizija koje su ih emitovale, i dalje ostaje otvoreno. Sagovornici Danasa ocenjuju da bi televizijama koje su ustupile prostor ovakvim sadržajima trebalo oduzeti dozvole za nacionalnu frekvenciju, ističući da dolazi vreme u kojem će svi koji su učestvovali u kršenju zakona morati da snose odgovornost.

Tokom prošle godine, više televizija emitovalo je spotove i propagandne filmove Centra za društvenu stabilnost, u kojima su targetirani novinari, opozicioni političari, studenti i drugi kritičari vlasti. Među njima su bili Pink, Prva, B92, K1, Hepi i Informer, a sporni sadržaji emitovani su i na drugim televizijama.

Centar za društvenu stabilnost, novosadsko udruženje osnovano 2012. godine, prema podacima Agencije za privredne registre, poslednjih godina postao je prepoznatljiv po produkciji dokumentarnih filmova i serijala koji se bave političkim protivnicima vlasti, studentskim protestima i kritički nastrojenim medijima. Među njihovim najpoznatijim projektima su „(De)blokada“, „Zlo doba“, „Vreme terora“ i „Dosije Vojvodina“, koji su emitovani na više televizija.

U spotovima su pojedini novinari predstavljani kao osobe koje šire mržnju i rade protiv interesa države, dok su studentski protesti prikazivani kao pokušaj destabilizacije Srbije. Među novinarima čiji su snimci korišćeni bili su Goran Dimitrijević, Slobodan Georgiev, Jelena Obućina, Jelena Kikić, Željko Veljković i Zana Cimili, dok su u pojedinim spotovima prikazivani i opozicioni političari Miloš Jovanović i Dragan Đilas.

Jedan od primera je spot emitovan na televizijama Pink, Prva, B92 i K1, u kojem su korišćeni logotipi N1 i Nove S, kao i snimci njihovih novinara, uz tvrdnje da te televizije lažu i šire mržnju. Zbog ovog sadržaja, Osnovni sud u Novom Sadu je u januaru 2026. prvostepenom presudom utvrdio da je Centar za društvenu stabilnost povredio ugled N1 i Nove S.

Posebno je značajan i film „Zlo doba“, koji je emitovan na više televizija, među kojima su Pink, Prva, B92, Hepi, K1 i Tanjug. U njemu su novinari i zaposleni u United Media predstavljani u negativnom kontekstu, zbog čega je sud u Novom Sadu u junu 2025. doneo privremenu meru kojom je Centru za društvenu stabilnost zabranjeno da u svojim filmovima i video-sadržajima koristi navode kojima se vređa dostojanstvo novinara.

Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić za Danas ističe da su već podnete prijave REM-u, ali i krivične prijave protiv odgovornih lica koji su ugrožavali sigurnost i targetirali ljude.

“Prema našim saznanjima već su podnete i prijave samom regulatoru protiv medijskih emitera koji su te njihove „medijske uratke“, pošto ih tako više zovemo, jer to nije prava emisija, to nije pravi istraživački program, to predstavlja neku vrstu propagandnog materijala koji jeste prikazivan uglavnom na tim tabloidnim televizijama, na Informeru i drugim. Čak su podnete i krivične prijave protiv odgovornih lica koji su na ovaj način i ugrožavali sigurnost i izazivali, i na kraju krajeva, zastrašivali i targetirali ljude koji su tu pominjani”, kaže Đurić.

Naglašava da dolazi vreme odgovornosti, i da “svi koji su činili prekršaje, krivična dela, kršili zakone, za to po zakonu moraju biti procesuirani i moraju da odgovaraju”.

Đurić dodaje da sve prijave protiv pomenutih emitera i dalje stoje u REM-u.

“Proverićemo šta se dešava dalje vezano za postupanje Saveta, jer stručne službe su donele svoje zaključke. Mislimo da još neki broj postupaka i dalje postoji. Moramo proveriti sa Savetom, sa samim REM-om, kada će zapravo doći na red svi ti mediji koji su te serijale prenosili. Suština je: slobodno, istinito, objektivno, potpuno blagovremeno informisanje je obaveza svakog medijskog emitera. Obaveza je da se čuvaju dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, zaštita podataka o ličnosti. Zabranjeno je da se ističe govor mržnje, a sve to smo mogli da vidimo kroz te serijale. Oni su baratali lažnim informacijama, i zbog toga moraju da snose odgovornost, i sami emiteri i odgovorna lica moraju da odgovaraju”, zaključuje Đurić.

Među novinarima čiji su lik i profesionalni rad korišćeni u propagandnim spotovima Centra za društvenu stabilnost nalazi se i Slobodan Georgiev, direktor vesti TV Nova. Njegovo ime i fotografija pojavljivali su se u sadržajima u kojima su nezavisni mediji i njihovi novinari predstavljani kao protivnici državnih interesa. On je tako postao jedan od novinara čiji je profesionalni rad bio predmet javne diskreditacije kroz propagandne sadržaje.

Georgiev za Danas ističe da su takvi filmovi počeli da se emituju još 2017. godine, kada je prikazab film o Oliveru Ivanoviću, što je izazvalo zabrinutost.

“Toga je bilo i naravno da smo svi bili zabrinuti zato što je najpoznatiji slučaj tog filmića o Oliveru Ivanoviću, iz 2017. godine u jesen, a čovek je ubijen posle par meseci. Kada imate tu situaciju, onda je to dosta nezgodno. Imao sam sličan takav film 2019.godine, i onda su kolege organizovale, organizovale jedan skup, protest ispred tužilaštva u Katanićevoj. Pa se to onda umnožilo kasnije kroz delovanje Centra za društvenu stabilnost.”, kaže Georgiev.

Ocenjuje da su svi ovi filmovi samo deo “naprednjačkog paketa” i da je to model njihovog ponašanja.

“To je model njihovog ponašanja, model obračuna s ljudima koje oni smatraju svojim neprijateljima, bilo da snimaju te filmove, bilo da angažuju na hiljade botova koji vam prete, pišu uvredljive poruke, prate vas po mrežama i tako dalje. Dakle, to je prosto jedan mehanizam koji je ta vladajuća tada partija primenjivala. I ono što bismo svi voleli, da to zapravo se više nikad ne ponovi”, objašnjava Georgigev i dodaje da je važno da se od Srbije napravi zemlja koja će biti dobro mesto za sve ljude, a ne samo one na vlasti.

Stručna služba Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u pojedinim slučajevima razmatrala je emitovanje spornih propagandnih sadržaja i predlagala pokretanje postupaka protiv televizija koje su ih prenosile. Tako je, povodom emitovanja filma „Zlo doba“, predloženo pokretanje postupaka protiv televizija Pink i B92, uz ukazivanje na moguće povrede propisa.

Georgiev kaže da ne zna da li će REM reagovati na emitovanje spornih sadržaja, ali smatra da regulator, zbog obima posla, trenutno radi ono što može. Ipak, ističe da bi najbolje rešenje bilo da se svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje su emitovale ovakve propagandne filmove oduzmu dozvole za emitovanje.

“Ti ljudi koji su vodili te medije, koji nisu pravi mediji, a imali su nacionalne frekvencije, to treba da bude oduzeto. Nemamo mi tu šta dodatno da ispitujemo, da istražujemo. Dakle, trebalo bi poništiti te odluke o dodeli frekvencija, vi ste televizija koja nema nacionalne frekvencije. Ako na kablu neko nađe potrebu da vas prikazuje, može da vas prikazuje, to se i dogovarate, ali ne možete imati nacionalnu frekvenciju i prikazivati takvo smeće. To je zloupotreba javnog resursa”, zaključuje Georgiev.

Delovanje Centra za društvenu stabilnost i sadržaji koje ova organizacija proizvodi izazivaju kritike dela novinarske zajednice i organizacija koje se bave zaštitom medijskih sloboda. Iako se Centar predstavlja kao nezavisna nevladina organizacija čiji su ciljevi unapređenje dijaloga i demokratije, njegovi filmovi i spotovi, emitovani na više televizija sa nacionalnom frekvencijom, često su bili usmereni na diskreditaciju novinara, studenata, opozicionih političara i učesnika protesta.

Rodoljub Šabić, član Saveta REM-a za Danas ističe da Centar za društvenu stabilnost mnogi doživljavaju kao prorežimsku sutrakturu blisku Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i doskorašnjoj vlasti.

“To je propagandni pogon te vlasti u prilog čemu govori i to da većina saradnika ima veze sa strankom ili državnim institucijama a da su filmovi i sadržaji masovno emitovani na prorežimskim nacionalnim televizijama u okviru kampanje protiv studentskog pokreta koji je kasnije postao glavni izborni protivnik. Iako CZDS svoje filmove i slične uradke predstavlja kao „istraživačke dokumentarce“ oni su, sa mnogo razloga, predmet objektivnih kritika nezavisnih medija i novinarskih udruženja zbog propagande, dezinformisanja, targetiranja kritičara, nedostatka profesionalnih standarda i nepoštovanja medijskih propisa. Ukratko, u osnovi tih poruka CZDS je bilo predstavljanje studentskih i građanskih protesta kao „terora agresivne manjine“spremne na sve, nad mirnom većinom i optuživanje učesnike protesta za nasilničko ponašanje i suprotstavljanje ustavnom poretku”, objašnjava Šabić.

Dodaje da je CZDS bio aktivan i u preizbornom periodu 2026. godine.

“Za mene posebno markantan primer bilo je to da su krajem septembra 2026., nakon raspisivanja izbora, podgrevajući inače uzavrelu atmosferu, objavili video poruku, po mom shvatanju apsolutno neprihvatljivu i neodgovornu, u kojoj izbore predstavljajukao „bitku za opstanak naroda i države“, a ne kao normalnu, borbu za vlast. Najkraće, ne mislim da proizvodi poput ovih CZDS i slični doprinose bilo šta dobro stanju na našoj inače očajnoj medijskoj sceni, naprotiv”, kaže Šabić.

Kada je u pitanju delovanje REM-a u ovom slučaju, član Saveta ovog tela Šabić ističe da bi REM trebalo da reaguje na sve slučajeve koji predstavljaju povrede zakona i standarda u programima elektronskih medijaIpak. Poput Georgieva, ukazuje na to da se regulator trenutno suočava sa velikim brojem prijava, što dodatno opterećuje njegov rad.

“Na sve slučajeve koji predstavljaju povrede zakona i standarda u programima elektronskih medija REM bi trebalo da reguje, bilo u okviru monitoringa koji sprovodi bilo po prijavama. U trenutnoj situaciji sa mnoštvom raznih prijava koje pristižu ali i mnoštvom nasleđenih zaostalih poslova, i ozbiljnim problemima i u okviru stručne službe i pogotovo sa “nekompletnim” sastavom Saveta to nije lako, naprotiv.S tim u vezi vrlo je obrabrujuća najava predstavnika pobedničkog studentskog pokreta da će jedan od prioriteta nove skupštine biti izbor devetog člana Saveta”, kaže Šabić za Danas.

(Danas, foto: Autonomiju)