Najveći problem u Severnoj Makedoniji danas jeste nacionalizam kojm politički akteri, uprkos suživotu običnih građana, Makedonaca i Albanaca, proizvode netrpeljivosti i tenzije zarad sopstvenog interesa, ocenjeno je između ostalog sinoć u Novom Sadu, na filmskoj večeri Festivala pomirenja. 

U okviru Festivala pomirenja 2026. koje po peti put organizuje KULTURANOVA, u prostorijama Nezavisnog društva Vojvodine organizovana je filmsko veče pod nazivom “Severna Makedonija – tako blizu, tako daleko“, u sklopu kojeg je publika mogla da pogleda jedan dokumentarni i dva kratka animirana filma.

Sva tri filma bave se oružanim sukobom 2001. godine u Makedoniji, potpisivanjem Ohridskog sporazuma nakon njega i posledicama koje građani te države žive danas. 

Nakon projekcije dokumentarnog filma “25 Frames“, nastalog u produkciji Pro Peace Severna Makedonija, u saradnji sa Lenta Films, upriličen je i razgovor sa novinarom Nazimom Rašjidijem i koordinatorom za kulturu u Vladi Makedonije Robertom Alagjozovskim.

Rašjidi je na početku podsetio na hronologiju događaja koji su prethodili sukobima 2001. godine, a koji su se odnosili na ukidanja prava Albanaca u obrazovanju s kraja osamdesetih i početkom devedesetih, u tadašnjoj SFRJ, gde nakon raspada zajedničke države makedonski političari nisu imali viziju za svoju novu zemlju. 

“Videli smo kako se zemlja raspada, postojale su ideje, zapravo su se Makedonci plašili da će Albanci možda želeti da otcepe zapadni deo zemlje i stvore neku vrstu drugačije unije, jer je postojala ratna tenzija. Mislim, živeli ste na tom prostoru, tako da u suštini znate kako je to bilo. Ali to se nije desilo”, naveo je on. 

Dodao je da su Albanci u Makedoniji nastavili tu da žive, uz pokušaje da ostvare prava za koja su verovali da ih zaslužuju, posebno ona u kojima su mnogi od njih uživali po Ustavu iz 1974. godine. 

“Nakon sukoba na Kosovu i svega ostalog, desio se sukob 2001. godine. Delom i zbog toga što su ljudi mislili da se prava mogu dobiti samo oružjem ili sukobom, jer je to bilo svuda oko nas. To je bio nekakav model”, navodi Rašjidi koji je u to vreme bio u Londonu i izveštavao o Balkanu za BBC World Service.

Momentum nade

Istakao je i da za njega Ohridski okvirni sporazum, koji je potpisan nakon tog oružanog sukoba, bio momentum nade. 

“Kada sam se vratio iz Londona 2002. godine da ponovo izveštavam o balkanskim temama kao dopisnik za Balkan i Makedoniju, video sam nadu koju, posebno mi Albanci, ranije nismo videli. Nismo je ranije videli. Stvorila se prilika za izgradnju nove države. Vladalo je veliko ushićenje u smislu: u redu, Makedonija je uspela, sada možemo ići napred i stvoriti zemlju za sve nas. Postojala je ogromna nada da će se ta jednakost ostvariti”, rekao je Rašjidi. 

Danas, 25. godina nakon potpisivanja tog sporazuma, Severna Makedonija ima drugačiju vladu, vladu koja je više nacionalistička i koja društvo na neki način vraća unazad po nekim pitanjima za koja se mislilo da su rešena, ističe on. 

Robert Alagjozovski složio se da problem sa aktuelnom situacijom u Makedoniji jeste nacionalizam. I to, kako ističe, nacionalizam većine, odnosno nacionalizam većinske partije VMRO-DPMNE koja diktira diskurs. 

“Pošto oni diktiraju diskurs, svi ovde, kreatori Ohridskog okvirnog sporazuma, postaju nevoljni i suzdržani. Svi se plaše da naglas kažu da je ovaj sporazum zapravo konsenzus za izgradnju države”, naveo je Alagjozovski. 

Podsetio je da je makedonska država, uspostavljena 1944. godine tokom Drugog svetskog rata, uvek bila nacionalna država, ali da je bila multikulturalna, priznavala je prava različitih zajednica više nego što je to prihvatala 1991. godine. 

“Ali sve vreme, kroz izgradnju nove makedonske države, fantazija o makedonskoj nacionalnoj državi uvek je podrazumevala onu širu teritoriju takozvane ‘Etničke Makedonije’, i tu viziju viktimizacije nacije koja je uvek bila potiskivana. I tako su 1991. godine Makedonci konačno želeli da postanu nacionalna država, ali tu su i Albanci. A kada su Albanci rekli ‘nas niko nije konsultovao o tome kakva će biti budućnost države’ i dali svoje izjave, Makedonci su bili uvređeni”, ocenio je Alagjozovski. 

Zbog toga su, čim je Okvirni sporazum potpisan, svi imali osećaj da su nešto „dali“ i odmah počeli da ga negiraju. 

Animirana usmena istorija

Publika je pogledala i dva kratka animirana filma – “ 17 O’clock” i “It’s Quiet Now”, čije radnje su zasnovane na istinitim životnim pričama, odnosno intervjuima takozvane “usmene istorije” ljudi koji su doživeli taj sukob 2001. godine. 

Oba filma potpisuje rediteljka Flaka Kokolli i prikazivana su na brojnim međunarodnim festivalima, među kojima su DokuFest, Giffoni i Međunarodni festival animacije u Otavi, dok je „17 O’Clock“ osvojio nagradu za najbolji kratki animirani film na Međunarodnom festivalu dečjeg filma CMS u Indiji.

U razgovoru nakon projekcije producentkinja Neal Raimi istakla je da je proces rada na ovim filmovima bio veoma izazovan, te da su u svim fazama produkcije bili u kontaktu sa ljudima čije priče su ekranizovane. 

“Kretali smo se kroz zaista teške vode u vezi sa tim gde umetnička sloboda počinje, a gde se završava, bez toga da idemo u pravcu ograničavanja umetnika, ali smo u isto vreme želeli da odamo pravdu priči koja je podeljena sa nama. Zato na pristanak nismo gledali kao na neku jednokratnu stvar”, navela je Raimi.

Dodala je da su bili spremni i da, ukoliko porodice pogledaju filmove i ne budu zadovoljne, oni nikada i ne budu prikazani. 

Govoreći o tome što najpotresniji deo filma “17 O’ Clock” – pogibija deteta, nije prikazana eksplicitno, Raimi je navela da je u pitanju osetljiva scena, ali da se pokazalo da nije nužno prikazati nasilje da bi publika razumela šta se dešava ili osetila empatiju i razumela gubitak koji je zadesio porodicu.

Festival pomirenja nastavlja se danas u 18 časova u Knjižari Zenit, gde publiku očekuje razgovor Ćaskanje sa Janom Baćević i Adrianom Zaharijević, od 18 časova u Knjižari Zenit.

Poslednjeg dana, u nedelju 8. novembra, publika će ponovo u prostorijama NDNV imati prilike da vidi izložbu radova učesnika i učesnica kampa, stripova i ilustracija, sa početkom u 17 časova, dok će od 18 časova biti održana tribina Stripolitika, posvećena mogućnostima stripa i umetnosti da približe kompleksne društvene teme i podstaknu kritičko promišljanje i empatiju.

Festival pomirenja, prvi u oslobođenoj Srbiji, organizuju Asocijacija Kulturanova u saradnji sa Heartifact, ProPeace, Youth Care for Change i Reporting Diversity Network.

D. Stupar (Autronomija)