Istraživanje pokazuje da 89 odsto mladih u Srbiji planira izlazak na izbore uprkos stigmatizaciji i institucionalnim pritiscima sa kojima se sučavaju poslednje dve godine, izjavio je za FoNet predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Velimir Milošev.

U FoNetovom serijalu Stigma, Milošev kaže da mladi i studenti pokazuju sve veću spremnost da učestvuju u društvenim i političkim procesima iako ih deo društva i vlasti predstavlja kao „izdajnike“, „teroriste“ i one koji „ruše državu“ i kao osobe kojima neko navodno manipuliše iz senke.

Prema njegovim rečima, protekle dve godine, tokom protesta i blokada, percepcija o mladima se u potpunosti promenila o odnosu na raniji stereotip i stigmu o apatičnoj generaciji koja nije zainteresovana za društvena pitanja.

„Godinama smo imali mit da su mladi apatični i da ne žele da budu aktivni u društvu. Međutim, oni su se zapravo sklonili od zvanične politike jer nisu videli mogućnost da utiču na odluke“, rekao je Milošev, koji je predsednik Upravnog odbora KOMS.

On je naveo da podaci iz alternativnog izveštaja KOMS-a o položaju i potrebama mladih pokazuju da mladi i dalje imaju veoma ograničen uticaj na donošenje odluka, ali da istovremeno postoji visok nivo podrške studentskom pokretu, od čak 85 odsto.

Milošev smatra da je u prethodne dve godine došlo do velike promene u načinu na koji mladi posmatraju svoju ulogu u društvu.

„Mladi su možda sada dobili onaj uticaj koji zaslužuju da imaju. Oni su ti koji su se probudili na ulicama. Godinama pričamo da će, ukoliko se mladi ne uključe u procese donošenja odluka, pokazati šta žele na ulicama. To se i desilo“, rekao je on.

Tradicionalni odnos prema mladima promenjen

Ipak, kako dodaje, ni protesti i blokade nisu bili dovoljni, zbog čega su se mladi uključili i u izborni proces.

Milošev smatra da je tradicionalni odnos prema mladima, prema kojem su oni „zeleni“, neiskusni i nedovoljno kompetentni da učestvuju u donošenju odluka, poslednjih godina značajno promenjen.

„Radikalno se promenio. Sada smo možda otišli u neku drugu krajnost, gde mladost vidimo kao spas, kao nekog spasioca kojem ovo društvo često teži. Naravno, ni to nije potpuno prava slika“, rekao je Milošev.

On smatra da mladi treba da budu prepoznati kao ravnopravni učesnici društva, a ne ni kao nekompetentni i neiskusni, ni kao „spasioci“ društva.

„Moramo da pružimo više prostora za mlade glasove u javnom prostoru i da razbijemo bauk toga da mi ne znamo ništa ili da smo teroristi. Potrebno je da budemo prepoznati kao ravnopravni sa svima drugima u ovom društvu“, rekao je.

Kada je reč o svakodnevnom životu mladih, Milošev navodi da se oni osećaju nesigurno na više nivoa – fizičkom, pravnom i ekonomskom.

Koji su najveći problemi mladih?

Prema podacima KOMS-a koje je predstavio, među najvećim problemima mladih su visoki troškovi života, korupcija i nedostatak demokratije i pravde.

„Iako se može posmatrati da su to odvojeni problemi, zapravo se čini da je to jedan isti problem sa različitim dimenzijama – odluke se u ovoj državi donose na nivou koji je udaljen od građana i mladih. Interes mladih se uopšte ne gleda“, ocenio je Milošev.

On je ukazao i na promenu prirode problema sa kojima se mladi suočavaju na tržištu rada.

„Pre desetak, petnaestak godina najveći problem bila je nezaposlenost. Mladi su teško dolazili do posla. Sada mogu da dođu do posla, ali pitanje je kakvi su to poslovi“, rekao je.

Prema njegovim rečima, gotovo 20 odsto mladih radi „na crno“, bez odgovarajuće zaštite, dok veliki broj radi preko privremenih i povremenih ugovora, studentskih zadruga i drugih nestandardnih oblika angažovanja.

„Mladi ne zarađuju dovoljno da bi mogli da opstanu u ovom sistemu, a istovremeno prepoznaju da je za dobre poslove važnija partijska knjižica nego diploma. To je korupcija koju vidimo već godinama“, rekao je Milošev.

Početak nastave – uzbudljiv

Govoreći o početku nove akademske godine, od 1. oktobra, i studentima koji su prethodne dve godine učestvovali u blokadama, Milošev je ocenio da će početak nastave biti „užurban i zanimljiv“.

Prema njegovim rečima, studentske blokade i protesti doveli su do promene stavova mladih o demokratiji i njihovom učešću u društvu.

„U protekle dve godine imali smo revoluciju u stavovima mladih. Praktikujući demokratiju kroz blokade, i u srednjim školama i na fakultetima, uvideli su značaj demokratije kao oblika vladavine, što je u Srbiji godinama bilo srozavano zbog godina razočarenja“, rekao je Milošević.

On smatra da se među novim generacijama mladih širi ideja o aktivnom učešću građana u upravljanju državom.

„Sa svakom novom generacijom studenata samo se širi ta ideja. Mislim da je nepobediva. Mislim da idemo u pravcu u kojem se nećemo tako lako vratiti u vremena kada svi tražimo jakog vođu da nas slepo vodi kroz budućnost. Čini mi se da i srednjoškolci i studenti žele da svi aktivno gradimo bolje društvo“, zaključio je Milošević.

(FoNet, foto: Pixabay)