Poznati švajcarski pozorišni reditelj Milo Rau izjavio je da zvanični pozorišni festival Bitef ima veze sa istorijskim Bitefom isto koliko “policijska država ima veze sa demokratijom” i dodao da je jedini pravi Bitef zapravo festival Ne:Bitef, koji je juče organizovan na više lokacija u Beogradu.

“Zvanični Bitef, koji se upravo završio, ima otprilike isto toliko veze sa istorijskim Bitefom koliko policijska država ima veze sa demokratijom. To je farsa. Zombi. Mrtva administracija jedne ideje koja je nekada bila živa. Pravi Bitef je danas ovde. Pravi Bitef je Ne:Bitef”, naveo je Milo Rau u govoru koji je objavljen na sajtu Bečkog festivala, čiji je on umetnički direktor.

Prema njegovim rečima, Bitef nije samo jedan od najznačajnijih festivala u Evropi, već je “možda i najprkosniji”.

“Nastao je usred onoga što istorijske knjige nazivaju ‘realno postojećim socijalizmom’. Ne baš idealno okruženje za jedan avangardni festival, što čak i ja, kao utopijski socijalista, moram da priznam. Bitef je od samog početka bio živo ‘ne’ dogmi, represiji i strahu. Delovao je nepobedivo, preživeo je socijalizam i njegov slom. Preživeo je raspad Jugoslavije, ratove, Miloševića i neoliberalizam. Da bi njegov duh zaista bio uništen, bilo je potrebno nešto mnogo banalnije: mešavina kukavičluka, karijerizma, gluposti i poslušnosti”, ocenio je Milo Rau.

Prema njegovim rečima, za pokušaj uništavanja Bitefa, bio je potreban upravni odbor poput sadašnjeg i vlast poput ove sadašnje.

“Možda je stari Bitef morao da umre da bi njegov duh mogao da preživi. Jer pravi Bitef nije institucija. On je gest. Stisnuta pesnica, čiji smo prsti svi mi. To je Ne cenzuri. Ne lažima. Ne zastrašivanju. To je ogromna samoorganizovana inicijativa lokalnih kulturnih radnika i umetnika”, rekao je Milo Rau.

Podsetio je na slučaj afroameričke aktivistkinje Rouz Parks (Rose), članice Nacionalnog udruženja za unapređenje položaja obojenih ljudi u SAD.

“Kada su od nje zatražili da u autobusu ustupi svoje mesto belom putniku, rekla je samo jednu reč: Ne. Kada su joj zapretili policijom, odgovorila je: Možete to da uradite. I Ne:Bitef svojim protivnicima kaže: Možete to da uradite. Možete da nas smenite. Možete da nas zabranite. Možete da uništite Bitef. Ali njegovog duha se nećete osloboditi”, poručio je Milo Rau.

On je podsetio da je na 58. Bitef festivalu pre dve godine u Beogradu održao govor, nakon kojeg je smenjen tadašnji direktor festivala, reditelj Nikita Milivojević.

“Njegov ‘zločin’ bio je to što nije povukao moj govor. Moj ‘zločin’ bio je to što sam u svom govoru skrenuo pažnju na jedan zločin: eksploataciju litijuma u Srbiji, koju podržava Evropska unija. Taj litijum trebalo je da omogući Folksvagenu (Volkswagen) da se transformiše u imperiju električne mobilnosti, ali bi to, nažalost, ujedno uništilo plodni region Srbije. Ubrzo nakon toga, Nikita je ostao bez posla”, kazao je Milo Rau.

Podsetio je i da su pozorišni stvaraoci i teoretičari Ana Vujanović, Miloš Lolić i Borisav Matić verovali da nakon toga mogu da spasu Bitef pa su 2025. godine na festival pozvali njega i predstavu „Proces Peliko“ (The Pelicot Trial).

“Predstava je cenzurisana. Proglašen sam personom non grata. Pa dobro, neka bude tako. Moja dela su zabranjivana u nekoliko zemalja. U neke od njih više ne smem ni da uđem. Rusija je jedna od njih, uzgred, nakon što sam organizovao predstavu zajedno sa Pussy Riot, koje su danas takođe ovde. Čovek se gotovo navikne na to. Miloš, Borisav i njihov tim, međutim, rekli su Ne. A pošto je Upravni odbor ostao pri svome, podneli su ostavke. Jer duh Bitefa se može sačuvati jedino tako što će se zaštiti od cenzure”, naveo je Milo Rau.

Podsetio je da prošle godine zvanični Bitef nije održan, jer su umetnici stali solidarno uz tim Bitefa, uz njega i uz slobodu umetnosti i rekli Ne.

Govoreći o Folksvagenu, Milo Rau je rekao da je je ta kompanija nedavno najavila ukidanje više od sto hiljada radnih mesta.

“Ali Folksvagen ne bi bio Folksvagen kada stvari ne bi krenule još gore. Dok se radna mesta gase, jedno od najvećih njihovih postrojenja sada bi trebalo da postane mesto proizvodnje izraelske vojne opreme. Od zelenog kapitalizma do ratne industrije: i to je jedna vrsta napretka, napretka u umetnosti uništavanja i smrti”, ocenio je Milo Rau.

Svoj govor je završio rečima: “Živela sloboda umetnosti!”

(Autonomija, foto: Wikimedia)