Bivši lideri Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašim Tači, Jakup Krasnići, Kadri Veselji i Redžep Seljimi proglašeni su krivim za ratne zločine na Kosovu i na severu Albanije tokom 1998. i 1999. godine, nakon suđenja u Hagu pred Specijalizovanim većima Kosova.

Tači je kao kaznu dobio 15 godina za ratni zločin protivzakonitog lišenja slobode, 4 godine za ratni zločin surovo postupanje, 20 godina za ratni zločin mučenja i 23 godine za ratni zločin ubistva.

„Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora od 25 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru“, rekao je predsedavajući sudskog panela Specijalizovanih veća Kosova Čarls Smit.

I Jakup Krasnići je dobio jedinstvenu kaznu od 25 godina, dok je Kadri Veselji osuđen na 18 godina, a Redžep Seljimi 13 godina.

„Panel je zaključio da sva četvorica optuženih snose krivičnu odgovornost za ratni zločin proizvoljnog lišenja slobode, okrutnog postupanja, mučenja i ubistva“, dodao je Smit.

Smit je, govoreći o prirodu učešća optuženih u krivičnim delima koja se razmatraju rekao da je Panel zaključio da su optuženi i drugi učesnici delili stav da su ključni element u strategiji i postizanju ciljeva OVK bili ciljani napadi, eliminisanje ili neutralizovanje pojedinaca koje su proglasili za prepreku.

On je rekao da nijedan od optuženih nije mogao sam da izvrši krivična dela, već da su to radili sa drugima.

„Sebi i drugima dodelili su uloge, zvanja i položaje sa kojih su kontrolisali sprovođenje zajedničkog kažnjivog cilja“, rekao je Smit, te dodao da su kreirali politiku potpune nekažnjivosti za kažnjive radnje. On je istakao da je svaki od optuženih doprineo sprovođenju kažnjivog cilja.

Smit je istakao da je Tači imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja, što uključuje ciljane napade na „kolaboracioniste“. Osim toga, dodao je da je Tači i lično učestvovao u krivičnim delima. Govoreći o Veseljiju, Smit je rekao da je on bio ključni element u ostvarenju zajedničkog kažnjivog cilja. I za njega je istaknuto da je učetvovao u krivičnim delima i podsticao ih.

I za Seljimija, Smit je rekao da je Panel zaključio da je on igrao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jedinica OVK, koje nije samo po sebi kažnjivo, ali da je Seljimi redovno vršio inspekciju operativnih zona i jedinica i redovno primao izveštaje o sumnjivim licima i kolaboracionistima. Takođe, Panel je zaključio da je Seljimi i podsticao i učestvovao u krivičnim delima.

Govoreći o Krasnićiju, Smit je rekao da je on imao ključnu ulogu u sprovođenju politike ciljanog napada na protivnike, kao portparol OVK.

„Objavljivanjem saopštenja, političkih izjava i naređenja…gospodin Krasnići je podsticao krivična dela nad licima koja su smatrana protivnicima“, rekao je Smit dodavši da se u tim izjavama preuzimala odgovornost za likvidacije i kaznene mere preduzete protiv kolaboracionista.

O protivzakonitom lišenju slobode, panel je zaključio da su pripadnici OVK proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, u 14 opština na Kosovu i u dve oblasti na severu Albanije.

Kako je istakao glavni sudija Čarls Smit, mnoge žrtve su prebijali, vređali, stavljali poveze na oči, vezivali ruke i noge i uzimali im lične predmete. Za ova lica, rekao je, nema uverljivih dokaza da su saraživali sa Srbima, zbog čega ih je OVK lišavao slobode.

„U svim slučajevima se radilo o pripadnicima OVK koji su zatvorenike držali u objektima OVK, nazivali su ih špijunima i kolaboracionistima, zlostavljali ih i u nekim slučajevima ubijali ih“, rekao je Smit.

Govoreći o tačkama surovog postupanja i mučenja, Smit je rekao da je panel zaključio da je 348 lica pilo podvrgnuto surovom postupanju, a da je 303 lica bilo podvrgnuto mučenju. Istakao je da su neki pripadnici OVK redovno šutirali i u više navrata premlaćivali zatvorenike udarajući ih različitim predmetima, dok bi neke zatvorenike obesili za noge i tukli ih dok su visili na glavačke. Kako je rekao, neki zatvorenici su preminuli nakon mučenja.

„S obzirom na navedene razloge, panel je zaključio da je Tužilaštvo dokazalo van razumne sumnje da su ratni zločini, surovo postupanje i mučenje izvršeni nad najmanje 303 lica“, rekao je Smit.

Smit je govoreći o tački ubistva rekao da je Panel zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998 i 20. juna 1999. godine u 12 opština na Kosovu i u jednoj oblasti na severu Albanije umišljajno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovoala u neprijateljstvima.

„Tela mnogih žrtava pronađena su u stanju koje je ukaivalo na dodatnu povredu ličnog dostojanstva“, rekao je Smit.

Panel je utvrdio da su od aprila 1998. godine do avgusta 1999. pripadnici OVK vršili dela nasilja i zlostavljanja nad stanovništvom širom Kosova i na severu Albanije. Ipak, ističe se na nije dokazano van razumne sumnje da je taj napad usmeren na civilno stanovništvo.

Tužilaštvo nije pokazalo, van razumne sumnje, tvrdi se, da su izvršena dela progona, zatvaranja, drugi nehumani postupci, mučenja, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločini protiv čovečnosti.

Kako je naveo Smit, postpupak se bavio slučajevim i činjenicama koje su relevantne za optužbu protiv optuženih, dok se nije bavio legitimitetom OVK niti njenim ciljem da ostvari nezavisnost Kosova.

Istakao je da se radi o krivičnim delima protiv Srba, Roma i kosovskih Albanaca, te dodao da je suđenje četvorici lidera OVK vođeno u neprestanom zastrašivanju svedoka.

Kako je preneo RTS, atmosfera u Hagu je napeta još od juče kada su krenuli da pristižu Albanci iz različitih delova Evrope, a za danas su najavljeni i masovni protesti.

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić izjavio je za RTS da bi osuđujuća presuda, prema njegovom mišljenju, išla svima u prilog jer nema kolektivne odgovornosti i jer bi krivci imali ime i prezime.

Zakonski zastupnik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM Slaviša Vuksanović ističe da nije reč samo o kazni, već da porodice tri decenije traže istinu i odgovor na pitanje šta se dogodilo sa njihovim najmilijima.

(Danas/foto: icty.com)