Srbija izlazi na vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. Stanje pred izbore: izborni uslovi nikad gori, (ne)organizovani protivnici Vučića i Evropa šokirana sahranom Ratka Mladića.

Kupovina političkog vremena nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu zvanično se završava današnjim raspisivanjem vanrednih izbora u Srbiji. Bezbroj mirnih političkih protesta, blokade fakulteta, protesti prosvetnih radnika, kao i zahtevi za odgovornošću zbog korupcije, dočekani su povećanom represijom vlasti.

Zahteve studenata i pobunjenog društva, vlast u Srbiji ocenjuje kao terorizam i rušenje ustavnog poretka, a rezultat toga je i raspisivanje izbora u atmosferi pretnji, nasilja, zloupotrebe institucija, i praktičnog raspada srpske demokratske fasade. Stoga se i na izbore ide s vlastima koje nisu napravile nijedan ustupak – ili preciznije rečeno, s vlastima koje niti su ispunile preporuke ODIHR-a, niti poštuju sopstveni Ustav i zakone.

Neizvesni izbori?

Skoro dve godine mučnih scena bilo je potrebno da Aleksandar Vučić raspiše izbore, u trenutku kada se procenjuje da je donekle konsolidovao svoju poziciju i rejting. Izbori će pokazati koliko su jedna monstruozna medijska kampanja i sudska i policijska represija bili dovoljni za uspeh na predstojećim izborima. U svakom slučaju predsednik Srbije izgleda i ne pomišlja na poraz, jer se već uveliko priprema da pređe na mesto premijera.

A to kako Aleksandar Vučić organizuje izbore „i ne deluje čudno zašto ne veruje da na njima može i da izgubi“, ocenjuje za DW glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm.

„Čitava državna mašinerija i narodni novac biće upregnuti u njegovu kampanju kako bi dobio izbore. Nekakvo dalje odlaganje izbora ne bi bilo poželjno, jer bi se stekao utisak da se Vučić oseća slabim i nesigurnim, što bi imalo posledice na njegove birače. Mora se ipak primetiti da čak i sam Vučić ne krije da su ovo najneizvesniji izbori otkako je na vlasti“, kaže naš sagovornik.

Vučić protiv pobunjenog društva?

Politikolog Duško Radosavljević za DW procenjuje, međutim, da Vučić ne razmišlja o porazu, „jer je zacrtao da pokrade izbore“.

„Verovatno smatra da je obezbedio sve što je potrebno da ne izgubi na izborima. On spada u grupu lidera koji ne dozvoljava da bude poražen na miran i demokratski način. Vidimo i po karakteru vladavine uzurpaciju Ustava, zakona i svih normi ponašanja. Ali, mislim da mu je kalkulacija pogrešna, jer se do sada borio protiv slabo organizovane i podeljene opozicije, a sada s druge strane za protivnika ima pobunjeno društvo“, skreće pažnju Radosavljević.

Sličnu ocenu iznosi i Švarm, koji navodi kako je „Vučić jedno vreme pokušavao da juri brojeve, ali ankete su bile loše po njega – i zato mislim da sada smatra da će izbore dobiti drugim sredstvima. Tu mislim na podmićivanje građana, na propagandni teror, na upotrebu batinaša, na zloupotrebu policije i Bezbednosno informativne agencije (BIA), i čini mi se da je to njegov glavni adut na ovim izborima“, primećuje glavni urednik „Vremena“.

Ogoliti sistem do kraja

Politički protivnici vlasti izbore dočekaju šarenoliko. Parlamentarna opozicija nije uspela da se dogovori o zajedničkom nastupu i mnogi joj zbog toga predviđaju krah na ovim izborima.

Kao najozbiljniji protivnik se sada vidi buduća Studentska lista, koja akcenat stavlja na daleko bolju kontrolu izbora i visoku izlaznost. Koliko je to dovoljno za uspeh ako se upozorava da se izborne manipulacije pre svega dešavaju pre izbora?

Duško Radosavljević kaže kako će „verovatno kontrola izbora biti bolja, ali očekujem da će doći i do velikog broja kriznih situacija na biračkim mestima kada neko ne bude mogao da glasa sa adrese na broju 0 (nula). Tu se mora reagovati, i ako razmere potencijalne krađe budu toliko velike mislim da će se građani tome odupreti. Ako bude odlučio da zbog toga primeni otvorenu diktaturu tog dana tu se onda mora ogoliti sistem do kraja“, smatra Radosavljević.

Naprednjaci blokiraju Srbiju

Velika izlaznost i masovnost su nešto što bi moglo da prevaziđe loše izborne uslove, naglašava Filip Švarm, i kaže da je „suština da će ovo biti referendumski izbori, a ukoliko Vućić pokuša krađu izbora mislim da neće dobro proći. Jeste da postoje policija i batinaši i razni mehanizmi, ali oni ne mogu da se koriste u celoj zemlji. Neizvesno je i koliko će izbori rešiti političku krizu, jer se vladajući SNS menja na gore, a drugi deo građana želi da Srbija postane normalna i uređena država. Činjenica je samo da sa naprednjacima Srbija ne može dalje“, ističe Švarm za DW.

Evropska unija na testu

Stav Evropske unije se u Srbiji vidi kao bitan deo izborne računice. Opozicija i pobunjeno društvo nisu do sada imali mnogo simpatija za otvoreno koketiranje vrha EU s režimom u Srbiji, ali se ta perspektiva donekle menja nakon sahrane Ratka Mladića.

Iako su početne izjave evropskih zvaničnika delovale kao uobičajeno mlako reagovanje na Vučićeve radikalske provokacije, oštriji ton predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen možda najavljuje nešto drugačije korake. Prvi test bi možda mogao da bude vezan za eventualnu posetu Fon der Lajen Beogradu u oktobru, koja se u srpskoj javnosti, ukoliko do nje dođe, već vidi kao manje-više otvorena podrška Vučiću pred izbore.

Predsednik Srbije je obazrivo reagovao na te poruke i naveo da „ništa loše nema da kaže za Fon der Lajen i Antonija Koštu“, i da su „oni uvek bili na strani Srbije“.

Duško Radosavljević primećuje da je „Vučić ostao na tih par oslonaca u okviru EU, ali da se ipak mora naglasiti kako u okviru Evropske unije ima različitih pogleda i stavova na ono što se dešava u Srbiji, i da nisu sve zemlje oduševljene tom lažnom stabilnošću koju nudi Vučić. Prosto ne možete govoriti o ispunjavanju nekih demokratskih uslova, a onda reći to za neke zemlje važi, ali ne važi za našeg prijatelja Aleksandra, jer je on u porodici naših partija“, zaključuje Radosavljević za DW.

(Dojče vele, karikatura: Stups)