Poslanici Evropskog parlamenta iz pet političkih grupa uputili su hitan zahtev Evropskoj komisiji da napravi momentalnu i konkretnu akciju u vezi sa primenom špijunskog softvera protiv studentskih lidera, aktivista i opozicionih lidera u Srbiji. Oni su u svom zahtevu zatražili i od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da otkaže najavljenu posetu Srbiji.

„Zajedno sa kolegama iz pet političkih grupa u Evropskom parlamentu, hitno zahtevamo od Evropske komisije momentalnu i konkretnu akciju EU u vezi sa primenom špijunskog softvera protiv studentskih lidera, aktivista i opozicionih lidera u Srbiji“, objavio je evroposlanik Vladimir Prebilič iz grupe u Evropskom parlamentu Zeleni/EFA na mreži Iks.

U zahtevu predsednici Komisije Ursuli fon der Lajen i komesarki Marti Kos oni su izneli četiri zahteva.

Oni zahtevaju da Evropska komisija odmah zamrzne sva plaćanja Srbiji u okviru Plana rasta EU.

„Odmah obustaviti svu pretpristupnu pomoć (IPA III), kao i isplate Srbiji iz Instrumenta za reforme i rast. Novac poreskih obveznika EU ne sme da subvencioniše autokratski režim koji špijunira sopstvene građane. Sredstva moraju ostati zamrznuta sve dok se ne završi potpuna međunarodna istraga“, naveli su poslanici Evropskog parlamenta.

Zatim zahtevaju otkazivanje posete predsednice Fon der Lajen Beogradu.

„Predsednica fon der Lajen ne bi trebalo da poseti Beograd tokom predstojeće turneje po Zapadnom Balkanu. Omogućavanje Vučiću medijski eksponisanog zajedničkog fotografisanja usred ovih otkrića predstavlja prikrivanje ozbiljne represije i teško narušava kredibilitet EU“, naveli su evroposlanici.

Oni traže i da se uslovi napredak u procesu pristupanja odgovornošću u oblasti vladavine prava.

„Komisija bi trebalo da zahteva trenutni prekid zloupotrebe nadzora i nezavisnu reviziju rada bezbednosnih službi Srbije (BIA i MUP)“, smatraju evroposlanici.

Traže i da Komisija postupi po preporukama odbora PEGA Evropskog parlamenta.

„Potrebno je hitno sprovesti preporuke Evropskog parlamenta uspostavljanjem obavezujućeg pravnog okvira kojim bi se strogo regulisala upotreba špijunskog softvera, obezbedila puna transparentnost i odgovornost prema žrtvama, sprovela nezavisna istraga i osnovala tehnološka laboratorija EU za pružanje podrške žrtvama špijunskog softvera“, naveli su evroposlanici.

Evroposlanici su zatražili hitnu neposrednu i konkretnu akciju EU nakon što su, kako se navodi u dokumentu, objavljeni forenzički dokazi Fondacije SHARE – koje su nezavisno potvrdili Amnesty International i Citizen Lab.

„A koji potvrđuju da država Srbija aktivno koristi komercijalni špijunski softver protiv studentskih lidera, aktivista, jednog narodnog poslanika i lokalnih opozicionih političara. Ovo nije tehnički propust, ovo je direktan napad države na demokratiju. Špijunski softver vojnog nivoa, poput Pegasusa, instaliran je na daljinu, dok je špijunski softver za Android (‘NoviSpy’) nasilno instaliran na telefone oduzete tokom policijskih saslušanja. Uoči predstojećih izbora, režim Aleksandra Vučića koristi nezakoniti digitalni nadzor kako bi sistematski razbio političku opoziciju“, naveli su evroposlanici.

Oni su poručili da Evropska unija ne može da nastavi da se ponaša kao da je „sve uobičajeno dok zemlja kandidat koristi bezbednosni aparat kao oružje protiv mirnih studenata i izabranih predstavnika“.

Ovo je još jedan primer, kako su ocenili poslanici Evropskog parlamenta, nezakonite upotrebe špijunskog softvera u Evropi.

„Veoma smo zabrinuti što, nakon država članica, i zemlje kandidati koriste špijunski softver izvan bilo kakvog pravnog okvira kako bi nadzirale političku opoziciju i aktiviste. Pet godina nakon prvih otkrića o Pegasusu i tri godine nakon što je Evropski parlament usvojio preporuku Savetu i Komisiji, nakon istrage o navodnim kršenjima i nepravilnostima u primeni prava Unije u vezi sa upotrebom Pegasusa i sličnog špijunskog softvera za nadzor, postoji snažna i hitna potreba za uspostavljanjem odgovarajućeg i obavezujućeg pravnog okvira“, poručuje se u dokumentu.

Ovi evroposlanici su ocenili da politika popuštanja prema vlastima u Srbiji nije uspela.

„Vreme je da Komisija pokaže da je poštovanje osnovnih demokratskih standarda zahtev o kojem se ne može pregovarati, a ne stvar izbora. Očekujemo brz odgovor i odlučnu akciju“, poručili su oni.

Podsetimo, studenti u blokadi na svojoj konferenciji za medije saopštili su da je 14 osoba, uključujući i studente, bilo meta napada špijunskih softvera. Nakon njihove konferencije za medije, kako je saopštila jedna studentkinja iz Niša, još dvoje niških studenata se javilo sa informacijama da im je stiglo obaveštenje o mogućem špijuniranju, te su svoje telefone predali SHARE Fondaciji na pregled.

S obzirom na to da te softvere nabavljaju države i zvanične bezbednosne agencije, Bezbednosna informativna agencija (BIA) je demantovala navode i nazavala ih „čistim senzacionalizmom“. Navode o špijuniranju demantovala je i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.

A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da su tvrdnje studenata u blokadi da ih je BIA prisluškivala „sumnje bez ijednog dokaza“.

Amnesti je krajem 2024. prvi put otkrio ranije nepoznati Android špijunski softver koji je nazvao NoviSpy. Prema forenzičkim nalazima, korišćen je protiv novinara i aktivista u Srbiji. Može da izvlači podatke sa telefona i daljinski aktivira mikrofon i kameru. AmnesTI navodi da sa visokim stepenom pouzdanosti NoviSpy može pripisati BIA.

Amnesty je u martu 2025. objavio da je pronašao dokaze da su dva novinara BIRN-a u Srbiji bila meta Pegasus špijunskog softvera u februaru 2025.

U februaru 2025. Amnesti je objavio nalaze o telefonu srpskog studentskog aktiviste. Forenzička analiza pokazala je da je Cellebrite iskorišćen za zaobilaženje zaštite Android telefona i dobijanje root pristupa, a nakon toga je pokušana instalacija nepoznate Android aplikacije, što je bilo u skladu sa ranije dokumentovanim slučajevima NoviSpy-ja. Kompanija je u februaru 2025. saopštila da je obustavila korišćenje svojih proizvoda kod „relevantnih korisnika“ u Srbiji nakon Amnestyjevog izveštaja.

Ovi slučajevi se nalaze pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal već dve godine.

(N1)