Sindikat “Nezavisnost” u Javnoj medijskoj ustanovi Radio-televizije Vojvodine upozorava javnost da nesposobnost i političko poltronstvo generalnog direktora Gorana Karadžića vodi sistematskom urušavanje pokrajinskog javnog servisa, dok se strah, pritisci i obračun sa profesionalno “nepodobnim“ zaposlenima koriste kao maska za neznanje, nemar i propagandističko delovanje. Saopštenje prenosimo u celosti: 

Dok stotine zaposlenih u RTV-u rade za minimalac, dok se urušava sistem zarada, kasni donošenje nove sistematizacije i tabele koeficijenata, dok se konkursi za ključne uredničke funkcije razvlače mesecima, dok se ignoriše istek mandata većine članova Upravnog odbora i dok kvalitet programa i gledanost nastavljaju da padaju – generalni direktor Goran Karadžić pronašao je “gorući problem”: novinari moraju osam sati “da sede” u zgradi RTV-a kako bi “zaslužili minimalac“.

To nije upravljanje javnim servisom. To je disciplinovanje zaposlenih i proizvodnja straha.

Od Nove godine, prema novoj minimalnoj ceni rada, minimalac će u RTV-u primati 718 zaposlenih za 176 radnih sati, a u mesecima sa 184 radna sata čak 902 od ukupno 1.150 zaposlenih. Već sada oko 500 zaposlenih prima minimalac. Dakle, direktor će za nekoliko meseci imati javni servis u kojem će više od tri četvrtine zaposlenih biti na minimalnoj zaradi, a njegov odgovor na taj problem je – upodobljavanje “politički nepodobnih” novinarki i novinara i to baš u vreme kada se najavljuju vanredni parlamentrani izbori.

Isti direktor koji je, kada je stupio na funkciju, navodno bio zabrinut zbog činjenice da više od 80 odsto zaposlenih u RTV-u ima platu ispod republičkog proseka (što se može videte u priloženom linku), doveo je pokrajinski javni servis u još dublju krizu – i finansijsku i profesionalnu. Najava vanrednih izbora poptuno je ogolila agendu njegovog mandata na čelu RTV-a: interes partije je iznad interesa javnosti.

Konkursi za direktora programa i glavne urednike sedam medijskih celina raspisani su još 22. decembra 2025. godine i ni nakon devet meseci nisu završeni. Za neke od ključnih funkcija direktor nije čak ni razgovarao sa kandidatima o njihovim programima rada.

Istovremeno, mandat većini članova Upravnog odbora JMU RTV je istekao, a novi Upravni odbor nije izabran, čime se dodatno slabi institucionalni nadzor nad javnim servisom i omogućava koncentracija odlučivanja u rukama generalnog direktora.

Kada institucije ne funkcionišu, kada se konkursi razvlače, kada se zakonske procedure zaobilaze, a odluke se koncentrišu u rukama jednog čoveka – to više nije pitanje loše organizacije. To je pitanje zloupotrebe javnog servisa.

Direktor ignoriše i to što su pregovori sa sindikatima o Aneksu kolektivnog ugovora i usvajanju nove sistematizacije završeni još u maju, ne bavi se uslovima rada ni minimalnim zaradama zaposlenih, ne bavi se ni kvalitetom programa sve dok Prvi program Televizije prilježno služi režimu mimo svih zakonskih, profesionalnih i etičkih standarda.

Generalni direktor se, međutim, istovremeno svojski trudi da novinarski posao svede na fizičko prisustvo u zgradi: da “sede u redakciji”. Novinarstvo nije posao koji se meri brojem sati provedenih na stolici, meri se ostvarivanjem javnog interesa kroz rad na terenu, razgovor sa izvorima, proveru informacija, kontrolu institucija, nepristrasno i istinito izveštavanje…

Šta direktor RTV-a želi da postigne time da novinari sede, ćute i čekaju? U kombinaciji sa pretnjama otkazima, najavama gašenja delova programa, vređanjem i diskreditacijom zaposlenih, insistiranje na “osmočasovnom sedenju” postaje mehanizam zastrašivanja i pripreme terena za obračun sa profesionalno nepodobnim novinarima i urednicima.

Pad gledanosti, slušanosti i kvaliteta sadržaja se nastavljaju. Kvalitetni autori i novinari RTV-a potiskuju se u drugi plan, dok se sve više prostora i novca ustupa spoljnim produkcijama.

Informativni program, posebno Prvi program televizije, još više poprima tabloidni i propagandni karakter, umesto da bude prostor za profesionalno, kritičko, potpuno i nepristrasno informisanje građana.

Poslednji primeri neadekvatnog i nepravovremenog izveštavanja o događajima od javnog značaja, poput požara u Deliblatskoj peščari, dodatno pokazuju na to koliko je ozbiljno ugrožena osnovna funkcija javnog servisa.

Učinak Gorana Karadžića u vođenju javnog servisa je porazan. Koliko će porazan biti po novinarstvo i javno informisanje zavisi i od zaposlenih u RTV-a, ali i od građana koji finansiraju pokrajinski javni servis. 

Sindikat “Nezavisnost” zato javno postavlja pitanje koje rukovodstvo RTV-a uporno izbegava:

Kada će zaposleni u javnom servisu imati pristojne i normalne plate umesto minimalca?
Kome služe novinari koji se plaše da postave pitanje?
Kome služe urednici koji biraju šta će objaviti prema političkoj podobnosti?
Kome služi javni servis koji više vodi računa o tome da ne naljuti vlast nego da informiše građane?

Sigurno ne građanima Vojvodine.

Upodobljeni novinari nisu javni servis. Uplašeni urednici nisu javni servis. Politički kontrolisana redakcija nije javni servis. RTV pripada građanima, a ne vladajućoj partiji.

Sindikat “Nezavisnost“ neće prihvatiti da se radna disciplina koristi kao paravan za političku i uređivačku represiju.

Nećemo prihvatiti da se zaposlenima koji rade za minimalac preti i naređuje da “sede” osam sati, dok se istovremeno ne rešavaju ključni problemi RTV-a.

Nećemo prihvatiti da se zakonske procedure razvlače ili zaobilaze.

Nećemo prihvatiti obračun sa profesionalnim novinarima.

I nećemo ćutati dok se od javnog servisa pravi instrument političke kontrole i dodvoravanja vlasti.

U toj borbi za Javni servis i zaposlene u njemu, koristićemo sva pravno i zakonski dostupna sredstva, uključujući i štrajk.

Javni servis postoji zbog građana koji ga finansiraju. Njegova obaveza nije da proizvodi politički poželjnu sliku stvarnosti, već da građanima omogući da tu stvarnost vide onakvom kakva jeste.

Povereništvo sindikata “Nezavisnost”  JMU RTV

(Autonomija)