Na majskim lokalnim izborima u Zrenjaninu ubedljivo najviše glasova dobila je koalicija „Pokrenimo Zrenjanin – Tomislav Nikolić“, koju okupljenu oko Srpske napredne stranke čine i Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija, Pokret Snaga Srbije, Pokret socijalista, DPM i Pokret „Napred Banat“. Ovoj listi pripalo je oko 30 odsto glasova ili 26 od ukupno 67 odborničkih mandata u Skupštini grada Zrenjanina. Drugoplasirana je bila Demokratska stranka sa osvojenih 15 mandata, Liga socijaldemokrata Vojvodine dobila je 13 mandata, a koalicija Socijalističke partije Srbije, PUPS-a i Jedinstvene Srbije osam. Srpska radikalna stranka u novom sazivu Skupštine grada broji četiri predstavnika, a jednog odbornika je još dobio i Savez vojvođanskih Mađara.

Dugo se u javnosti najavljivalo da će vlast po četvrti put uzastopno u gradu formirati DS i LSV, ovoga puta potpomognuti odbornicima koalicije oko SPS-a, ali su se stvari počele menjati nakon što je obelodanjeno da će novu Vladu Srbije formirati naprednjaci i socijalisti. Već je bio i dogovoren termin potpisivanja koalicionog sporazuma pomenutih partija, ali je SPS naprasno izostao, što je bio jasan signal da će se socijalisti prikloniti naprednjacima predvođenim nekadašnjim demokratskim gradonačelnikom Zrenjanina Goranom Kneževićem.

Kako su tekli pregovori

Šef zrenjaninskih demokrata Predrag Grgić rekao je za Autonomiju da su DS i LSV mesec dana izgubili na pregovore sa socijalistima, jer su ovi menjali pregovarački tim usred procesa. Rezultat toga bio je da je sa jednim delom stranke prvo napravljen nacrt koalicionog sporazuma, ali je preko noći došlo do promene mišljenja, pa je dogovor sa SPS-om propao. “Nakon toga su došli sa predlogom da socijalistima pripadne kompletna gradska vlast, osim mesto gradonačelnika, pa smo im se zahvalili”, rekao je Grgić i dodao da su im podršku u Skupštini obećali radikali, pod uslovom da aktuelni gradonačelnik Mileta Mihajlov ostane na toj funkciji.

Predsednik Skupštine grada Radovan Bulajić (SPS) za Autonomiju je o pregovorima rekao da lokalni socijalisti sve do momenta dok predsednik stranke Ivica Dačić nije objavio ulazak u Vladu Srbije sa SNS-om, nisu ni pregovarali sa tom strankom u Zrenjaninu, već samo sa DS-om i LSV-om. “Pregovori su išli dosta teško i na kraju smo bili prvi u Srbiji koji su ušli u koaliciju sa naprednjacima. Mi smo se mogli i drugačije dogovoriti, ali mislim da je za grad dobro da stranke budu po vertikali u istoj koaliciji”, kazao je on.

Grgić je naveo da je dodatni problem u pregovorima sa SPS-om stvorila naredba iz vrha DS-a da se ne pregovara na lokalu do 20. maja, odnosno do završetka drugog kruga predsedničkih izbora. “I mi smo to kao papci poštovali i izgubili smo 14 dana koje je iskoristio SNS i napravio sa nekima u SPS-u dogovor. Tek smo početkom juna krenuli u prave pregovore, a do tada su ovi sve zacementirali. Ali i da smo napravili vlast sa SPS-om, ona bi nakon toga pukla”, zaključio je Grgić.

Knežević izabran zahvaljujući podršci dela LSV-a

Ni najavljena podrška odbornika SRS-a nije bila dovoljna DS-u i LSV-u da ostvare kontinuitet vlasti, jer je Knežević izabran 6. jula zahvaljujući glasovima jedinog odbornika Srpskog pokreta obnove Ljubomira Stanisavljeva (bio na listi LSV-a) i odbornice Lige iz Ečke, Lukrecije Ursulesku. Ovo skupštinsko zasedanje je održano i pored odluke dotadašnjeg predsednika Skupštine grada Aleksandra Martona (LSV) da ga odloži jer nije dobio čvrsta uveravanja stranaka da će biti formirana skupštinska većina, zbog čega su se DS i LSV žalili Upravnom sudu, koji je tu žalbu odbacio. Knežević se tako zahvaljujući njegovoj podugačkoj koaliciji pojačanoj novim članovima vratio na funkciju gradonačelnika, sa koje je bio smenjen nakon hapšenja 2009. godine, ali ovoga puta kao naprednjak.

Predsednik zrenjaninskog LSV-a Dejan Čapo za Autonomiju je rekao da sve što se dešavalo oko izbora Kneževića nema veze sa demokratskom tekovinom. “Kupovina i otimanje odbornika iz tuđe odborničke grupe nije nešto čime aktuelna vlast može da se pohvali i sa čime će stabilno funkcionisati. Sama procedura izbora gradske vlasti na konstitutivnoj sednici obilovala je nizom proceduralnih propusta zbog čega smo se opet žalili Upravnom sudu, ali je žalba odbijena kao neblagovremena, jer nije dostavljena u roku od 48 sati, bez obzira što je sednica završena u petak kasno popodne. Sve to govori u prilog tome da je odluka suda bila politički motivisana”, ocenio je Čapo.

Dobar poznavalac zrenjaninske političke scene Dušan Juvanin, koji je i sam više puta bio odbornik u Skupštini grada a u jednom mandatu i potpredsednik tog tela, za Autonomiju je rekao da lokalni političar u Srbiji za period od četiri godine može da zaradi na desetine hiljada evra, a što je nivo vlasti viši i novac je veći. “Ljudi iz očaja ulaze u političke partije. Recimo, SNS je pred izbore imala 4.000 članova u Zrenjaninu i čisto sumnjam da su svi pročitali program stranke, već su samo računali na to da će se domoći vlasti i dobiti posao. Zato nam se dešava to što se dešava. U strankama nema tog kvaliteta od kojeg možemo da očekujemo da u nju ulaze samo najsposobniji, već je najezda ljudi koji taj kvalitet vuku na dole”, smatra Juvanin.

Knežević vrlo brzo napustio funkciju i otišao u Beograd

Međutim, tu zrenjaninskoj postizbornoj priči nije kraj. Knežević je samo nekoliko nedelja kasnije imenovan za ministra poljoprivrede, pa je bio primoran da podnese ostavku na mesto gradonačelnika, a SNS-u je trebalo nekoliko nedelja da se opredeli za njegovog naslednika.

Izbor je pao na Ivana Bošnjaka (38), magistra veterinarskih nauka iz Melenaca, koji je na tu funkciju izabran 21. avgusta na maratonskoj sednici punoj opstrukcija od strane odbornika DS-a. Odbornici LSV-a odlučili su tada da bojkotuju skupštinska zasedanja jer Upravni sud još nije bio doneo odluku. Problem je u startu predstavljala činjenica da je Bošnjak izabran i za poslanika naprednjaka u Skupštini Vojvodine po većinskom izbornom sistemu.

Da li je Knežević izneverio birače?

Glavna polemika u Zrenjaninu vodi se oko toga da li je Goran Knežević odlaskom na mesto ministra poljoprivrede izneverio volju birača, jer je u kampanji obećavao da će kao budući gradonačelnik grad vratiti na kolosek na kojem je bio pre njegovog hapšenja, ili će grad njegovim položajem u Vladi Srbije samo još više dobiti. Sam Knežević je za Autonomiju rekao da Zrenjanin nije izgubio gradonačelnika za kojeg je glasao već je dobio i člana državne vlade.
“Gradska vlast SNS-a sprovodi politiku koju smo kandidovali na izborima, a kritičari mog odlaska na ministarsku funkciju su zavidni ljudi palanačke svesti i mentaliteta, isti oni koji su govorili da nikada neću izaći iz zatvorske ćelije. Ja sam siguran da mogu dosta da pomognem svom gradu, a na kraju mandata ćemo videti da li sam u pravu”, rekao je aktuelni ministar poljoprivrede.
Njegov dugogodišnji stranački kolega i dobar prijatelj Predrag Grgić opravdava Kneževićev potez da se prihvati ministarske funkcije jer smatra da mu je to bio imperativ zbog sudskog procesa koji se protiv njega vodi. “Njegova glavna misao bio je proces pred specijalnim sudom i bio mu je interes da se domogne što veće funkcije, a neka njegovi birači u Zrenjaninu cene šta je uradio. Problem je što nam je ostavio čoveka koji je veoma uvažen stručnjak u segmentu veterine, ali sa politikom blage veze nema, nema nikakav autoritet da vodi grad i ponaša se kao da je pao s Marsa”, kazao je Grgić.
Kneževićev naslednik se slaže da je njegov prethodnik postavio visoke standarde i imao određenu političku težinu koju će on teško dostići, ali će dati sve od sebe. “Ja sam početnik i do pre šest meseci se nisam bavio politikom, ali sam ovo shvatio kao zadatak i ispit zrelosti i dosadašnjeg radnog iskustva. Probaću da ozbiljan zadatak, koliko je god to u mojoj moći realizujem. Prepreke postoje, ali pokušavam da ih amortizujem i da se dobro snađem u svemu. Sa Goranovim timom imam izvanrednu komunikaciju i podršku, i spremni smo da realizujemo sve ono što smo zamislili, poput privlačenja stranih investitora”, rekao je Bošnjak.
Uz ocenu da su lokalni izbori u Srbiji bili potopljeni kao od cunamija republičkim, pokrajinskim i predsedničkim izborima, Dušan Juvanin smatra da je Knežević zapravo bio i jedina lokalna tema tokom kampanje u Zrenjaninu. “Građani su imali velika očekivanja od Gorana. Ne od onog što je pričao u kampaji, nego zbog onog što je uradio i ovi izbori su se sveli za i protiv Gorana Kneževića i to je jedino što je isplivalo kao lokalna tema. Odlazak Kneževića u Vladu Srbije stvari je dodatno poremetilo, a na njegovo mesto došao je čovek koji je bio politički anonimus, što teoretski i ne mora da bude toliko loše. Ali nije isto ako je na čelu grada Goran Knežević ili Ivan Bošnjak i ta vrsta autoriteta je sigurno izgubljena”, smatra Juvanin.
Zamenik gradonačelnika Zrenjanina zadužen za investicije Ivan Dević ne misli da je Knežević odlaskom u Vladu Srbije izigrao svoja predizborna obećanja, već da sa svoje pozicije može još više da afirmiše ovu sredinu i svojim autoritetom pomogne u rešavanju tekućih problema. “Problem će biti ako za četiri godine ne uradi ništa za svoj grad. Prvi rezultati se već vide jer su obezbeđene pare za završetak putne obilaznice. Nema razloga za brigu jer je ovo uhodan tim, a novi gradonačelnik je svestan odgovornosti, kao i činjenice da bez rezultata iza sebe neće ostati upamćen kod građana”, smatra Dević.

Dejan Čapo je ranije izjavio da je mišljenja da je Bošnjak dupliranjem funkcija prekršio pravila političkog ponašanja, što će gradu sigurno napraviti ozbiljan problem. “Ako bismo morali da biramo i trećeg gradonačelnika, to bi se odrazilo na sliku koju investitori imaju o Zrenjaninu. Verujem da ova većina neće potrajati ni godinu dana, jer kupovina odbornika i slične stvari ne mogu na dug period da traju”, ocenio je Čapo.

No, Zrenjanin neće morati da po treći put u nekoliko meseci bira gradonačelnika iako je Agencija za borbu protiv korupcije donela krajem novembra konačnu odluku i obavezala Bošnjaka da u roku od 15 dana podnese ostavku na mesto gradonačelnika. Bošnjak je sve vreme uporno odbijao da podnese ostavku na neku od funkcija, a za Autonomiju je uoči odluke Agencije rekao da se, ukoliko ga zakon ne bude naterao, neće ni opredeljivati. “Funkcija gradonačelnika nosi veliku operativnu odgovornost, ali i funkcija poslanika nosi određenu odgovornost, pre svega prema biračima koji su me birali po imenu i prezimenu. Dilema je teška, prva funkcija je pokrajinskog poslanika, a druga je funkcija gradonačelnika, ali videćemo kako me zakon usmeri i kako i jedna i druga skupština budu odlučile”, naveo je Bošnjak. On je u međuvremenu odlučio da podnese ostavku na poslaničku funkciju, ali nije izvesno da li je to u skladu sa zakonom. U međuvremenu je i LSV zahtevao da Bošnjak vrati građanima novac koji je „protivpravno prisvojio” obavljajući dve funkcije istovremeno

Nova vlast: Nasledili smo velike probleme

Gradonačelnik je kao jedan od prioriteta u radu nove vlasti naveo maksimalnu racionalizaciju pri upravljanju javnim gradskim preduzećima i budžetom. “Oko četvrtina budžeta odlazi nam na plate 2.200 zaposlenih u javnom sektoru, a oko polovina budžeta odlazi na operativne troškove. Širinu dobijamo sa preostale dve milijarde dinara i sa njima možemo da realizujemo kapitalne investicije i samim tim unapredimo život u gradu“, kaže Bošnjak.

Grgić: Ovo je najgora vlast od uvođenja višestranačja

Predrag Grgić smatra da je ovo najgora vlast u Zrenjaninu od 1990. godine. “Mi smo bili oponenti SPS-u do 1996. godine, ali to su bili ozbiljni ljudi, a ovo sada je sprdnja. Mi smo vodili računa da ljudi na funkcijama u javnim preduzećima budu obrazovani ljudi, a njihovi kadrovi ne samo da nemaju formalno obrazovanje nego nemaju blage veze sa životom. Ako mi neko kaže da je legitimno da SNS i DSS dobiju većinu uz podršku odbornika sa liste LSV-a i da kaže da to nije kupovina mandata, onda šta je. Poenta je da su potpuno nelegitimno došli na vlast i jednog dana doći ćemo do zaključka šta se tačno dogodilo”, rekao je šef zrenjaninskih demokrata.
Dejan Čapo je tim povodom rekao da je čitava misterija pratila podršku Lukrecije Ursulesku novoj skupštinskoj većini jer se poslednjih 10 dana nije nalazila kod kuće. “Mislim da to nije način sprovođenja politike, a na kraju se ispostavilo da su svi odbonici vladajućeg bloka bili u nekoj vrsti karantina. Ovim nije ispoštovana izborna volja građana Zrenjanina i ovo može samo naneti štetu gradu. Sve što je nakon toga sledilo, a posebno nakon Goranovog odlaska, pokazalo je svu neozbiljnost vladajuće koalicije”, ocenio je Čapo i dodao da je za novog gradonačelnika izabran čovek koji nema nikakvog političkog iskustva, ne zna kako funkcioniše javna uprava i kako se koordinira radom javnih preduzeća.
Dušan Juvanin smatra da je malo vremena prošlo da bi se mogla ocenjivati nova vlast, posebno iz razloga što je došlo do promene gradonačelnika. “Neka postavljenja u Opštinskoj upravi i javnim preduzećima su bolja nego prethodna a neka lošija, tako da ne bih mogao bilo šta da uopštavam. Poređenje dve vlasti moglo bi se napraviti tek na kraju 2013. kada nova vlast napravi budžet i položi račune za njega”, naveo je Juvanin.
Juvanin je podsetio da se nekoliko puta u Zrenjaninu dešavalo da primopredaja prođe na način koji je daleko od civilizovanog, sa otimanjem i potkupljivanjem odbornika. “Ponadali smo se 2000. da su takve stvari prošlost, ali ova godina je korak unazad jer je vlast na čudan način uspostavljena i visi o koncu od jednog ili dva odbornika koji su promenili stranu. Mi smo u periodu od 1996. do 2000. imali oko 20 prebega sa jedne na drugu stranu, a nešto slično nam se sada ponavlja, zbog čega nam se lako može desiti da dođemo u situaciju da odborničku grupu formira neko ko nije prešao izborni cenzus”, smatra Juvanin.
Radovan Bulajić je mišljenja da je u većini stranaka u Zrenjaninu napravljena greška prilikom sastavljanja izbornih lista, jer se zbog činjenice da su odbornici vlasnici mandata nije povelo računa da oni budu “ekonomski stabilne ličnosti”. “Nije tu u pitanju samo novac nego često i neke mizerne stvari. Mislim da i partije trebaju da tretiraju odbornike kao misleće ljude, a ne samo pojedince koji u skupštini dižu ruke. Kada je reč o samoj skupštinskoj većini, kako stvari stoje, u Zrenjaninu će uvek biti tesno i pred svaku skupštinu će neko biti nezadovoljan i ucenjivaće”, naveo je on.
Ivan Bošnjak je procenio da je SNS trebalo ranije da stabilizuje novu skupštinsku većinu i smanji apetite svih. “Volja svakog odbornika je da bira na koju će stranu ići i mi na taj način i komuniciramo sa svim svojim ljudima u Skupštini grada. Uvek ljudi različito reaguju na određene pritiske i svako bi sebe trebao da sagleda i preispita pre donošenja velikih odluka”, kazao je Bošnjak.

Predsednik Skupštine grada Radovan Bulajić smatra da su problemi u javnim preduzećima ogromni pošto samo tri najveća preduzeća duguju 1,5 milijardi dinara. “Najveći gubici su u Direkciji za izgradnju grada, Vodovodu i Javnom stambenom preduzeću. To je teško sanirati za godinu dana, ali racionalizacijom poslovanja nadam se da ćemo to rešiti za tri godine”, kaže Bulatović, koji tvrdi da su za tri miliona evra probijene investicije koje su nasleđene od prethodne vlasti pa je formirana i komisija koja će to preispitati.

Dušan Juvanin smatra da plate u Zrenjaninu uopšte nisu velike i da nema puno zaposlenih, već je budžet grada katastrofalan, posebno od dana kada je uhapšen Goran Knežević. “Situacija je takva da neka javna preduzeća više nemaju para ni za elementarno održavanje i to nas dovodi u jako lošu situaciju. Budžet nema ko da puni, privreda je u jako lošem stanju i sve se svodi na nekoliko dobrih firmi koje ga pune”, navodi Juvanin.

Kao jedan od prvih poteza kojem je nova vlast pribegla pod izgovorom da se moraju smanjiti izdvajanja za plate zaposlenih u Opštinskoj upravi bilo je uvođenje nove sistematizacije zaposlenih. Postojeće službe i odeljenja su pripajane jedne drugima pa se došlo do rešenja na koje je vladajuća koalicija ponosna, a opozicija ga smatra povratkom u devedesete.

“Zatekli smo u Opštinskoj upravi 412 zaposlenih, od toga deo na određeno vreme kojima ćemo se zahvaliti na saradnji po isteku ugovora. Zatekli smo 18 načelnika odeljenja, 18 zamenika i preko 80 raznoraznih šefova i koordinatora. Po novoj sistematizaciji mi ćemo to svesti na svega 20 rukovodećih funkcija i time uštedeti samo na platama za trećinu u 2013. godini”, rekao je Bulajić i optužio prethodnu vlast da je zapošljavala po partijskoj, prijateljskoj i rođačkoj liniji, bez kriterijuma i to uglavnom administrativne radnike.

Predrag Grgić je ove optužbe odbacio, uz opasku da nikada nikog nije zapošljavao preko gradske kuće. “Koliko sam razumeo, mi se sa novom sistematizacijom vraćamo 15 godina unazad. Neću da grešim dušu, možda je to i dobro, ali hoću da kažem da se nijednom rečju nisam mešao u rad Milete Mihajlova, niti sam bilo koga preko partijske linije zaposlio”, rekao je Grgić i uzvratio kontraoptužbom da je vlast po svaku cenu menjala direktore preduzeća i ustanova, bez obzira na njihov kvalitet i rezultate rada. Kao najveću “budalaštinu” nove vlasti naveo je izbor pomoćnika predsednika Skupštine grada, zbog čega je promenjen Statut grada samo da bi se namirili svi koalicioni partneri.

Dejan Čapo smatra da ova i slične odluke govore u prilog tome da je skupštinska većina nestabilna, jer se sve odluke donose samo da bi zadovoljile interese određenih ljudi i stranaka. “Sve što su uradili za grad tokom dosadašnje vladavine su projekti koje mi nismo stigli da završimo do 2012. godine, kao što je asfaltiranje glavne saobraćajnice u gradu. Čak su neke naše projekte za koje su pare obezbeđene stopirali pod čudnim izgovorima”, rekao je Čapo.

Kada je reč o sistematizaciji Gradske uprave Čapo smatra da će svođenje broja odeljenja i službe na šest od postojećih 18 dovesti do toga da u pojedinim upravama bude zastupljeno i do šest različitih delatnosti, što samo može smanjiti efikasnost uprave u zemlji u kojoj je birokratija ionako veoma spora. “Paralelno sa tim zapošljavaju nove ljude u Gradskoj upravi i javnim preduzećima kako bi zadovoljili stranačke apetite. Najveći problem su minorne stranke koje su dobile mnogo više prostora za zapošljavanje svojih ljudi kako bi se održala skupštinska većina”, naveo je Čapo.

Ove optužbe samo delimično odbacuju sagovornici iz nove vlasti. Bulajić tvrdi da se SPS trudio da u prvom momentu uzme najbolje ljude iz javnih preduzeća koji su simpatizeri te stranke, ali pre svega profesionalci. “Preduzeća koja smo mi preuzeli za sada dobro funkcionišu. Činjenica je da je dobar deo nestručnih ljudi u javnim preduzećima, koji nikada ne bi dobili te pozicije u privredi, već samo preko stranaka. Novi Zakon o lokalnoj samoupravi doneće promene i mislim da će to očistiti ljude koji preko noći donose diplome”, rekao je Bulajić.

Bošnjak tvrdi da je SNS gledao da ljude iz postojećih struktura unapredi ili da u nekim situacijama zaposli nove ljude na mesta vršioca dužnosti javnih preduzeća i ustanova. “Ja sam svima na neki način poslodavac i za sada sam zadovoljan rešenjima. Manji koalicioni partneri taj proces donekle opterećuju, ali im je na svu sreću uzak spektar delovanja i probleme prevazilazimo. Mi njima moramo da pokažemo da smo veliki, ali sa duge strane i da imamo veliko srce”, rekao je Bošnjak. Međutim, još uvek aktuelni gradonačelnik je odbio da za Autonomiju odgovori na niz pitanja u vezi sa brojem novozaposlenih u upravi i javnim preduzećima.

Može li grad opet privući investitore

Poznato je da je Zrenjanin grad u kojem je, dok je na njegovom čelu bio Goran Knežević, realizovan veliki broj stranih direktnih investicija i zaposleno na hiljade ljudi. Skoro svi politički akteri u Zrenjaninu slažu se da je njegovim hapšenjem sve zamrlo i da su zbog toga mnoge velike, gotovo već izvesne investicije, našle nove domaćine u okolnim gradovima. Prema podacima koje je izneo zamenik gradonačelnika Zrenjanina zadužen za investicije Ivan Dević, u Zrenjaninu je od 2000. godine realizovano oko 25 investicija, a u novim proizvodnim pogonima posao je dobilo oko 5.000 ljudi. Od momenta Kneževićevog hapšenja grad su, prema Devićevim rečima, zaobišli mnogi već viđeni investitori, poput Kontinentala, Simensa i Melera, koji su započeli svoje poslovanje u Sremskoj Mitrovici i Subotici.

“Knežević je uhapšen pod sumnjom da je uzimao mito od investitora, što je svakom od njih moglo naneti veliku štetu u poslovanju i poslati lošu poruku potencijalnim investitorima. Jer jedan dobar investitor će privući drugih deset, a jedan nezadovoljan može vam odbiti stotinu njih. Država nije smela da, u nesumnjivo politički proces, uvlači i investitore”, rekao je Dević i dodao da se na sreću sve na kraju dobro završilo i da se ponovo uspostavaljaju kontakti sa investitorima.

Dogovorene tri nove investicije u gradu

Ivan Dević je za Autonomiju otkrio da su, pored nedavnog proširenja proizvodnog kapaciteta nemačke kompanije Drekslermajer, još tri vrlo značajne investicije pred potpisivanjem i da su započeti pregovori sa još dva investitora. “Mogu samo da kažem da je jedan veliki investitor iz Finske, čija investicija je red veličine Fijat automobila. U prvoj fazi bilo bi investirano oko 500 miliona evra, sa tendencijom proširenja za još 300 miliona, a fabrika bi zapošljavala oko 2.000 ljudi”, rekao je Dević i dodao da bi zbog logistike ova investicija podrazumevala i izgradnju poluatuoputa od Novog Sada do Zrenjanina.

Prema njegovim rečima, Zrenjanin je pred potpisivanjem investicionog ugovora i sa jednom nemačkom kompanijom iz sveta automobilske industrije, kao i sa italijanskom firmom koja se bavi proizvodnjom rashladne tehnike. “Nemački investitor bi u prvoj fazi zaposlio 1.200 ljudi, dok bi u narednim fazama došao i do 3.500 zaposlenih, a italijanska kompanija bi zaposlila oko 400 ljudi”, rekao je Dević.

Njegove najave se poklapaju i sa izjavama koje je Knežević davao u predizbornoj kampanji, a to su pre svega najave da će ako pobedi nastaviti tamo gde je stao 2009. Knežević očekuje da se investicioni ciklus nastavi, ali da to više nije dovoljno za Zrenjanin. “Industrijska zona je bila hit 2005. godine, a danas je ima skoro svaka opština. Zrenjanin mora da pronalazi nova polja na kojima će biti lider i koji će mu obezbediti komparativnu prednost u odnosu na druge gradove”, smatra on.

Zrenjanin ima problem sa otpadnim vodama i vodom za piće

Poput mnogih gradova u Vojvodini, i Zrenjanin ima problem sa kvalitetom vode za piće, ali je za razliku od ostalih Sanitarna inspekcija u gradu zabranila upotrebu vode iz vodovodnog sistema za piće. Zbog toga grad godinama unazad pokušava da reši ovaj problem. Do sada je ispitano više od deset pilot-postrojenja sa raznim tehnologijama, ali niko nije uspeo da dovede kvalitet na odgovarajući nivo. Ipak, pre pola godine nemačka kompanija “Vaser tehnik Esen” je sa gradom potpisala ugovor o izgradnji fabrike vode.

Hapšenje Kneževića stopiralo investicije

Predrag Grgić smatra da je hapšenje gradonačelnika bila strašna poruka investitorima zbog čega je Zrenjanin doživeo težak udarac. “Kao grad pretrpeli smo mnogo hapšenjem, jer da vam dođe investitor kada vam uhapse gradonačelnika, to je muka živa. Mileta Mihajlov je pokušao to da vrati na neko mesto koje smo imali 1996. godine, ali teško da ćemo uspeti da povratimo optimizam koji smo svi teško gradili osam godina”, ocenio je Grgić.
Dejan Čapo je mišljenja da je presudom konačno skinuta anatema i ljaga sa imena grada i drago mu je da se dokazalo da grad nije izvor građevinske mafije, jer je u njemu poslednjih godina izgrađeno svega nekoliko stambenih zgrada i fabrika. “Knežević je bio sinonim za period razvoja grada koji se pamti kao dosta uspešan jer se najviše uradilo. Mi smo tada činili ozbiljan deo gradske vlasti i preko svojih ljudi u svim nivoima vlasti pomogli da se napravi takav imidž grada”, kazao je Čapo.
Ni kod Radovana Bulajića nema dileme da je Grad zbog hapšenja Kneževiča četiri godine mnogo trpeo. “Kada se o nekom gradu priča u negativnom smislu ja kao privrednik odmah sa tim gradom obustavim sve svoje aktivnosti. Nestala je energija koja je postojala i ostala jedna gorčina zbog svega toga. Nova Vlada Srbije zbog toga nam je dala podršku da imamo direktnu prohodnost kod svakog ministarstva, jer žele da nam pomognu”, kazao je on.
Priču o tome koliko je grad izgubio od hapšenja gradonačelnika zaključio je lično Knežević koji se složio da je gubitak velik jer pune četiri godine nijedan ozbiljan investitor nije došao u Zrenjanin, uprkos najpovoljnijim uslovima za grinfild investicije u Srbiji. “Nema nadoknade za izgubljeno vreme, ali ne treba lamentirati nad propuštenim prilikama već koristiti nove”, smatra Knežević.

Ivan Bošnjak kaže da Grad mora da podvuče crtu i da vidi šta je do sada realizovano. “Nadam se da će to biti jedan dobar projekat ili da u protivnom na vreme od njega odustanemo i tako se spasimo negativnih posledica i započnemo pravi projekat koji će rešiti problem jednom za svagda. Realna vrednost ugovora je oko 25 miliona evra i to je ozbiljan novac koji grad ne bi mogao sam da isfinansira, ali bi u partnerstvu sa nemačkom kompanijom to mogao da iznese”, rekao je Bošnjak, uz ocenu da bi rezultat toga bio podsticaj poljoprivrede i prerađivačke industrije, koja kao osnovnu sirovinu koristi zdravstveno ispravnu vodu.

Drugi kapitalni projekat koji je Zrenjaninu preko potreban je centralni kolektor za tretman otpadnih voda, čega su u lokalnoj samoupravi više nego svesni, jer taksa za upuštanje vode u kanal DTD grad mnogo košta. “Dugujemo više od 250 miliona dinara. Ako bismo izgradili centralni kolektor za grad, ispuštali bismo čistu vodu i bili bismo oslobođeni te takse. Ova investicija bi nas koštala oko 70 miliona dinara”, rekao je Dević, uz ocenu da bi ovaj projekt, uz izgradnju fabrike vode, dodatno opredelio investitore da dođu u Zrenjanin.

Umesto epiloga

I Dejan Čapo i Predrag Grgić tvrde da im se obratilo mnogo nezadovoljnih odbornika iz aktuelne vlasti. Čapo je rekao da veruje da “brod tone”, ali da LSV, baš kao i DS, neće ulaziti u nestabilnu većinu. “Naša želja nije samo da srušimo ovu vlast. Kada budemo napravili dogovor sa više nezadovoljnih ljudi koji će podržati naš program, mi ćemo to obelodaniti. Tada ćemo reći zašto to radimo i kakav vid saradnje planiramo i koji je njen cilj.“

I Grgić tvrdi da DS već sada možda ima većinu, ali smatra da se vlast ne može držati sa 34 mandata, jer je to onda “politički kupleraj” koji je grad već imao 1998. godine, kada je SPS kupio nekoliko odbornika i preuzeo vlast. “Ubeđen sam da ćemo za nekoliko meseci imati 40 mandata i elegantno ćemo uzeti ovu vlast”, zaključio je Grgić.

Dušan Juvanin je upozorio da 100.000 ljudi ne bi sebi smelo da dozvoli da ih pet odbornika pravi magarcima. “Niko se i ne seća ko je šta u kampanji obećavao, a dva kandidata za gradonačelnika su se odrekla odborničkih mandata, bez obzira na to kako će se stvari dalje odvijati. S druge strane, izbori su postali marketinško-tajkunska privilegija, ne liče ni na šta, a narod to guta i izlazi na mjih. To je kao kada na reklami klinac igra fudbal po travi i blatu i mama uzme prašak i sve opere, a kada odete i kupite taj isti prašak u prodavnici on nema efekat. Svakom normalnom čoveku nikada više neće pasti na pamet da kupi isti prašak, ali za neke stranke često glasamo ponovo. To samo govori da su nam potrebne nove političke opcije i novi mlađi lideri”, zaključio je Juvanin.

Darko Šper (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)