Nije prošao nijedan radni dan od početka godine pa do konstitutivne sednice novog parlamenta 9. maja, a da vlada Viktora Orbana nije donela neku odluku koju je potom želela da sakrije.

Tokom meseci predizborne kampanje, a zatim i u nedeljama nakon izbora na kojima je Fides pretrpeo poraz, Orbanova vlada donela je 107 odluka koje se ne mogu pronaći u Mađarskom glasniku dok je u istom periodu objavljeno 136 njenih javnih odluka.

Između 1. januara i 9. maja Orbanova vlada donela je 96 nejavnih odluka, kao i dodatnih 11 posebno klasifikovanih tajnih vladinih odluka.

To je pokazala statistika koju je Kabinet premijera dostavio na zahtev portala HVG za pristup informacijama od javnog značaja.

Tih 107 odluka obuhvata tri vrste: 70 odluka tipa „2000“, 11 odluka tipa „3000“ i dodatnih 26 odluka tipa „4000“.

Zajedničko im je da nijedna nije objavljena u Mađarskom glasniku, ali su odluke tipa „3000“ posebno specifične jer za njih zna samo uzak krug ljudi i oni o njima ne smeju da govore.

Javne, nejavne i tajne odluke

Postoje vladine odluke koje su potpuno javne i koje je obavezno objaviti u Mađarskom glasniku.

Njihova numeracija počinje brojem jedan, pa se nazivaju odlukama tipa „1000“.

Postoje odluke koje nisu tajne, ali ipak nisu objavljene. Njima se organima podređenim vladi dodeljuju određeni zadaci.

Njihova numeracija počinje brojem dva i nazivaju se odlukama tipa „2000“.

Postoje tajne vladine odluke koje sadrže klasifikovane podatke. One nisu javne i nigde se ne objavljuju.

Njihova numeracija počinje brojem tri, pa se nazivaju odlukama tipa „3000“.

Postoje i nejavne vladine odluke koje se uglavnom, ali ne isključivo, odnose na organizaciju rada.

Njihova numeracija počinje brojem četiri i nazivaju se odlukama tipa „4000“.

O odlukama tipa „3000“ ne može se saznati ništa više osim njihovog broja, jer je njihov sadržaj tajan, odnosno predstavlja „državni podatak sa nacionalnom klasifikacijom“.

U zavisnosti od sadržaja, ove odluke se mogu proglasiti tajnim na 10, 20 godina, ili u slučaju oznake „Strogo poverljivo!“ na 30 godina.

Pored toga, ova najviša klasifikacija može biti produžena čak dva puta, tako da takve vladine odluke mogu ostati nedostupne javnosti čak 90 godina.

Takvih tajnih odluka bilo je, dakle, 11 u poslednjim mesecima Orbanove vlade, dok ih je tokom cele prošle godine bilo 27, a 2024. godine takođe 27.

HVG redovno traži ove podatke, pa se iz statistike vidi da je tokom 16 godina postojanja sistema NER-a (Orbanovog političkog sistema) rekord zabeležen 2021. godine, kada je doneto 38 odluka tipa „3000“.

Vlada Tise koju predvodi Peter Mađar, prema podacima Kabineta premijera, do sada nije donela nijednu tajnu odluku.

HVG je zatražio podatke i o druge dve vrste vladinih odluka – onima koje nisu tajne, ali po pravilu takođe nisu javno dostupne tokom 20 godina.

Prema tim podacima, Orbanova vlada je od početka godine do 9. maja donela 70 odluka tipa „2000“, dok je nova vlada od maja do sada usvojila jednu takvu odluku.

Inače, odluka tipa „2000“ ima najviše svake godine: prošle godine ih je vlada Fidesa usvojila 419, a 2024. godine 272.

Međutim, rekord tokom 16 godina postojanja Orbanovog sistema  predstavlja 2021. godina, kada je doneto čak 679 odluka tipa „2000“.

Od druge vrste nejavnih odluka, odnosno odluka tipa „4000“, Orbanova vlada je od januara do konstitutivne sednice novog parlamenta usvojila 26 takvih odluka.

Tokom cele prošle godine bilo ih je tačno 100, dok ih je 2024. godine bilo nešto manje — 96 odluka.

Prema saopštenju Kabineta premijera, od ove vrste vladinih odluka – kategorije koja je inače uvedena tek 2019. godine – vlada Tise je od svog stupanja na dužnost do sada donela svega 7 odluka.

Iz ovih brojki izgleda da vlada Tise, koja je obećala transparentnost i veću javnost u radu vlade, želi da prekine praksu Orbanove vlade da veliki broj svojih odluka drži van domašaja javnosti.

Više od decenije i po tajnovitosti vlasti u okviru sistema NER do danas je proizvelo ukupno nekoliko hiljada nejavnih odluka.

Kada je reč o posebno tajnim odlukama, Orbanove vlade su od 2010. godine, iz izbornog ciklusa u ciklus, obarale sopstvene rekorde u klasifikovanju odluka kao tajnih.

One su u velikoj meri nadmašile i period levih vlada od 2006. do 2010. godine, kada je za četiri godine ukupno doneta 51 takva odluka.

Inače, 2006. godina – godina čuvenog govora u Oseđu – predstavljala je prekretnicu i kada je reč o tajnosti rada vlade, jer su pre tog perioda tadašnje vlade stvarale znatno više tajnih dokumenata.

(Danas, foto: Beta-AP)