Građani su paničili, nije bilo zvučnog oružja. Može se i bez demokratije. Predsednik treba da se kandiduje – neograničeno, ako ima podršku. Za korupciju je kriva bivša vlast. Uprošćeno, ovo je slika sveta u koju veruju građanke i građani Srbije koji se informišu gledajući RTS.

Na osnovu podataka iz poslednjeg istraživanja javnog mnjenja koje je Crta sprovela u junu ove godine vidi se da građani koji skoro pa isključivo u centralnom dnevniku gledaju vlast i predsednika, visoko ocenjuju stepen poverenja (76%) koji imaju u Aleksandra Vučića. A zanimljivo je i to da iako predsednik nije jedini akter vlasti koji se često pojavljuje na RTS-u, 45% gledalaca ne zna ko je premijer Srbije.

Međutim, uprkos poverenju koje imaju u predsednika i vlast i činjenici da bi najveći broj gledalaca RTS-a glasao za partije vlasti ako bi se raspisali parlamentarni izbori (66%), najveći deo njih (35%) ocenjuje da postoji ozbiljan problem sa korupcijom u Srbiji. Ali za taj problem smatraju da je najodgovornija – prethodna vlast (25%).

Pored toga, 38% gledalaca ocenjuje da pomaka u borbi protiv korupcije ima, ali da “i dalje ima posla”. U skladu s takvim uverenjima, pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu većina ne povezuje sa izostankom državnog nadzora ili korupcijom, već na taj događaj (26%) gleda kao na tehnički kvar. 

Vojislav Mihailović, autor istraživanja objašnjava kako se od početka studentskih protesta u istraživanjima javnog mnjenja beleži pad udela građana koji navode da im je Javni medijski servis izvor informacija o političkim dešavanjima u zemlji:

“Uz RTS su ostali samo najverniji. On se ne prati usputno –  ili se prati kao primarni izvor informacija, skoro i jedini, ili se ne prati uopšte.”

Da bismo razumeli stavove publike Radio-televizije Srbije (RTS), važno je i sagledati njenu demografsku strukturu.

Prema istraživanju Crte zasnovanom na glavnom izvoru vesti i informacija građana Srbije, polovina gledalaca (50%) RTS-a su penzioneri, a 36% kao najviši stepen obrazovanja navelo je osnovnu školu.

S obzirom na to da se publika RTS-a ne bi opredelila da glasa za studentsku listu, ne iznenađuje ni podatak da se 71% njih protivi studentskim protestima. Ovakav stav oslikava se i u viđenju spornih događaja sa protesta 15. marta prošle godine. Dok je deo građana optužio vlast za upotrebu zvučnog oružja, većina gledalaca RTS-a smatra da se ništa nije dogodilo i da su učesnici protesta jednostavno “paničili bez razloga”.

Kažu i da su većinski zadovoljni funkcionisanjem demokratije u Srbiji (73%), a gotovo polovina (46%) smatra da bi popularan predsednik sa podrškom većine trebalo da ima mogućnost da se kandiduje neograničen broj puta. 

Više od polovine gledalaca ili smatra da nema razlike između demokratskog i autokratskog sistema ili da je čak u nekim slučajevima autokratska vlast prihvatljivija od demokratske.

Mihailović smatra kako je način izveštavanja, odnosno odsustvo izveštavanja o protestima, bila poslednja kap koja je dovela do egzodusa dela publike. Dodaje kako je javni medijski servis u tom periodu izgubio publiku koja je dolazila sa umereno desnog opozicionog dela političkog spektra: 

“To su građani koji su “voleli da pogledaju obe strane, pa da sami donesu odluku kome veruju”. Oni su “pobegli” na društvene mreže koje sada vide kao drugu stranu Novoj S ili N1. Posledica je homogenizacija publike RTS-a. Ta publika je znatno bliža onoj koja prati Informer, Pink, Alo… Stoga, stavovi gledaoca RTS zabrinjavaju, ali, nažalost, ne čude.”

Maj 2026: Opozicija skoro nevidljiva u Dnevniku RTS-a

Crtin monitoring centralnog dnevnika na Radio-televiziji Srbije (RTS) tokom maja 2026. godine zabeležio je odsustvo političkog pluralizma, koji je dostigao novi minimum.

Za svaki minut koji je u programu dat opoziciji, predstavnici vlasti su dobili 39 minuta, govore prikupljeni podaci. Ukupno posmatrano, vlast je dobila oko 3,5 sata medijskog prostora, dok je opoziciji pripalo nešto manje od 5 i po minuta. Izraženo u procentima, vlast je bila zastupljena sa 98%, a opozicija sa 2%.

O vlasti se izveštavalo isključivo neutralno ili pozitivno, dok je izveštavanje o opoziciji najviše bilo neutralno (61%). Ipak, u slučaju opozicije bilo je više negativnog izveštavanja (30%) nego pozitivnog (9%).

Analiza pokazuje jasne razlike u tome kome se daje pozicija subjekta (aktivnog aktera/govornika), a kome pozicija objekta izveštavanja. Vlast je u 53% slučajeva bila je na poziciji govornika, dok je objekat izveštavanja bila u 47% slučajeva.

S druge strane, opozicija se na poziciji govornika pojavila u 23% slučajeva, dok je u čak 74% slučajeva bila objekat izveštavanja. Podaci ukazuju na to da, čak i kada se opozicija pojavljuje na RTS-u, o njoj daleko više govori neko drugi nego što se njeni predstavnici pojavljuju kao aktivni akteri.

Milena Popović, zadužena za medijska istraživanja u Crti, navodi kako nalazi monitoringa pokazuju da politički pluralizam u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a nije samo ograničen, već skoro da ne postoji:

“Kada različiti politički akteri sistematski nemaju priliku da ravnopravno predstave svoje stavove, građanima se uskraćuje pravo na potpuno i nepristrasno informisanje, koje predstavlja osnovnu svrhu postojanja javnog medijskog servisa.”

Popović objašnjava da iako je početkom ove godine RTS dobio novo rukovodstvo, uključujući novu generalnu direktorku i novu glavnu i odgovornu urednicu Informativnog programa, dosadašnji nalazi ne pokazuju da je došlo do promena u uređivačkoj praksi kada je reč o obezbeđivanju političkog pluralizma. 

Više od polovine informativnih segmenata u maju, bilo je posvećeno predsedniku Aleksandru Vučiću, o kome se izveštavalo pozitivno ili neutralno. U više od polovine vesti koje se tiču vlasti, glavni akter bio je upravo predsednik.

Preme izveštajima monitoringa organizacije Crta, Vučić se ove godine u proseku obraćao uživo svakog trećeg dana (49 puta na RTS-u), a njegova obraćanja traju u proseku 31 minut.

Kada je reč o stranim akterima na RTS-u, nastavlja se trend negativnog izveštavanja o Evropskoj uniji i pozitivnog izveštavanja o Rusiji. O Kini je izveštavano još pozitivnije nego o Rusiji, u ukupno 79 puta od 80 kojih je pomenuta.

“U društvu koje je duboko politički polarizovano, odgovornost javnog servisa da čuva prostor za pluralizam postaje još važnija, jer njegovo odsustvo ne narušava samo profesionalne standarde novinarstva, već i pravo građana da budu objektivno i sveobuhvatno informisani,” zaključuje Popović.

(Istinomer, foto: logo)