Od početka 2026. godine, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a u saradnji sa nadležnim tužilaštvima, podnete su krivične prijave protiv pet lica osumnjičenih za nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi. Od tih pet lica, dva su državljanina Srbije. U jednom slučaju pronađeni su i droga i oružje.

Ovi podaci ukazuju na to da su krijumčarske mreže u pograničnom pojasu i dalje veoma aktivne, i povezane sa organizovanim kriminalnim grupama koje obezbeđuju logistiku za smeštaj i prevoz iregularnih migranata, ističe za Magločistač Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).

Istovremeno, zbog efikasnijeg nadzora granice, krijumčarenje postaje sve skuplje, naglašava on, pa tako ukupna cena puta od zemlje porekla do neke od država Zapadne Evrope danas dostiže između 16.000 i 20.000 evra.

Za organizaciju putovanja, dodaje on, krijumčari sve češće koriste društvene mreže, dok se plaćanje obavlja u etapama ili preko sistema „Hawala“.

„Migrante dočekuju vodiči koji ih usmeravaju ka mađarskoj granici ili, u pojedinim slučajevima kod Martonoša, preko reke čamcima“, navodi Đurović.

Sličan trend, prema njegovim rečima, beleži se i na granici sa Hrvatskom, gde je poslednjih meseci povećan broj pokušaja ilegalnih prelazaka granice.

Da je balkanska migrantska ruta danas manje opterećena nego prethodnih godina, ali ne i ugašena, potvrdio je za Magločistač i analitičar Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Saša Đorđević.

Prema njegovim rečima, Fronteks je tokom prvih pet meseci 2026. godine registrovao oko 3.600 neregularnih prelazaka na balkanskoj ruti, što je za 16 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Đorđević ocenjuje da Srbija više nije otvoreno krijumčarsko čvorište kakvo je bio 2022. i 2023. godine, kada su u pograničnom pojasu, u šumama, postojali veliki kampovi i oružani sukobi krijumčarskih grupa.

„Policijske akcije i manji broj migranata potisnuli su krijumčarenje iz javnog prostora, ali ga nisu ugasili. Od leta 2025. sever ponovo dobija na značaju zbog blizine Mađarske, jedine zemlje u regionu koja je te godine zabeležila rast neregularnih prelazaka“, kaže on.

Đorđević kaže i da aktivne krijumčarske mreže danas brzo menjaju pravce kretanja prema Mađarskoj i Hrvatskoj, uključujući i rutu preko Bosne i Hercegovine.

„Kada je pravac ka Mađarskoj bio otežan, krijumčari su se okrenuli ka Hrvatskoj preko Bosne i Hercegovine i Rumuniji, dok su od leta 2025. ponovo aktivirali i pravac preko Bugarske. Rute se brzo menjaju, a posledice su više cene, veća zavisnost od krijumčara i veći rizik od nasilja i prevara“, ocenjuje on.

Strane krijumčarske grupe – najčešće avganistanske – organizuju putovanja, finansiranje i prelazak granica, dok lokalni saradnici obezbeđuju prevoz i smeštaj, kaže Saša Đorđević iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

A kako je iregularnih migranata manje, krijumčarske grupe, prema njegovim rečima, pokušavaju da nadoknade gubitke iznudama, prevarama i nasiljem, dok se sve češće primenjuje i model u kojem migranti legalno ulaze u zemlje Zapadnog Balkana, a zatim uz pomoć krijumčara nastavljaju put ka Evropskoj uniji.

(Magločistač/foto: Autonomija/foto: Pixabay)