Dok se čeka odluka o raspisivanju izbora, mnoge aktivnosti, posebno one koje zahtevaju dosta vremena, mogu se obaviti i pre.

Ko i na osnovu kojih kriterijuma odlučuje o formiranju biračkih mesta?

Lokalne izborne komisije i Republička izborna komisija su formirane i ne postoje prepreke da deo svojih nadležnosti obavljaju i u međuizbornom periodu. Jedna od aktivnosti za koju je potrebno vreme jeste i određivanje biračkih mesta – to podrazumeva, između ostalog, prikupljanje podataka o pristupačnosti biračkih mesta; podnošenje izveštaja o tome da li biračka mesta zadovoljavaju kriterijume pristupačnosti; predlaganje mera za unapređenje pristupačnosti biračkih mesta, kako bi se poboljšali uslovi pod kojima birači ostvaruju svoja biračka prava, posebno osobe sa invaliditetom; racionalizacija broja biračkih mesta polazeći od broja birača u lokalnoj zajednici, udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja biračkog mesta zbog koga bi biračima bilo znatno otežano glasanje na drugom biračkom mestu. Zakon propisuje samo rok do koga se ove aktivnosti moraju obaviti, ali ne i kada one mogu započeti.

Ko određuje biračka mesta i utvrđuje njihov broj?

O ovom pitanju odlučuju lokalne izborne komisije na osnovu predloga lokalnih uprava. Republička izborna komisija odlučuje o biračkim mestima na kojima glasaju određene kategorije birača. To su:

– biračka mesta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, na predlog ministarstva za pravosuđe,

– biračka mesta u inostranstvu, na predlog ministarstva nadležnog za spoljne poslove,

– biračka mesta na kojima glasaju lica koja su na dan glasanja na odsluženju vojnog roka, vojnoj vežbi, na školovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije. Predlog podnosi ministarstvo nadležno za vođenje biračkog spiska u saradnji sa lokalnim upravama, na osnovu podataka koje dostavlja ministarstvo nadležno za odbranu.

Rok u kome se moraju doneti odluke o biračkim mestima

Već tu smo pred prvim problemom. Precizan rok određen je za odluke o biračkim mestima koje donose lokalne izborne komisije. Rok je najkasnije 10 dana od dana stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora.

Rok do kada Republička izborna komisija mora doneti odluke o biračkim mestima u inostranstvu i biračkim mestima u zavodima za izvršenje sankcija jeste najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Uputstvo za određivanje biračkih mesta propisuje rok od 22 dana pre dana glasanja do kada nadležna ministarstva treba da dostave predloge kako bi se u zakonom propisanom roku donele odluke o biračkim mestima. Republička izborna komisija ima na raspolaganju dva dana da o tome odluči. Da li su to stvarno tako komplikovane odluke da je za odlučivanje potrebno čak dva dana? Ne, to je samo spisak adresa biračkih mesta i nazivi ulica u kojima žive birači koji glasaju na određenom biračkom mestu.

Ovo zakonsko rešenje biračima koji glasaju u inostranstvu znatno otežava da u veoma kratkom roku urade sve što je potrebno da bi mogli da glasaju. Na ovaj problem birači koji glasaju u inostranstvu sa pravom ukazuju. U odnosu na birače u Srbiji koji ovu informaciju dobijaju odmah, birači koji glasaju u inostranstvu su diskriminisani (povreda načela jednakih prava i obaveza) jer je ostavljen rok od pet dana da tu informaciju dobiju. Zar je zaista potrebno pet dana da se informacija saopštena u jednoj rečenici stavi na sajt diplomatskog predstavništva? Ne, naravno da nije.

Najzad, Zakon ne propisuje rok u kome se odlučuje o biračkim mestima na kojima glasaju lica koja su na dan glasanja na odsluženju vojnog roka, vojnoj vežbi ili na školovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije.

Na osnovu kojih kriterijuma se određuju biračka mesta?

Jedan od kriterijuma je pristupačnost biračkog mesta, što biračima treba da omogući da glasaju bez teškoća. Zakonska norma je opšta i odnosi se na sve birače, nezavisno od toga da li glasaju u Srbiji ili u inostranstvu. Drugi kriterijum je broj birača na biračkom mestu (od 100 do 2500). Ali zakon kaže „po mogućnosti“ i ostavlja širok prostor za diskrecionu ocenu izbornih komisija koje odlučuju šta u konkretnom slučaju znači „po mogućnosti“. Takvo rešenje relativizuje normu koja broj birača postavlja kao kriterijum za određivanje biračkog mesta.

Zakon reguliše i izuzetke koji omogućuju odstupanje broja birača kao kriterijuma za određivanje biračkog mesta. Uz saglasnost Republičke izborne komisije, biračko mesto se može odrediti i za više od 2500 birača ako ne postoje uslovi da se otvori više biračkih mesta ili za manje od 100 birača ako bi zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja stanovnicima određenog mesta bilo znatno otežano glasanje na drugom biračkom mestu.

Sporno je ko predlaže i ko konstatuje da se primene izuzeci koji odstupaju od primarnog kriterijuma, da li predlog koji se odnosi na izuzetak mora biti obrazložen, ko konstatuje da „ne postoje uslovi da se otvori biračko mesto“ ili da bi „zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja stanovnicima određenog mesta bilo znatno otežano glasanje na drugom biračkom mestu“.

U proteklih 10 godina, broj birača je manji za 269.347. Broj biračkih mesta je manji za 118, kao i prosečan broj birača po biračkom mestu. Na parlamentarnim izborima 2023. godine, prosečan broj birača po biračkom mestu bio je 785.

Praksa ukazuje na problem primene kriterijuma na osnovu kojih se određuju biračka mesta. Kao ilustraciju izdvajamo dva primera sa parlamentarnih izbora 2023. godine. Prvi je izuzetak koji dopušta formiranje biračkih mesta za manje od 100 birača. Drugi je neujednačena primena kriterijuma na osnovu kojih se određuju biračka mesta.

Broj biračkih mesta na kojima je u birački spisak upisano manje od 100 birača bio je 492 (7,09%). Formirana su u 151 (86,78%) lokalnoj zajednici, a u birački spisak je upisano 30.911 birača. Koncentrisana su u regionu jugoistočne Srbije gde ih ima najviše, regionu zapadne Srbije i Šumadije i u Vojvodini. Nema ih u Beogradu, na Kosovu i Metohiji, na biračkim mestima u inostranstvu i biračkim mestima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Na 91 (60,26%) biračkom mestu u birački spisak upisano je manje od 50 birača. Formirana su u 27 opština, najviše u regionu jugoistočne Srbije, u 17 opština, i 10 opština u regionu zapadne Srbije i Šumadije.

I to nije sve. Ekstremni primeri su biračka mesta na kojima je u birači spisak upisano manje od 30 birača Na primer: Vranje br. 52 (22 birača), Vladičin Han br. 30 (24 birača), Vlasotince br. 56 (26 birača), Leskovac br. 189 (29 birača), Dimitrovgrad br. 2 (29 birača), Crna Trava br. 2 (29 birača), Novi Pazar br. 12 (24 birača) i br. 23 (27 birača).

Navedeni podaci govore da se zakonom propisani izuzeci ekstenzivno tumače. To nije u skladu sa opštim pravilom da se izuzetak tumači restriktivno. Oni svedoče da su diskreciona ovlašćenja aktera koji odlučuju o tome široka. U krajnjoj liniji o tome odlučuje, odnosno daje saglasnost Republička izborna komisija. Dovoljna je samo većina glasova da u konkretnom slučaju uskrati ili da saglasnost.

Indikativno je da u inostranstvu nijedno biračko mesto nije otvoreno ako broj birača nije veći od 100, iako je i biračima koji glasaju u inostranstvu „znatno otežano glasanje na drugom biračkom mestu zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja određenog mesta“. Birači u inostranstvu su u nepovoljnijem položaju u odnosu na birače koji glasaju u Srbiji ukoliko Srbija nema diplomatsko predstavništvo u zemlji u kojoj žive (npr. birači sa Islanda glasaju u Oslu), ili žive u mestima udaljenim i više od 1000 km od diplomatskog predstavništva (npr. birači iz gradova sa obale Tihog okeana ili centralnog dela SAD). O biračkim mestima u inostranstvu takođe odlučuje Republička izborna komisija koja ne bi smela da to izgubi iz vida, posebno ako je biračko mesto otvoreno samo u diplomatskom predstavništvu.

Neujednačena je primena kriterijuma na osnovu kojih se određuju biračka mesta. Biračka mesta nisu određena s obzirom na broj birača po biračkom mestu, posebno kada birači glasaju u istom objektu (npr. škola u kojoj ima više biračkih mesta). Primetne su razlike od opštine do opštine. Optimizacija broja birača na biračkim mestima je neophodna. Kriterijum od koga treba poći je prosečan broj brača po biračkom mestu. Birači bi tada bili u jednakom položaju a troškovi izbora bi bili smanjeni.

Kao primer navode se neke od opština Vojvodini u kojima je u birački spisak upisan približno isti broj birača ali je broj biračkih mesta različit.

Nova Crnja 7930 birača – 25 biračkih mesta, prosečno po biračkom mestu 317 birača. Biračka mesta – škola Branko Radičević br. 1 (447 birača), br. 2 (399 birača), br. 3 (322 birača), br. 4 (251 birač), br. 5 (262 birača), ukupno 1681 birač. Ova biračka mesta mogu se objediniti u dva biračka mesta. Jedno (1 i 2) na kome bi glasalo 876 birača. Drugo (3, 4 i 5) na kome bi glasalo 835 birača. Broj biračkih mesta bi se sa pet sveo na dva. Biračka mesta – škola Petefi Šandor br. 6 (395 birača), br. 7 (414 birača), br. 8 (217 birača), br. 9 (319 birača), br. 10 (305) birača, ukupno 1650 birača. Ova biračka mesta mogu se objediniti u dva biračka mesta. Jedno (6 i 7) na kome bi glasalo 809 birača. Drugo (8, 9 i 10) na kome bi glasao 841 birač. Broj biračkih mesta bi se sa pet sveo na dva.

Čoka 8816 birača – 30 biračkih mesta, prosečno 293 birača po biračkom mestu. Biračka mesta – osnovna škola br. 3 (226 birača), br. 4 (310 birača), br. 5 (303 birača), br. 6 (357 birača) ukupno 1196 birača. Ova biračka mesta mogu se objediniti u dva biračka mesta. Jedno (3 i 4) na kome bi glasalo 536 birača. Drugo (5 i 6) na kome bi glasalo 660 birača. Broj biračkih mesta bi se sa četiri sveo na dva. Biračka mesta – osnovna škola br. 17 (225 birača), br. 18 (264 birača), br. 19 (303 birača), br. 20 (427 birača) ukupno 1219 birača. Ova biračka mesta mogu se objediniti u dva biračka mesta. Jedno (17 i 20) na kome bi glasalo 653 birača. Drugo (18 i 19 ) na kome bi glasalo 567 birača. Broj biračkih mesta bi se sa četiri sveo na dva.

U prilog racionalizaciji broja biračkih mesta govori i poređenje podataka iz Nove Crnje i Čoke sa podacima iz Iriga u kome je broj birača najveći (8881) a broj biračkih mesta najmanji (14), dok je prosečan broj birača po biračkom mestu 634. Pritom treba naglasiti da ova fruškogorska opština ima više manjih biračkih mesta u zaseocima. Racionalizacija je i potrebna i moguća.

Koje prostorije se mogu koristiti za biračka mesta?

To su objekti u javnoj svojini. Izuzetno to mogu biti i objekti u privatnoj svojini ukoliko u naseljenom mestu ne postoji objekat u javnoj svojini ili ako taj objekat ne ispunjava uslove potrebne za biračko mesto. Ti uslovi se odnose na pristupačnost biračkog mesta: npr. prilaz objektu i pešački prelaz bez prepreka, parking mesto za osobe sa invaliditetom, ulaz u objekat u ravni sa trotoarom ili adekvatan način za savladavanje prepreka, vrata na objektu koja omogućuju nesmetani ulaz, mogućnost kretanja u objektu u jednom nivou ili mogućnost nesmetane vertikalne komunikacije, obezbeđene informacije i komunikacija sa biračima, prostor u prizemlju itd. Za vreme dok traje glasanje objekti u kojima su biračka mesta, nezavisno od toga da li su javna ili privatna svojina, smatraju se objektima u javnoj upotrebi.

Kao primer navode se biračka mesta u zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Od 53 opštine u ovom regionu u 31 opštini (58,49%) biračka mesta su otvorena u privatnom prostoru. U 15 opština (48,38%) procenat ovih biračkih mesta na nivou opštine je viši od 10%. Od 2777 biračkih mesta u ovom regionu 211 biračkih mesta (7,59%) nalaze se u privatnim prostorima. Od toga na 156 biračkih mesta (73,93%) procenat biračkih mesta u privatnim prostorima je veći od 10%. Na primer: Raška 16 (34,04%) Novi Pazar 24 (24,24%) Ljubovija 8 (23,99%) Ivanjica 13 (22,80%) Vrnjačka Banja 8 (21,62%), Bajina Bašta 11 (21,15%) Užice 15 (18,07%) Priboj 8 (16,66%) Bogatić 5 (16,12%) Prijepolje 10 (15,15%) Kraljevo 19 (14,72%), Valjevo 11 (10,67%).

Biračko mesto u inostranstvu određuje se, po pravilu, u objektu diplomatskog predstavništva Srbije. I u ovom slučaju Zakon ostavlja mogućnost da se biračko mesto otvori i van sedišta diplomatskog predstavništva. Na parlamentarnim izborima 2023. od ukupno 81 biračkog mesta njih 26 (32,09%) otvoreno je u gradovima u kojima nema diplomatskog predstavništva: najviše u Bosni i Hercegovini – od 19 biračkih mesta, 14 (73,68%) nisu u diplomatskom predstavništvu.

Zakon zabranjuje da se za biračko mesto odredi prostorija u verskom objektu, objektu u vlasništvu političke stranke ili koji koristi politička stranka, i u objektu čiji je vlasnik, ili član njegove porodice, kandidat za narodnog poslanika.

Sem odluke o nabavci glasačkih kutija čitača koji konstatuje da li je birač glasao, u proteklom periodu nisu zapažene bilo kakve druge aktivnosti izbornih komisija. Možda će ova, samo na prvi pogled tehnička pitanja i sitnice, probuditi izborne komisije iz „zimskog sna“ i pokrenuti njihove aktivnosti. Ja lično nemam velika očekivanja, ali smatram da kao građanka i biračica imam pravo da podsetim institucije da treba da rade svoj posao. Ili barem da probam da ih podsetim.

(Peščanik.net, foto: Beta)