Sve hladnije zime i sve veća socijalna beda čine da je mnogo više ljudi bez krova nad glavom kojima na niskim temperaturama preti smrzavanje do smrti. Prošle godine se u Novom Sadu jedan mlad čovek smrzao na Telepu u svojoj straćari, a sam početak ove zime je već odneo prvu žrtvu. Ekipe Hitne pomoći našli su prethodnih dana dva čoveka koji su zaspali na ulici u snegu. Jedan od njih, koji živi u napuštenoj kući na Detelinari, pronađen je u smetu s promrzlinama na stopalima.

Treća je, tek, zima od kada Novi Sad, drugi po veličini glavni grad u Srbiji na evropskom putu, brine i za svoje sugrađane beskućnike. Da ne postoje skloništa gde ljudi bez kuće, porodice i primanja mogu da nađu utočište, mnogi ne bi preživeli zimske hladnoće. Ali, skloništa nisu dovoljna za sve! Nedostaje još toliko koliko ih sada ima, a cena jednog kontejnera – noćnog skloništa, čak je pet puta manja nego što će Grad ove godine izdvojiti za novogodišnje ukrašavanje Trga slobode i okolnih ulica!

Uprava za socijalnu zaštitu glavnog grada Vojvodine pronašla je 2009. godine slobodan prostor i otvorila nužni smeštaj za nevoljnika bez krova nad glavom i prihoda. Tada ih je bilo zbrinuto 32, a i ovu zimu smo, bar do sada, dočekali s istim brojem ljudi koje štiti ovaj vid socijalnog zbrinjavanja. Toliko, naime, ima mesta u dva montažna kontejnera, koje je Grad kupio 2010. za 2 miliona dinara.

Adrese

Svratište za decu se nalazi na Bulevaru oslobođenja 28.
Centar za socijalni rad nalazi se u Ulici Zmaj Ognjena Vuka 13 -17.
Na istoj adresi, pored zgrade Centra nalaze se i dva kontejnera za noćni boravak beskućnika. U Prenoćište može da se dođe u 19 sati i tamo boravi do 7 sati ujutro.
Dnevno prihvatilište se nalazi na adresi Bulevar kralja Petra I 28 c. Do njega se može stići i sa Bulevara oslobođenja, ulazi se nakon zgrade Univereksporta, pa apoteke, na levo.
Mole se Novosađani da u hitnim slučajevima, kada ocene da je nekom beskućniku ovakva vrsta pomoći neophodna, pozovu Hitnu pomoć ili Centar za socijalni rad kao i njihova prihvatilišta ili da na ove adrese upute ljude za koje misle da im je pomoć nužna.

Centar za socijalni rad: 421 – 166
Prihvatilište Centra: 452-497
Prihvatilište sa dnevnm boravkom: 444 – 936 
Prihvatna stanica u Futogu: 895 – 760
Svratište za decu: 533– 232

Čaj nije obavezan

Beskućnici preko dana mogu da borave u Prihvatilištu, koje je pod upravom Gerontološkog centra, a noću u Prenoćištu pod patronatom Centra za socijalni rad. U Futogu, pri Gerontološkom centru, organizovana je i prihvatna stanica za hitne i najteže slučajeve. Ovo je mreža pomoći koju mogu da koriste samo oni koji su sa teritorije Novog Sada i okolnih mesta, kao i oni koji poseduju važeća dokumenta. Za beskućnike koji nemaju ličnu kartu, Centar za socijalni rad organizuje besplatno pribavljanje dokumenata, ako, razume se, imaju dovoljno snage da se jave u Centar i potraže pomoć.

– Prošlogodišnja evidencija beskućnika novosadskog Prihvatilišta kazuje da ovih ljudi ima 50, a prenoćište može da primi samo 32 čoveka, koliko nam se za sada ljudi i javilo, pa su trenutno svi oni zbrinuti. Šta će doneti naredni zimski dani, ne zna se. Bila bi nam potrebna bar još dva kontejnera, gde bi ljudi od 19 sati do jutra mogli da prespavaju – kaže Branko Zelenbaba, pomoćnik direktora u novosadskom Centru za socijalni rad.

Da se izmeste Prenoćište i Prihvatilište!

Ima i među nama ljudi, Novosađana kojima jako smeta što su Prihvatilište i Prenoćište smešteni blizu njihovih domova! Po rečima Zelenbabe iz Centra za socijalni rad, nedavno je jedan, komšija , pravnik po zanimanju, zahtevao da se hitno ugase reflektori koji stoje na ualazu u Prenoćište! Smeta mu u stanu jaka svetlost s ulice!

U Prenoćištu ljudi dobiju topli čaj i sendvič iako, po rečima Zelenbabe, »to nije u obavezi Centra«:

– Srećom, pronašli smo donatore, pa možemo da im priuštimo i večeru. Trenutno su to »Karneks« i »Darkom«, a javila nam se i jedna gospođa, Novosađanka koja ima firmu U Beogradu, da je voljna da pomogne. Pomagali su nam i Vital, Merkator, Idea, Šećerana, Svis Lajon… Vlasnici mesara »Matijević« i »Matić« nikada se nisu odazvali i pored naših poziva i molbi za pomoć. Očekujemo i dalje novac od Grada. Tražili smo 500.000 za tri meseca, a odobreno nam je 300.000 od oktobra do kraja godine.

Sve više radno sposobnih

Sendvič, čaj i čist krevet u toploj prostoriji Prenoćišta od večeri do 7 sati ujutro našli su kako stariji muškarci, tako i oni mlađi, a među njima, poslednjih godina, ima sve više radno sposobnih ljudi, koji su posle otkaza na poslu ostali i bez mogućnosti da plate podstanarski stan. Njima je Prenoćište jedino sklonište u kome mogu da prežive zimske noći.

– Sve je više ljudi koji traže pomoć. U odnosu na period od pre tri godine, 60 odsto sadašnjih naših štićenika su nova imena, ne znam šta je sa dosadašnjim korisnicima, možda su se nekako snašli. Ali, videćemo, zima je tek počela. Svi su kreveti, sada zauzeti. Hladnoća će mnoge isterati iz haustora i napuštenih zgrada, gde neće moći više da izdrže, pa očekujemo još ljudi kako zima bude jača. U oktobru smo počeli razgovore s Gradom za nabavku još dv kontejnera. Rekli su: ako se ukaže potreba, da neće biti problema da se kupe. Ti kontejneri mogu za desetak dana da se nabave i montiraju – kaže Zelenbaba. On dodaje da među onima koji redovno dolaze u Prenoćište ima i školovanih ljudi – mašinski tehničar, taksista, šahista, muzičar, inženjer…Taksisti se pokvario auto, ne može više da radi, ne može da plati stan… i eto, ovde će prezimiti… Tu je i jedan mlad momak, muzičar, bez posla, ne može više na ulici da provede dan svirajući i tako zarađuje. On svira nevoljnicima pre spavanja… Tu noći i tridesetogodišnji izbeglica bez zaposlenja i kuće…

Kad posle košmarnog sna izađu iz Prenoćišta, beskućnici se upute u dnevno Prihvatilište na Bulevaru kralja Petra I da ostatak dana, do nove noći, provedu na stolicama pred televizorom:

– Ovde ima 16 stolica i 4 stola i – to je sve. Dnevno dođe oko pedesetak ljudi. Odlaze i dolaze, menjaju se… Prošle godine, kada je bila ona strašna zima sa minus 27, bili su solidarni: pošto ih je bilo više nego što ima mesta, svako ostane po nekoliko sati u toplom, pa tako u krug – priča negovateljica u Prihvatilištu Svetlana Komlenić osvrćući se po skučenoj prostoriji od samo nekoliko kvadratnih metara.

Šta će nam vrata!

Pored te sobice, beskućnici mogu da borave i u susednoj prostoriji, između kojih nema vrata! Mora se izlaziti po vetru, snegu i hladnoći, oko zgrade. Posebnu poteškoću za starije osobe ili osobe sa invaliditetom čini prilaz obema sobama, jer ima mnogo za njih nesavladivh stepenica! Prihvatilište ima i kupatilo, ali kupanje je moguće samo na svakih sedam dana, jer korisnika je mnogo, a samo jedna tuš kabina sa bojlerom od 50 litara! Dnevno može samo desetak ljudi da se ukupa i presvuče. Jedan je i lavabo, pa je i češće brijanje nemoguće.

Potrebna hrana, odeća, obuća

Ljudima koji borave u Prihvatilištu i Prenoćištu potrebni su topla odeća, šalevi, kape, naročito obuća, donji veš i tople čarape. Jer, u skloništu mogu i da se, nakon kupanja, brijanja i šišanja, presvuku u čistu odeću, ali odeća koju do presvlačenja nose beskućnici uglavnom nije dva puta upotrebljiva, te je uvek nužna. Svi koji su radi da pomognu, pomoć mogu da donesu u Prihvatilište.
Firme koje bi mogle da doniraju hranu i drugu vrstu pomoći takođe su dobro došle. Pomoć može da se donese u Centar za socijali rad , koji poseduje magacine u koje roba može da se skladišti.

– U celoj prošloj godini imali smo oko 9.500 usluga, što podrazumeva, kupanje, hranu, menjanje odeće… a, do danas, do početka decembra ta cifra je već dosegla 11.900 – kaže Komlenić, jedna od četiri negovateljice i dve socijalne radnice koje rade u dnevnom Prihvatilištu. Lekara nema, iako je preko potreban. Ljudi koji dolaze često su vrlo bolesni, zapušteni, s ranama i promrzlinama, vašljivi, ne retko i bolesni od nekih zaraznih bolesti…

Negovateljica Komlenić kazuje da među ljudima koji spas traže u Prihvatilištu, pored onih bez ikakvih primanja i doma, ljudi koji su alkoholičari ili narkomani i sami su uništili svoj život, ima sve više onih koji sa niskim starosnim ili invalidskim penzijama ne mogu da se prehrane. Povećava se i broj ljudi koji su ostali bez posla, radili su u firmama, mnogi u građevinskim, koje su zatvorene. U Prihvatilište dolaze ljudi od 30 do 80 godina. Redovno navraća i jedan stariji čovek, koji živi sa suprugom, bez mlađih srodnika. Oni su izbegli iz Hrvatske, hrane se u Narodnoj kuhinji, ali pošto se obrok dobija samo radnim danom, u Prihvatilište dođu subotom po malo peciva da preguraju vikend!

Pekara »Evropa«!

Beskućnici u Prihvatilištu za ceo dan, kako je predviđeno, dobijaju po čaj i sendvič, a kada ima – i više. Zahvaljujući dobrim ljudima, vlasnicima pekare »Evropa« pecivo od prethodne noći stiže u tanjire ovih ljudi. Ranije je bilo mnogo više donatora, sad je ostala samo »Evropa«! Pekara »Evropa« !

Deca novosadska, beskućnici se s ulice sklanjaju u Svratište za decu na Bulevaru oslobođenja. Svakodnevno na desetine mališana spas od gladi i smrzavanja nađu u ovom skloništu, a za vreme velike zime bude ih i stotinak. Bez pomoći Ekumenske humanitarne organizacije oko 500 dece od 4 do 19 godina o kojima se ova organizacija brinula poslednjih godina, ne bi preživelo zimu.

Ljude bolesne i bez igde ikoga smešta pod svoj krov u Prihvatna stanica u Futogu, u okviru Gerontološkog centra. Tamo ima mesta za 35 ljudi. Za pokretne ljude ima 24 mesta, a stacionarni deo, za teže bolesne i nepokretne, ima samo 8 ležajeva! Tri sobe postoje za posebne slučajeve i izolaciju.

Žene neka se snađu!

U dva kontejnera Prenoćišta borave samo muškarci! Prethodnih godina je bilo i žena, ali se pokazalo nemogućim da budu zajedno. Sada, nakon dnevnog boravka, nekoliko žena beskućnika odlazi nekuda u noć, ne zna se gde! Navodno se ni ne javljaju u Prenoćište. Bar tako kažu u Centru za socijalni rad. Nije znano da li ne dolaze zato što im nije nužno, ili zato što znaju da za njih nema mesta !
Zelenbaba iz Centra za socijalni rad tvrdi da će, ukoliko se jave žene kojima je nužan smeštaj, biti upućene u Prihvatnu stanicu u Futogu

– Najmanje nam je potrebno još osam ležajeva da bismo zbrinuli one goruće slučajeve – to su ljudi bez igde ikoga i teški bolesnici. Prošle godine smo i kupatilo morali da osposobimo da smestimo sve kojima je pomoć bila trenutno potrebna i koje je dovela Hitna pomoć, najčešće s ulice – kaže šefica Prihvatne stanice u Futogu Anđelka Barać. – Blizu 80 odsto naših korisnika u Prihvatnoj stanici su ljudi bez dokumenata, bez državljanstva, bez porodice i bez ikakve mogućnosti da brinu o sebi.

Branislava Opranović (Autonomija)