Ustavni manifest je odgovor na pad aktuelnog ustavnog i demokratskog poretka u Srbiji, jer je na svakom koraku vidljivo i jasno da sadašnji Ustav Srbije nije ispunio svoju ulogu „odbrane od lične i uzurpatorske autokratske vlasti“. Srbiji je potreban novi Ustav koji će, kao najviši pravni akt biti donet u demokratskoj proceduri uz javne konsultacije i stručnu raspravu

Preambula

Ustavni manifest Srbije kao građansku inicijativu, objavljujemo da bi se građani Srbije upoznali sa principima na kojima treba da počiva nov Ustav Srbije. Od donošenja Ustava Republike Srbije iz 2006. godine vreme je pokazalo ne samo nedostatke, već i značajne nejasnoće koje su koristile prethodnim vlastima i aktuelnom režimu za „izvrnuta“ tumačenja ustavnih normi što je dovelo do bitnog ugrožavanja osnovnih demokratskih načela, do suspenduje vladavine prava, i do degenerisane političke i društvene pojave tzv. zarobljene države, u kojoj je vladajuća režimska struktura potčinila državne i javne institucije sopstvenim nelegitimnim interesima.

Ustavni manifest je odgovor na pad aktuelnog ustavnog i demokratskog poretka u Srbiji, jer je na svakom koraku vidljivo i jasno da sadašnji Ustav Srbije nije ispunio svoju ulogu „odbrane od lične i uzurpatorske autokratske vlasti“. Srbiji je potreban novi Ustav koji će, kao najviši pravni akt biti donet u demokratskoj proceduri uz javne konsultacije i stručnu raspravu.

Ove okolnosti uticale su da se umesto demokratskih procedura pojavi nedemokratska autokratska vlast na čelu sa jednim političkim liderom koji je uzurpirao ustavni položaj predsednika republike, postupajući, iako nenadležan, na naredbodavan način u gotovo svim oblastima javnog, političkog, ekonomskog i društvenog života.

Kao prvi korak da se to u današnjoj i budućoj demokratskoj Srbiji odlučno spreči, mi vidimo potrebu usvajanja novog Ustava Srbije koji bi bio efikasna prepreka zloupotrebi ustavnih ovlašćenja i javnih odgovornosti.

Ustavni manifest temelji se na načelima i rešenjima sa ciljem da se u Srbiju povrati demokratija, kao i druge nedostajuće civilizacijske i evropske vrednosti: vladavina prava; smenljivost nosilaca vlasti putem ograničavanja broja i trajanja mandata; obračun sa korupcijom kao društvenim zlom; nezastarevanje istrage kod zloupotrebe javnih sredstava i utaje poreza; efektivna zaštita garantovanih sloboda i ljudskih prava; uspostava vertikalne decentralizacije organizovanja države i nacionalna sigurnost i bezbednost u skladu sa najvišim demokratskim standardima.

Cilj Ustavnog manifesta je obnova suspendovane demokratije u Srbiji i njena trajna zaštita – putem izrade novog Ustava, a kroz delovanje Ustavne konvencije.

USTAVNI MANIFEST

Mi, građani Srbije, polazeći od svoje istorijske odgovornosti i budućnosti koju želimo da gradimo, usvajamo ovaj Ustavni manifest kao temelj i okvir novog Ustava Srbije

1. Osnovna načela

Srbija je demokratska, pravna, sekularna i slobodna država svih građana.

Javna vlast u Srbiji počiva na iskazanoj volji građana na slobodnim, demokratskim i poštenim izborima.

Javna vlast je u službi očuvanja slobode i dostojanstva svakog pojedinca i počiva na društvenoj solidarnosti i ekonomskom blagostanju.

2. Demokratija

Demokratija se ostvaruje aktivnim učešćem građana u društvenom, javnom i političkom životu.

Demokratija počiva na principima slobode mišljenja, pluralizmu političkog organizovanja, poštovanju izborne volje većine, kao i zaštiti prava nacionalnih i drugih manjina.

Javna vlast u Srbiji potiče od građana i pripada građanima.

Javna vlast ograničena je načelom vladavine prava, načelom podele vlasti i načelom političke, krivične i materijalne odgovornosti javnih funkcionera.

Građani suvereno ostvaruju javnu vlast neposrednim putem: referendumom i građanskom inicijativom i posredno: na slobodnim, tajnim i neposrednim izborima.

Državne i javne institucije funkcionišu po zakonu a ne po nalogu vlasti.

Učešće građana u izbornom procesu je zakonska obaveza.

Uzurpacija političke suverenosti građana nije dopuštena. Nijedna politička stranka, grupa ili pojedinac ne sme da uzurpira suverenost građana niti da uspostavi paralelnu vlast protiv Ustava i važećih zakona zemlje.

Nijedan porez ili drugi sličan namet ne može, i ne sme, da bude uveden ili promenjen bez odobrenja slobodno izabranih predstavnika građana koji su i poreski obveznici.

Oni građani koji trajno žive u drugoj jurisdikciji i koji poreze ne plaćaju u Srbiji, nemaju pravo glasa na izborima.

3. Vladavina prava

Vladavina prava je temeljna pretpostavka Ustava i celokupnog pravnog poretka.

Sva pravna i fizička lica jednaka su pred Ustavom i zakonom.

Niko nije iznad prava, a niko nije ispod pravne zaštite.

Javna državna vlast ograničena je Ustavom i zakonom.

Javna državna vlast u Srbiji počiva na načelu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Zakonodavna, izvršna i sudska vlast su u međusobnoj ravnoteži i kontroli. Sudska vlast je politički nezavisna od izvršne vlasti i raspolaže resursima potrebnim za svoju samostalnost.

Sudovi izriču presude: „U ime zakona i pravde“.

Ustav je najviši pravni akt. Svi zakoni, drugi opšti pravni akti i pojedinačne odluke organa javne vlasti moraju biti u skladu sa Ustavom.

Zaštitom ustavnosti i zakonitosti bavi se Ustavni savet.

Postupanje po žalbama za zaštitu ustavom garantovanih ljudskih prava prema Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u nadležnosti je Posebnog odeljenja Vrhovnog suda za ljudska prava.

4. Ograničenje mandata

Predsednik Srbije bira se na mandat od pet godina na neposrednim izborima. Posle isteka mandata ne može biti biran ili imenovan ni na jednu državnu ili javnu funkciju.

Poslanici u Skupštini Srbije biraju se najviše na dva mandata po četiri godine. Posle isteka mandata ne mogu se birati ili imenovati ni na jednu državnu ili javnu funkciju.

Predsednik Vlade Srbije bira se na četiri godine. Posle isteka mandata ne može se birati ili imenovati ni na jednu državnu ili javnu funkciju.

Ministri u Vladi Srbije biraju se najviše na dva mandata po četiri godine u okviru istog ministarstva. Posle isteka mandata ne mogu se birati ili imenovati ni na jednu državnu ili javnu funkciju.

Poslanici u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine biraju se najviše na dva mandata po četiri godine. Posle isteka mandata ne mogu se birati ili imenovati ni na jednu pokrajinsku, državnu ili javnu funkciju.

Predsednik Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine bira se na mandat od četiri godine. Posle isteka mandata ne može se birati ili imenovati ni na jednu pokrajinsku, državnu ili javnu funkciju.

Članovi Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine biraju se najviše na dva mandata po četiri godine u okviru istog resora. Posle isteka mandata ne mogu se birati ili imenovati ni na jednu pokrajinsku, državnu ili javnu funkciju.

Gradonačelnici i predsednici opština biraju se na mandat od četiri godine na neposrednim izborima. Posle isteka mandata ne mogu se birati ili imenovati ni na jednu gradsku, opštinsku, državnu ili javnu funkciju.

Predsednik, zamenik predsednika i odbornici u gradskim i opštinskim skupštinama biraju se najviše na dva mandata po četiri godine. Posle isteka mandata ne mogu se birati ili imenovati ni na jednu gradsku, opštinsku, državnu ili javnu funkciju.

Članovi opštinskog izvršnog veća biraju se najviše na dva mandata po četiri godine u okviru istog resora. Posle isteka mandata ne mogu se birati ili imenovati ni na jednu gradsku, opštinsku, državnu ili javnu funkciju.

Padom Vlada ili raspuštanjem Skupština, pre isteka mandata od četiri godine, premijeru, članovima Vlade i poslanicima prestaje mandat u celini. Isti princip važi i za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, gradonačelnike, predsednike opština, predsednike, zamenike predsednika i odbornike Skupština, gradova i opština.

Mandat u Skupštini ne pripada izbornoj listi, već personalno poslaniku.

Mandat u skupštini jedinice lokalne samouprave ne pripada izbornoj listi, već personalno odborniku.

Ustav propisuje tip izbornog sistema. Zakonom se propisuje način njegovog sprovođenja.

5. Istraga korupcije i zloupotrebe javnih sredstava

Formira se Savet javne lustracije radi istrage koruptivnih dela protiv javnih institucija i građana počinjenih od strane nosilaca javne vlasti.

Nadležnost i metodi rada Saveta javne lustracije utvrđuju se posebnim zakonom.

Krivična dela korupcije, kao i svaka zloupotreba javnog novca, uključujući utaju poreza, ne zastareva.

6. Zaštita sloboda i ljudskih prava

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i neotuđivo.

Svaki građanin i svaka osoba pod jurisdikcijom Srbije uživa slobode i prava koja se ne mogu ukinuti ili ograničiti:

– slobodu mišljenja, savesti, veroispovesti i izražavanja;

– slobodu okupljanja, udruživanja i političkog delovanja;

– pravo na privatnost, nepovredivost doma i tajnost komunikacija;

– pravo na pravično suđenje i efektivnu pravnu zaštitu;

– zabranu torture, ponižavajućeg postupanja i svake diskriminacije;

– pravo na život, ličnu slobodu i bezbednost;

– pravo na vlasništvo i ekonomsku slobodu.

Javne i državne javne institucije aktivno štite i unapređuju ova prava.

Dostignuti nivo zaštite ljudskih prava ne može se smanjivati.

7. Evropske vrednosti i međunarodni kontekst

Srbija prihvata i neguje evropske vrednosti koje su utemeljene na demokratiji, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i temeljnih sloboda, kao i na principima solidarnosti, tolerancije i međusobnog poštovanja.

Srbija teži punoj integraciji u evropski prostor slobode, pravde i bezbednosti, uz očuvanje svog identiteta, suvereniteta i kulturnog nasleđa.

Međunarodne obaveze koje Srbija preuzima usklađuju se sa Ustavom i ne smeju ugroziti suštinske slobode i prava građana Srbije.

Međunarodnim sporazumima koje Srbija zaključuje ne može se predvideti suspenzija domaćeg pravnog poretka unutar sopstvene jurisdikcije.

Srbija je država koja prihvata pravne tekovine Evropske Unije u skladu sa svojim obavezama u procesu pristupanja ovoj organizaciji.

8. Decentralizacija

Srbija je uređena kao decentralizovana država u kojoj se javna vlast ostvaruje kroz pokrajinu Vojvodinu i jedinice lokalne samouprave.

Decentralizacija uključuje princip supsidijarnosti.

Pokrajina Vojvodina i lokalne samouprave imaju široku autonomiju u okviru Ustava i zakona, uz obavezu poštovanja principa efikasnosti, javnosti i jednakosti građana na celoj teritoriji Srbije.

Cilj decentralizacije je veća odgovornost javnih vlasti, bolje prilagođavanje rešenja lokalnim potrebama i sprečavanje koncentracije moći u jednom centru.

Srbija nastoji da opštine teritorijalno budu primerene veličini prema evropskim standardima, običajima i tradiciji, sve u cilju unapređenja kvaliteta života građana u lokalnoj zajednici.

9. Nacionalna bezbednost

Sistem nacionalne bezbednosti zasniva se na principima transparentnosti, odgovornosti i profesionalizma. Sistem čine Vojska Srbije, policija, službe bezbednosti i drugi subjekti određeni zakonom.

Srbija razvija sistem nacionalne bezbednosti u skladu sa evropskim standardima i međunarodnim obavezama, sa ciljem pune integracije u evropsku bezbednosnu arhitekturu.

Ministar odbrane komanduje Vojskom Srbije u miru, a u slučaju ratnog ili vanrednog stanja, Ministar odbrane komanduje Oružanim snagama Srbije kao jedinstvenim sistemom koji obuhvata Vojsku Srbije i druge zakonom utvrđene komponente bezbednosti.

Savet za nacionalnu bezbednost utvrđuje osnove politike nacionalne bezbednosti i usmerava rad sistema bezbednosti. Savetom predsedava Ministar odbrane, uz obavezno učešće Predsednika Republike, predsednika Vlade i resornih ministara. Sastavni deo Saveta je i Biro za koordinaciju službi bezbednosti koji obezbeđuje operativnu koordinaciju i razmenu informacija između službi bezbednosti.

10. Odnos građanina i države

Javna vlast je u službi građana.

Država postoji radi građana, a ne obratno.

Izabrana vlast je potpuno odgovorna za sve aktivnosti, odluke i posledice unutar pravnog poretka Srbije.

Javni funkcioneri su dužni da deluju transparentno, odgovorno i u interesu građana.

Zloupotreba položaja i funkcija javne vlasti i njihova povreda koruptivnim radnjama predstavljaju tešku povredu Ustava i strogo se zakonski kažnjava, uključujući trajnu zabranu učešća na izborima.

11. Zaključno

Ustavni Manifest izražava nepokolebljivu volju građana Srbije da žive u slobodnoj, demokratskoj, pravnoj, sekularnoj, decentralizovanoj i evropski orijentisanoj državi.
Ustavni manifest temelj je demokratskog, i evropskog Ustava Srbije koji štiti vrednosti društvene solidarnosti i ravnopravnosti.

Inicijativni odbor Ustavne konvencije Srbije (maj 2026) – Čedomir Čupić, Stevan Lilić, Danijel Pantić

(Danas)