Na Dan Evrope (9. maj) deluje da je Srbija ozbiljno zakočena na evropskom putu, smatra glavni urednik portala Savremena politika Nemanja Todorović Štiplija. Razlog tome je, smatra, nepostojanje političke volje srpskih vlasti da zaista urade ono što Evropska unija od njih očekuje.

„Ono što je možda i najveće razočaranje institucija Evropske unije jeste što vlasti Srbije ne uspevaju da ispune čak ni one obaveze koje su same sebi zadale ili koje su same predložile“, rekao je Nemanja Todorović Štiplija.

On je podsetio da je i pre tzv. „Mrdićevih zakona“ bilo problema oko isplate iz Plana rasta, kao i zastoja u evropskim integracijama. Navodi, vlast u Srbiji je ranije propustila da primeni sve preporuke ODHIR-a (nazivajući „ključnim“ one koje je ODHIR nazvao „prioritetnim“) poput REM-a, revizije biračkog spiska, funkcionerske kampanje, pristiska na birače…

Smatra da je Vlada Srbije, još kada je pisana reformska agenda, htela da EK obmane i usvoji samo one preporuke koje njoj odgovaraju.

Stoga ne misli da bi se anuliranje štete nastale zbog tzv. „Mrdićevih zakona“ moglo da se tumačiti kao ustupak zbog kog će Srbiji biti „otkočena sredstva“ ili joj odmah titi otvoren sledeći klaster.

„Mislim da je vlastima u Srbiji problem što sada Evropska komisija, za bilo koju odluku o nastavku pregovora, traži rezultate. U prethodnom nekom periodu, kada je Evropska komisija isključivo tražila samo usvajanje zakona, bez njegove primene, bilo je Srbiji mnogo lakše. Ali ni tada naše vlasti nisu radile na tim pitanjima“, dodao je.

Sada, kada se gledaju rezultati, Todorović Štiplija sa žaljenjem uočava da Srbija nema nikakve rezultate.

„Vlast u Srbiji je (za Evropu) nužni partner u koga niko ne veruje. Sve ono što su vlasti Srbije obećale Evropskoj komisiji i Evropskom savetu poslednjih godina, ništa od toga, nažalost, nije ispunjeno“, rekao je.

Operativni tim, koji je Vlada Srbije osnovala, jeste sa jedne strane PR momenat kojim Vlada Srbije želi da pokaže Evropskoj komisiji kako na nečemu radi, smatra on.

„S druge strane, mislim da je operativni tim isključivo osnovan kao odgovor na crnogorski uspeh u evropskim integracijama. S obzirom da su od decembra, kad je Crna Gora zatvorila veliki deo poglavlja i kad je postalo jasno da zaista može da postane naredna članica, građani Srbije krenuli da se pitaju šta nije u redu s nama. I da je od tad tema evropskih integracija skoro svakodnevna“, dodao je on.

Istraživanja Eurobarometra pokazuju, dodao je, da je zainteresovanost da Srbija uđe u EU veća, ali da su brojke pale kada je reč o poverenju u Vladu Srbije i institucije države.

„Mislim da istraživači koji posmatraju ovo istraživanje do detalja mogu da pokažu da je u Srbiji državna antievropska i antizapadna propaganda zaista dala rezultate u poslednjih 10 godina. Viditmo trendove koji nemaju nikakvu logiku, ako pogledamo sve druge zemlje i regione u Evropi. Rezultatit su potpuno iščašeni od realnosti celog kontinenta“, dodao je on.

Štiplija dodaje da je negativnom osećanju prema EU kod proevropski orijentisanih građana svakako doprinelo to kako su EK i neke državne članice reagovale na situaciju u Srbiji, tumačeći to kao podršku režimu.

Međutim, istakao je i da se to promenilo, naročito kada je EK u pitanju, te da vidimo promenu kursa Evrope prema Srbiji.

„Imamo stopiranje isplate sredstava iz Plana rasta. Primetno je da predsednik više nije zainteresovan za politiku na evropskom nivou. Oni nisu učestvovali na samitu Evropske unije i država Zapadnog Balkana u decembru. Sada nije bio ni u Jerevanu na Evropskoj političkoj zajednici. Ne znamo da li će predsednik otići na Samit u Tivtu 5. juna“, dodao je.

Ipak, navodi da pored gubitka sredstava, vlast u Srbiji verovatno oseća i pritisak određenog dela svojih birača koji očekuju da se nešto uradi po pitanju evropskih integracija.

Što se tiče Evropske komisije, ona kao izvršno telo Evropske unije mora da sarađuje sa vladom Srbije.

„Ono što jeste najveći strah jeste okretanje Srbije nekim drugim akterima, kao i da Srbija ne napravi neki problem u regionu. Evropska komisija je iz tih razloga dosta opreznija prema Srbiji. Ona će iskoristiti sve mehanizme koje ima na raspolaganju, ali moraće da održava te minimalne odnose i da i sama govori kako je Srbija i dalje na evropskom putu. Srbija je zaista zemlja koja može da pokrene sve druge zemlje regiona, ali ona ne koristi tu šansu“, naveo je on.

(N1)