„Građani sada više nego ikada osećaju slobodu da kažu svoje mišljenje, da izađu na protest i da pozovu na odgovornost i transparentnost institucije i pojedince u svojim sredinama“, ocenjuje sagovornica Demostata, politikološkinja i koordinatorka projekata u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ), Bojana Džulović, komentarišući rezultate najnovijeg istraživanja EU Resurs centra, sprovedenog među organizacijama civilnog društva, koje je pokazalo da se poslednjih meseci primećuje pojačano interesovanje građana za aktivno uključivanje u društvene procese, ali i sve veće poverenje u neformalne grupe, lokalne inicijative i zborove građana.

„Ljudi su spremni na akciju, spremni su na samoorganizovanje, i to na razne teme – od političkih zahteva, preko zaštite životne sredine i poljoprivrede, do očuvanja kulturnog nasleđa“, ističe ona, prenosi Demostat.

„Veliki broj neformalnih grupa i lokalnih inicijativa govori u prilog tome da su građani počeli da traže nove modele organizovanja i delovanja“.

Prema njenim rečima, građani danas mnogo više poverenja poklanjaju novim formama organizovanja – neformalnim grupama nego političkim partijama, organizacijama civilnog društva, ali i sindikatima koji su tradicionalno uživali najviše poverenje.

„Ljudi zborove i lokalne inicijative doživljavaju kao spontan izraz građanskog nezadovoljstva. To su naši prijatelji, rođaci i komšije – ljudi koje znamo i kojima verujemo i to poverenje je ključna stavka koja razlikuje ove neformalne inicijative u odnosu na neke klasične oblike organizovanja“, kaže Džulović.

„Mislim da se ljudi u tim grupama osećaju kao da njihov glas konačno vredi i da mogu direktno da utiču na odluke koje se tiču njihovih zajednica“.

Dodaje da građani političke partije i dalje često doživljavaju kao zatvorene sisteme rezervisane za političke elite.

„Politika se u našoj zemlji i dalje doživljava kao nešto što je negativno, kao nešto što je loše i sklono koruptivnim radnjama. Ljudi ne žele da ulaze u političke partije kako ne bi, kolokvijalno rečeno, “isprljali svoje ruke”. Sa druge strane, neformalne inicijative su otvorenije, bliže ljudima i inkluzivnije, pa je samim tim i poverenje veće“, ocenjuje ona.

Govoreći o uticaju studentskih protesta, Džulović smatra da su upravo oni doprineli oslobađanju građana od straha.

„Mislim da smo svi gledali mlade ljude koji jasno i glasno iznose svoje mišljenje i to jeste bio važan trenutak promene i jedan otklon od nekih ranijih mehanizama. Ljudi su ohrabreni da govore, da protestuju i da zahtevaju odgovornost institucija“, navodi ona.

Sagovornica Demostata ističe i da se promenila sama priroda građanskog aktivizma.

„Građani sada ne žele da rešavaju samo pojedinačne konkretne probleme. Mislim da su oni jako svesni koju ulogu u jednom sistemu imaju određene institucije i na koji način institucije treba da rade“.

“Građani sada više zahtevaju sistemske promene. Svaki ozbiljan građanski aktivizam na kraju pređe u politički angažman zato što podrazumeva promenu javnih politika, procedura, sistema i na kraju krajeva promenu zakona, sve ono što utiče na živote samih građana”, smatra Dzulović.

Ipak, naglašava da politički angažman ne mora nužno da znači ulazak u političke partije.

„To ne znači obavezno osnivanje partije ili učlanjenje u neku političku organizaciju, već pre svega veće insistiranje na odgovornosti i transparentnosti institucija“, objašnjava ona.

Džulović ukazuje i na razlike između građana u različitim delovima Srbije kada je reč o temama koje ih najviše pokreću.

„Kada smo pričali sa građanima Vojvodine i Beograda, njih najviše tište problem poput vladavine prava, korupcije, slobode medija, dok kada odemo u unutrašnjost i pričamo sa građanima zapadne, južne i istočne Srbije, njih najviše tište problemi poput komunalnih problema ili zaštite životne sredine, ali pitanje medijskih sloboda ipak se postavilo kao jedno od najbitnijih pitanja”, kaže Dzulović.

Posebno upozorava na, kako kaže, negativan trend gašenja lokalnog medijskog pluralizma.

„Imamo situaciju da velike nacionalne medijske grupacije bliske vlasti kupuju male lokalne medije. Ljudi su svesni da bez lokalnih medija i slobodnog informisanja ostaju u medijskom mraku“, ocenjuje Džulović.

Kada je reč o odnosu građana prema Evropskoj uniji, ona smatra da se na lokalnom nivou EU najčešće doživljava kroz konkretne projekte i ulaganja.

„Gde god da odete po Srbiji videćete table na kojima piše da je određeni projekat finansirala Evropska unija. Građani vide konkretne koristi i standarde koje EU donosi“, kaže ona.

„Ali istovremeno nemamo dovoljno otvorene institucije i sistemske promene, pa građani osećaju veliki raskorak između onoga što se govori i onoga što se dešava u praksi“.

Govoreći o evropskim integracijama Srbije, Džulović ocenjuje da se proces pristupanja ne može svesti samo na administrativna pitanja.

„Evropske integracije ne znače samo ispunjavanje formulara i otvaranje poglavlja. One podrazumevaju slobodne medije, otvorene institucije, uključivanje građana u donošenje odluka i vladavinu prava“, ističe ona.

„Kada budemo imali slobodne medije i slobodan univerzitet, tada ćemo moći da govorimo o stvarnom napretku Srbije ka Evropskoj uniji“.

Džulović ocenjuje da mi već “deset godina stojimo kada je reč o našem putu ka Evropskoj uniji i da za to treba pronaći odgovarajućeg krivca”, napominje da su poslednjih nekoliko godina to organizacije civilnog društva i kampanja koja se protiv njih posebno intenzivirala poslednjih nekoliko meseci.

Sagovornica Demostata smatra da treba da izvučemo pouke iz mađarskih izbora, iz kampanje koju su vodile opozicione partije, tema poput borbe protiv korupcije, vladavine prava, demokratskih prava i sloboda. Zaključuje da nam mađarski izbori poručuju da “prevelika koncentracija moći u rukama jednog čoveka i slabljenje institucija nisu večni, da svemu dođe kraj.”

(Demostat, foto: Autonomija)