Tim stručnjaka Akademskog plenuma analizirao je idejno rešenje spomenika nastradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine i ocenio ga “vrhuncem cinizma ove vlasti”, kao i autora koji je javno podržao vlast odgovornu za smrt 16 ljudi u toj nesreći. 

Kako je saopšteno iz te akademske mreže, spomenik ne treba da funkcioniše kao puka ilustracija događaja, već kao znak koji ga nadilazi i time transformiše, a estetika “pritiska“, koju neupitno izaziva monolitna, masivna kamena ploča, doslovno reprodukuje pad i pritisak nadstrešnice. 

“Ovo idejno rešenje više liči na spomenik onome što je ljude ubilo nego njima samima i njihovim izgubljenim životima, jer autor ignoriše glavnu temu – žrtve pada nadstrešnice. Zbog toga je usvojeno rešenje pre anti-spomenik nego istinski spomenik koji bi trebalo da oda počast stradalima ispod nadstrešnice”, navodi Akademski plenum.  

Ocenjuje se i da navedeno idejno rešenje ne uspeva da uspostavi prostor sećanja između stradalih, fizičkog prostora i budućnosti, već ostaje “zatvoreno, jednoznačno i lišeno komunikacije, svodeći kompleksnu tragediju na banalnu i doslovnu formu”. 

Akademski plenum je podsetio da se u obrazloženju odluke navodi da je spomenik “opomena’”, pa je upitao i kome je i za šta konkretno ta opomena upućena.

“Kada nema ni optužnica, a kamoli presuda, ovaj spomenik može da se shvati samo kao opomena građanima da ne hodaju oko stanice, niti bilo gde u javnom prostoru gde su rađene bilo kakve ‘rekonstrukcije’”, navodi Akademski plenum.

(Autonomija)