Za godinu i po dana niko nije osuđen za ono što se dogodilo na Železničkoj stanici tog 1. novembra.
Komemorativnom šetnjom i okupljanjem kod Železničke stanice u Novom Sadu obeleženo je 18 meseci od pogibije 16 ljudi.
Nekoliko stotina građana okupilo se kod Merkatora, odakle su u tišini krenuli u šetnju ka Železničkoj stanici.
Oni su blokirali jednu stranu Bulevara oslobođenja, a kolonu su obezbeđivali bajkeri.
Građani su nosili transparente „01.11.2024. 11.52 Novi Sad, poslednja stanica – ne smemo oprostiti krivcima“, „Setite se Teodore“, „Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu“…
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu izradili su novih 16 crvenih srca na kojima su ispisana imena poginulih i njihove godine rođenja. Na srcu Anđele Ruman je dodato i jedno malo, jer je ona u trenutku pogibije bila trudna.
Ova srca zameniće stara, koja su postavljena pre pola godine, na godišnjicu tragedije, a koja su oštećena zubom vremena.
Podsetimo, crvena srca sa crnim florom, izrađena od stiropora, koristili su subotički srednjoškolci i studenti kada su u svom gradu obeležavali 10 i 11 meseci od novosadske tragedije. Oni su ih u Novi Sad doneli kada su pešice došli na obeležavanje godinu dana od pada nadstrešnice.
Okupljeni na današnjem komemorativnom skupu su blokirali raskrsnicu kod železničke stanice, ugao Bulevara oslobođenja i Bulevara Jaše Tomića.
Zajedno su u 11.52, sa 16 minuta tišine u znak sećanja na poginule, odali poštu stradalima.
Na svaki minut čitano je po jedno ime poginulih i postavljeno je po jedno srce na samom mestu tragedije koje je prethodno očišćeno od osušenog cveća i izgorelih sveća.
„Dok vlast pokušava da ubedi građane da zaborave, podsećamo da za tragediju u kojoj je stradalo 16 naših sugrađana do danas niko nije odgovarao“, saopštila je Mreža zborova.
Dodali su da je „obaveza svih da se tragedija ne zaboravi“, te da će „tišina trajati dok pravda ne progovori“.
Tog 1. novembra 2024. godine, u 11 časova i 52 minuta, pala je nadstrešnica rekonstruisana i dvaput svečano otvarane Železničke stanice u Novom Sadu.
Na licu mesta poginulo je 14 osoba. Dve osobe su preminule u bolnici.
Od svih žrtava pada nadstrešnice i jedne od najvećih tragedija u istoriji Novog Sada, preživela je samo jedna osoba, zadobivši veoma teške povrede. Ona će biti doživotni invalid.
Studenti i građani pokrenuli su lavinu protesta i bunt zbog neadekvatne reakcije države, tražeći odgovornost. Protesti i dalje traju.
Za godinu i po dana niko nije osuđen za ono što se dogodilo na Železničkoj stanici tog 1. novembra.
Jedini sudskih ishodi zasad jesu presude po kojima Infrastruktura železnice Srbije i Republika Srbija isplaćuju novac porodicama osoba stradalih u nadstrešnici.
U međuvremenu, tri procesa koja su pokrenuta tapkaju u mestu. Optužnica koja je podignuta u Novom Sadu već se drugi put preispituje i nije potvrđena, a Viši sud je doneo odluku da iz optužnice isključi Gorana Vesića, Jelenu Tanasković i Anitu Dimoski.
Sudski postupak za nadstrešnicu je konstantno opstruisan, a i sama istraga, što je kulminiralo donošenjem Mrdićevih zakona, kojima se onemogućuje efikasna istraga za neke od najvećih afera naprednjačke vlasti.
(Autonomija)
STUPS: „(Stvarno) važne stvari“