Politikolog i saradnik Centra savremene politike Aleksandar Ivković, komentarišući kako izlaznost može da utiče na krajnji izborni rezultat, kaže da smo videli na primeru nedavnih lokalnih izbora da gde god je porasla izlaznost, to je dovelo do boljeg rezultata opozicionih lista, ali nije dovelo do njihove pobede, jer je u tim opštinama početna prednost vlasti bila toliko visoka da nije mogla da se dosegne kroz povećanu izlaznost. Međutim, dodaje da na republičkom nivou početna prednost vlasti nije toliko visoka, kao što je bilo u tim opštinama, tako da tu postoje šanse za drugačiji rezultat. Ističe da bi „opasna“ izlaznost za vladajuću stranku bila viša od 65 odsto, kao i da je neophodno da se stvori referendumska atmosfera, kao na primer u Crnoj Gori.

„Mislim da bi svakako izlaznost trebalo da bude oko 4,2 ili 4,3 miliona glasača. Na prethodnim izborima je bila 3,8 miliona. Ako je 2023. bila 59 odsto, ja mislim da bi na sledećim izborima morala da bude viša od 65 odsto, što nije nezamislivo. U Mađarskoj, koja je najskoriji primer, izlaznost je skočila za više od 10 odsto u odnosu na prethodne izbore 2022. U Poljskoj, kada je 2023. smenjena vlast stranke Pravo i pravda, bila je rekordna izlaznost ikada u toj zemlji posle pada komunizma. U Crnoj Gori je 2020. izlaznost bila 77 odsto, samo što oni imaju uređeniji birački spisak, te je kod njih ta izlaznost bliža stvarnosti nego što je kod nas“, ocenjuje Ivković.

Pojašnjava da kada bi kod nas izašlo 65 odsto birača, to bi u stvari bilo daleko više od 70 odsto ljudi koji realno žive u Srbiji, jer mi u biračkom spisku imamo puno ljudi koji su ovde prijavljeni, a nisu tu, i onda to veštački spušta izlaznost.

„Videli smo u Negotinu, Zaječaru, Knjaževcu, da je tu izlaznost bila mnogo niža nego u drugim delovima Srbije. To nije zato što su ljudi tamo manje zainteresovani da učestvuju na izborima, već zato što ima puno ljudi koji su prijavljeni, na primer, u Negotinu, ali nisu u Negotinu, i onda to spušta izlaznost“, navodi.

Na pitanje kako onda možemo da se uzdamo u izlaznost kada nam je birački spisak „klimav“, on kaže da ako bi izašlo oko dve trećine od upisanih birača, to bi onda bila izlaznost opasna po vladajuću stranku.

Ističe da je povećana izlaznost posledica referendumske atmosfere koja se stvori.

„Ako postoji poruka da su ovo sudbonosni izbori na kojima postoji šansa da se nešto promeni prvi put posle dugog perioda, porašće izlaznost. Mislim da takva atmosfera već postoji u Srbiji od pada nadstrešnice i nastanka studentskog pokreta“, ukazuje.

Dodaje da smo to mogli da vidimo i na izborima za neka stručna udruženja, poput Lekarske ili Advokatske komore, gde je bila vidna mnogo veća zainteresovanost ljudi nego ranije da učestvuju u bilo kakvoj vrsti političkih procesa.

„Imamo mnogo veći broj izbornih posmatrača i kontrolora na strani opozicije nego ranije, tako da su to sve neki indikatori koji pokazuju da je zainteresovanost za političke procese porasla i da je motivisanost za učešće u političkim procesima porasla. I to je ta referendumska atmosfera, samo je potrebno ne prokockati“, poručuje.

„Moguće je da bude i više lista, a da ostane referendumska atmosfera“

Kaže i da ljudi u Srbiji referendumsku atmosferu povezuju sa samo jednom listom na strani opozicionog fronta. Međutim, navodi, što se moglo videti u slučaju Crne Gore i Poljske, da to ne mora da bude slučaj.

„Moguće je da bude i više lista, a da ostane referendumska atmosfera. Samo je potrebno da se te liste međusobno ne napadaju i da nijedna od njih ne prospe glasove ispod cenzusa“, pojašnjava.

Na pitanje koliko bi izlaznost mogla da bude smanjena ako izbori budu tokom leta, kao što se spekuliše na osnovu izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića i raspitivanja vladajuće stranke kod turističkih agencija koliko će ljudi u junu otputovati na odmor, Ivković ocenjuje da ne idu ljudi istovremeno na domore, nego je to od početka juna do kraja septembra.

„Bilo kog pojedinačnog dana moglo bi da bude odsutno toliko ljudi iz Srbije da smanji izlaznost za više od jedan-dva procenta. Ako i to može da utiče na krajnji rezultat, to znači da je rezultat dosta tesan, da vlast procenjuje da im trebaju svi mogući faktori da se poklope da bi mogli ponovo da osvoje većinu u parlamentu. To je dosta nezgodna situacija za njih“, navodi.

Dodaje da ipak ne možemo sa sigurnošću da procenimo kada će biti izbori.

Izmene izbornih zakona i ODIHR preporuke

Juče je Odbor za pravosuđe Skupštine Srbije raspravljao o predlozima tzv. Petrašinovićevih zakona, koji se odnose na izmene izbornih akata.

Imajući u vidu da ih svi porede sa Mrdićevim zakonima, Ivković smatra da su oni suprotni po cilju, jer su se Mrdićevi zakoni očigledno konfrontirali sa EU i očekivanjima međunarodne zajednice u vezi sa tim šta treba da bude nezavisnost pravosuđa, dok Petrašinovićevi služe da pokažu da vlast želi da poboljša izborne uslove i da ispuni ODIHR preporuke.

Međutim, misli da to baš nije tako.

Dodaje da je u ove izmene zakona ušlo pet od 25 preporuka ODIHR, te ocenjuje da je to uzeto „po nekom principu švedskog stola, odnosno vlast je uzela ono što njima odgovara da ispune od tih preporuka, a ostale ćemo zaboraviti i gurnuti u stranu“.

„A onda ćemo reći – ‘eto, mi smo primenili preporuke ODIHR i poboljšani su izborni uslovi i ovo su demokratski izbori koji će se održati sledeći put, kadgod bili'“, navodi.

Među preporukama ODIHR je da treba omogućiti biračima da potpisom podrže više izbornih lista, a ne samo jednu, zato što je to, pojašnjava, standard u demokratskim društvima koji bi trebalo da omogući i pluralizam.

„Dakle, ODIHR postavlja svoje preporuke, po kriterijumima kako bi to trebalo u nekom uređenom demokratskom društvu da izgleda i kakav bi efekat tu trebalo da proizvede. Pa onda, ako se izbori održavaju, na primer, u Švedskoj i ako su tu potrebni potpisi za izborne liste, onda će omogućavanje građanima da potpišu podršku za više izbornih lista doprineti da neke liste mogu da se kandiduju i da to doprinosi pluralizmu izbornog procesa, da svi budu predstavljeni. Dakle, to su neki ciljevi za uređena demokratska društva. A to što to može da proizvodi potpuno izvitopereni efekat u Srbiji, to je zbog toga što se zakoni verovatno neće primenjivati u dobroj veri“, smatra i dodaje da je to i ODIHR prepoznao kao rizik jer je naglasio da izborne zakone treba primenjivati u dobroj veri.

Ali, ukazuje, ako dođe do zloupotreba, ODIHR samo može da ih konstatuje u svom izveštaju, ali ne može da ih sankcioniše.

Među prihvaćenim preporukama ODIHR je i da kontrolori moraju da imaju sertifikat, tj. da prođu kroz obuku u Republičkoj izbornoj komisiji. Međutim, prema nacrtu zakona, ova preporuka će se primenjivati od 1. januara 2028, tako da se verovatno parlamentarne i predsedničke izbore.

Navodi i da u demokratskom društvu doprinosi kvalitetu izbornog procesa, ali kod nas imamo sumnju da može da se manipuliše tim sertifikatima, da se iz nekog razloga ne dodele opozicionim kontrolorima, onda oni više neće moći da učestvuju u izbornom procesu.

Preporuka je i da grupe građana mogu da dobiju status nacionalne manjine, što u svojoj izopačenoj formi, ocenjuje, može da olakša vlasti da kandiduje lažne liste nacionalnih manjina, za koje važi prirodni prag, i onda, ako one osvoje neki mandat u skupštini, sa tim mandatima može da se manipuliše.

Dodaje da preostale dve usvojene preporuke, a tiču se Ustavnog suda i da nema automatskog odbijanja izborne liste, ne mogu toliko da se zloupotrebe.

„Sastav Ustavnog suda ne obećava da će on presuđivati u korist objektivnih principa, nego će presuđivati u korist vlasti, to je jedna stvar. Ali određivanje roka Ustavnog suda znači da Ustavni sud ima 20 dana, i ne može više u fioku da stavi predmet izbora i da dve godine taj predmet stoji u fioci, nego će morati da donese odluku. Sad, kakva će ta odluka biti, možemo da pretpostavimo prema dosadašnjem radu Ustavnog suda, ali sama po sebi ta mera roka ne može previše da se zloupotrebi“, čini mu se.

Zaključuje da će vlast ove reforme „koristiti da pred međunarodnom zajednicom predstavi da je demokratizovala izborni proces i da je primenila neke ODIHR-ove preporuke, iako to nisu sve ODIHR-ove preporuke. A na unutrašnjem planu to će olakšati neke manipulacije koje smo do sada ipak već i viđali, tako da to neće biti nešto sasvim novo, samo će biti verovatno još lakše vlastima da kandiduju fantomske liste. Pa zapravo, veća je šteta od koristi po demokratičnost, ja bih to tako rekao. Ali eto, nažalost, to se dešava kada se ODIHR-ove preporuke ne primenjuju u dobroj veri“.

Na pitanje koja je ključna preporuka ODIHR, ističe da je to revizija biračkog spiska.

Podseća da mi imamo formiranu komisiju za birački spisak, ali treba još dosta koraka da prođe da bi se revizija izvršila.

„Sama komisija nema izvršna ovlašćenja, ne može sama da menja birački spisak, nego bi to morali da rade Ministarstvo za lokalnu upravu i drugi državni organi koji su nadležni za vođenje biračkog spiska. Dotle još nismo stigli, tako da ta preporuka ODIHR takođe nije ispunjena. Postoje i preporuke ODIHR koje se odnose na sprečavanje zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa u kampanji, da se ne vrše pritisci na birače“, ukazuje Ivković.

Ocenjuje i da su se promenila viđenja Brisela Srbije i da ovo parcijalno primenjivanje ODIHR mera neće izazvati preteranu odobrovoljenost Evropske komisije.

„A da li će dovesti do nekih sankcija o kojima se priča ovih dana, odnosno da li će biti doneta odluka o suspendovanju sredstava, to je trenutno teško proceniti“, zaključuje Ivković. 

(N1, foto: Autonomija)