Evropa i dalje razmatra da li će Beogradu isplatiti novac njoj namenjen iz Plana rasta, jer je veoma zabrinuta zbog stanja u Srbiji, objavila je Marta Kos na današnjem sastanku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET).

Marta Kos, komesarka za proširenje EU, napravila je prvo pregled situacije i tražila da zajedno razmisle o pravcu u kome proširenje Evropske unije ide.

Rekla je da je to jedno od najvažnijih pitanja u Evropi.

„Nalazimo se u svetu u kome pravila sve više oblikuju velike sile i u kojima se pravila ne poštuju. U takvoj situaciji, mnogi traže sigurne luke za predvidivost i zaštitu. Narod Islanda će u avgustu ponovo glasati o pokretanju pregovora o članstvu u EU“, kazala je ona.

Zbog svega toga, rekla je, debata o načinu proširenja je neophodna i pravovremena.

Ona je dala mahom pozitivne ocene o većini zemlja, ali kao problematične navela Srbiju i Gruziju.

”Sve smo zabrinutiji zbog onog što se dešava u Srbiji. Delim zabrinutost Evropskih zelenih i grupe Renew, zbog zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa i zbog represije protiv demonstranata, kao i uplitanja u nezavisne medije. Trenutno procenjujemo da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplatu u okviru finansijskih instrumenata Evropske unije. Nastavićemo da podržavamo Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, ali očekujemo da vlasti u Srbiji usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije i da povrate nezavisnost medija, uključujući i putem reformi REM-a“, rekla je ona.

Kazala je da žele da vide konstantan napredak u skladu sa spoljnom politikom i politikom bezbednosti.

„Obaveze postoje na obe strane i te obaveze moraju biti praćene konkretnim delima. Već sam govorila o geopolitičkom okruženju koje se menja i šta to znači za proširenje. Još jednom ću reći da fundamentalne reforme ostaju prioritet. Istovremeno, ne možemo više da očekujemo da naši kandidati godinama sprovode teške reforme, bez dokazivanja u praksi. Moramo da dođemo do naših budućih građana mnogo brže“, kazala je ona.

Prošlog meseca podneli su predlog Savetu da uključi sve zemlje sa Zapadnog Balkana u evropsku oblast besplatnog rominga, a 1. januara su ušle Moldavija i Ukrajina, podsetila je.

„Dok Ukrajina i Moldavija, dobro napreduju, napredak je bio mnogo slabiji na Zapadnom Balkanu. Prošle nedelje pisala sam vlastima u regionu da ubrzaju reforme ili da će njihovi građani biti na gubitku. Plan rasta se bazira isključivo na učinku i ima rokove. U ovom trenutku više od 700 miliona evra rizikuje da budu trajno izgubljeno u celom regionu, ukoliko se reforme ne završe do juna ovog leta ili do decembra ove godine, u slučaju Bosne i Hercegovine“, navela je ona.

O Crnoj Gori, Albaniji

Za Gruziju je Kos rekla da su događaji na zakonodavnom planu zabrinjavajući.

„Autokratski sistem državne kontrole nad političkim izražavanjem gura Gruziju sve dalje od evropske budućnosti koju žele njeni građani. Naš posao je da Gruzija ostane povezana sa Evropskom unijom i da možemo da branimo evropske interese“, kazala je.

O Crnoj Gori je rekla da smatra da će njihov sorazum biti prvi sporazum nove generacije.

„Godina 2025. bila je dobra za proširenje, postigli smo više nego u proteklih 15 godina zajedno, i nastavljamo, taj posao ove godine. Crna Gora nastavlja da napreduje u svojim pregovorima, zatvorila je 14 poglavlja, dakle više od trećine, ali želela bih da istaknem da se ne radi samo o brojkama. Prošlog meseca sam bila u Podgorici i rekla sam im: ‘Fokusirajte se na kvalitet reformi i na osnovne stvari.“ Razgovarala sam kako sa vlastima, tako i sa opozicijom, o dva zakona o unutrašnjim poslovima i o bezbednosti. Jasno sam rekla da ta dva zakona ne treba samo da budu usklađena sa pravilima, već i da dobiju podršku u crnogorskom društvu, i pažljivo ćemo pratiti kako se sprovode. Albanija je otvorila svih šest pregovaračkih klastera za samo godinu dana“, rekla je ona.

O Ukrajini, Moldaviji, Kosovu

Navela je da „neće guviti vreme na putu Ukrajine ka EU“, te da se nada da će uz podršku nove Vlade Mađarske Savet uskoro biti u poziciji da zvanično otvori sve klastere u pregovorima.

„Pre dve nedelje Vrhovna Rada donela je važne zakone i to će osloboditi još, dve milijarde i 700 miliona evra budžetske podrške Ukrajini, i to je ključni trenutak da se stabilizuje likvidnost u Ukrajini. Takođe, očekujemo da čim nafta ponovo krene da teče naftovodom Družba, Ukrajini ćemo moći da isplatimo 90 milijardi evra zajma“, rekla je ona.

U Moldaviji, uprkos velikom protestu, pritisku Rusije i posledicama agresije na Ukrajinu, sprovode se kvalitetne reforme, ocenila je ona.

„Prošlog meseca države članice su nam dale mandat da započnemo tehničke pregovore po sva 33 pregovaračka poglavlja, i to je priznanje za fantastične napore Moldavije na proširenju i dobar trenutak da se ubrzaju reforme. Kao u slučaju Ukrajine, nadamo se odluci Saveta da zvanično otvori svih šest klastera“, kazala je ona.

Rekla je da EU napreduje i kada je reč o odnosu sa Prištinom.

„Ukinuli smo mere i očekujemo da država nastavi sa potrebnim reformama da bi dobili evropsku pomoć. Uskoro ću putovati u Prištinu“, navela je ona. 

(tekst i foto: N1)