Ključni ekonomski problem u Srbiji je što kao država nismo znali šta hoćemo, zbog čega smo umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačili strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove, ocenjeno je večeras na tribini “Propast ekonomskog tigra” u Novom Sadu. 

Na tribini održanoj ispred Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, upozoreno je i na ozbioljne koruptivne mehanizme koji su ugrađeni u naš ekonomski model. 

Ekonomiski stručnjak Miodrag Zec je istakao da su strane investicije važne, ali samo u slučaju kada donose znanje i tehnički progres, odnosno ako na kraju proizvodnog procesa postoji proizvod koji izvozimo. 

“Ključni problem što nismo znali šta hoćemo, pa se Srbija opredelila za model motanja kablova. Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali da budemo periferna ekonomija, čak smo i u IT sektoru preuzeli periferne poslove”, naveo je Zec. 

Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Ognjen Radonjić ocenio je da su u našoj ekonomiji prisutni brojni mehanizmi korupcije – od pranja novca, preko utaje poreza i izvlačenja novca koji se zatim ulaže u kripto-valute. 

“To su sve mehanizmi pomoću kojih se izvlače javni resursi radi privatnog bogaćenja organizovane kriminalne grupe na vlasti, njima bliskog biznisa i organizovanog kriminala”, rekao je Radonjić. 

On je kao primer naveo izgradnju brze pruge do granice s Mađarskom za koji tvrdi da je sadržao neke od tih mehanizama, uz ocenu da se između ostalog i zbog toga 2013. godine odustalo od prvobitno planiranog korišćenja evropskih fondova. 

Podsetio je i da je 2009. godine potpisan međunarodni ugovor sa Kinom u vezi sa infrastrukturnim projektima, a u koji je 2013. godine dodat aneks kojim je dozvoljeno da u projektima sa Kinezima nema javnog nadmetanja čime se, kako je rekao, iz celog procesa isključuje transparentnost. 

“Naš proračun je bio da bi ta pruga trebalo da košta oko 590 miliona evra, a do sada je isplaćeno 1,25 milijardi evra, što je iznos koji je preko dva i po puta veći”, rekao je Radonjić dodajući da je na kraju takav posao rezultirao tragedijom. 

Iz dokumentacije koja je objavljena na zahtev studenata, kazao je Radonjić, između ostalog videlo se da su u samim ugovorima bile upisane koruptivne prakse, odnosno kršenje zakona. 

Kao primer Radonjić je naveo anekse kojima je ugovarano plaćanje poslova koji su već plaćeni u samom ugovoru, odnosno duplo fakturisanje. 

“Vi vidite nešto nešto jako čudno, a to je da Kinezi služe kao protočni bojler – država bira svoje podizvođače, a Kinezi samo isplaćuju finansijska sredstva tim podizvođačima i za to naplaćuju proviziju, što je bilo protivno ugovoru”, rekao je Radonjić.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu DejanŠoškić ocenio je da je pozivanje na uspešnost ekonomije navođenjem rasta bruto-društvenog proizvoda (BDP) ne pokazuje stvarno stanje. 

“Ako su strane kompanije vlasnici kapitala, onda dohodak kod kapitala ide njima i ako se taj porez plati u korumpiranu državu, onda ni od toga nema naročite koristi. Dakle, tada po jedinici rasta BDP-a postoji neuporedivo manji stepen blagostanja odnosno rasta blagostanja lokalnog stanovništva nego u slučaju kada je domaći rad dobro plaćen”, rekao je Šoškić. 

Šoškić je rekao i da je problem u nesrazmernom rastu BDP-a u evrima koji zamagljuje ili skriva realni rast, a to je potkrepio primerom pandemije. 

“Te godine kada je statistika sasvim jasno zabeležila pad ekonomske aktivnosti za 0,9 odsto zbog toga što je inflacija bila, mislim 3,6% na godišnjem nivou, mi smo imali rast BDP-a u evrima od 2,5 odsto. Znači, realni pokazatelji statistike kaže pad 0,9, ali kad prikazujete u evrima, to je rast od 2,5 posto”, rekao je Šoškić.  

Dodao je i da čak i korupcija utiče na rast BDP-a, i podsetio da je Srbija godinu i po dana bila jedina evropska zemlja na crnoj listi međunarodne organizacije za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. 

(Autonomija)