Dario Vraneš od Pljevalja tvrdi da su on i njegovi istomišljenici protiv nezavisne, suverene Crne Gore. Oni su, veli, za zajedničku državu.

I mi smo. Samo što je, za razliku od Vranešove, zajednička država za koju se mi zalažemo stvar skore budućnosti, a ne prošlosti koja se neće vratiti. Mi smo, naime, za zajedničku državu sa ostalim evropskim državama. Taj državni savez zove se Evropska unija i Vraneševa partija, kako joj se neće, Crnu Goru uvodi u nju.

To znači da će Vranešu, kao i Kovačeviću, kao i Katiću, uskoro glavni grad biti Brisel, a ne Beograd kojemu se uzalud nadaju. To je nova realnost i svi ćete se morati navići na nju.

To znači, da skratimo, da kad sljedeći put beogradski aparat – od BIA-e do Pinka – pokuša da dobije izbore za Kovačevića, to neće moći, jer će se raditi o malignom uticaju treće strane koji EU ne toleriše.

Jeste, bićete u zajedničkoj državi sa Zagrebom, kao što ste već sad u vojnom savezu sa onima koji su vas bombardovali i oteli vam Kosovo. Politike ćete, dakle, usaglašavati sa Zagrebom i Briselom, ne sa Beogradom i Moskvom. Snažno podržavam što istrajavate na tom putu i uspješno mirnom držite svoju prorusku bazu.

Neka vas utješe riječi Moma Koprivice. Doista: jednoga dana, ako ne za 10, 20 ili 50 godina, a ono za vijek, sve srpske zemlje biće ujedinjene u istoj državi – Evropskoj uniji. Kao što su bile ujedinjene i u Otomanskoj imperiji.

Politika pasjaluka koju sprovode ljudi poput Vraneša je iritantna, no ona je izraz duboke nemoći. Osim toga, ona za cilj ima da i Vraneš i Katić i Kovačević i Mandić učestvuju u vlasti koja Crnu Goru uvodi u EU i time zabija posljednji ekser u rusko-srpsku ideju na kojoj su došli na vlast.

Oni žele da njihove provokacije djeluju kao inat i hrabrost, no u pitanju je tek mimikrija, prikrivanje njihove potpune poslušnosti evropskim ambasadama i Briselu.

Divljajte još malo. Bučite. Na kraju ćete ionako sve poslušati.

Slavićete vi i crnogorske, a i evropske praznike, sa zastavom Crne Gore i EU. I bolje je tako: i za vas i za razumne ljude Crne Gore, kojima ste srećom okruženi i koji sa tugom i nelagodom, kao na rođaka sa posebnim potrebama, gledaju na vaše izdajničke performanse.

(CdM)