Danas se, kaže Milorad Dodik, Josif Pančić, Stojan Novaković, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas, Dejan Medaković okreću u grobu, kada zvanje akademika nosi i Dušan Teodorović.

Što je Dodika naljutilo, pa se ovako obrušio na uglednog profesora Beogradskog univerziteta?

Nazivajući Srbe iz entiteta RS varvarima, akademik Teodorović se, objašnjava Dodik, ‘ispisao iz srpskog roda’.

„Teodorović se sopstvenom narodu obraća na isti način kao muslimanski reis, koji bi da nam oduzme identitet… Bilo bi možda najpoštenije da Dušan Teodorović promijeni ime u – Mustafa“, predlaže Dodik, gorko konstatujući da ‘i Mustafa ima više poštovanja prema srpskom narodu’.

„Kakav to mozak, pitam se, može i da pomisli da će da me uvrediti ako me nazove Mustafom! Dodikov komentar je fašistički: ‘nacionalna čistoća’ o kojoj govori utvrđivana je tridesetih godina prošloga veka u Hitlerovoj Nemačkoj“, kaže za Radiosarajevo.ba akademik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i profesor Beogradskog univerziteta u penziji Dušan Teodorović.

Akademik SANU se pita odakle Miloradu Dodiku pravo da bilo koga upisuje i izabacuje iz ‘srpskog roda’ i da ocjenjuje nečiju lojalnost – ideološku, političku ili nacionalnu.

„Navikao sam na različite etikete, uvrede i diskvalifikacije, ali ovakvu glupost do sada nisam čuo. Uzgred, pogledao sam: ‘Mustafa’ znači – izabran“, kaže profesor Teodorović.

Mustafa – izabrani

Radiosarajevo.ba: Zašto je Dodik uopšte reagovao?

TEODOROVIĆ: Očito ga je inspirisao moj tvit, u kojem sam napisao da u Srbiji žive Srbi, Mađari, Bošnjaci, Crnogorci, Romi, Slovaci, Hrvati, Rusini i ostali i da su svi okupirani od strane bosanskih radikala. Da, aludirao sam na Vojislava Šešelja, Aleksandra Vučića, na Milorada Dodika, koji se ponaša kao potpredsednik Srbije.

Radiosarajevo.ba: Zašto kažete da se Dodik ponaša kao potpredsjednik Srbije?

TEODOROVIĆ: Zato što je uvek uz Vučića. Sve proslave, svečanosti, manifestacije, komemoracije, sahrane… Gde god se okrenete, svuda Dodik.

Zbog ocene da su Srbiju okupirali ‘bosanski radikali’ optužen sam da mrzim Srbe iz Bosne i Hercegovine, što je prilična glupost. Pritom, mislim da kao građanin ove zemlje imam pravo da negodujem zbog bosanskih Srba koji, zahvaljujući falsifikovanim ličnim kartama i lažnim adresama stanovanja u Srbiji, godinama glasaju za Vučića, čime ne samo da krše zakon, nego i falsifikuju našu volju i udaljavaju zemlju od EU. Onome ko konstantno ponavlja krivično delo i svojim protivzakonitim činjenjem ključno utiče na menjanje izborne volje građana koji u toj državi žive, svaka evropska zemlja izrekla bi meru zabrane ulaska. Ne znam šta je tu sporno. Srpski ekstremisti iz BiH zbog toga sa mnom vode rat, lepeći mi etiketu ‘mrzitelja bosanskih Srba“. Što svakako nisam.

Dodik i „velika Srbija“

Radiosarajevo.ba: To da se Dodik ponaša kao potpredsjednik Srbije nije od juče. Srpski nacionalisti, naime, nisu vjerovali da je predsjednik Boris Tadić u dovoljnoj mjeri posvećen srpstvu, pa mu je Dodik bio potreban kao dokaz vlastitog patriotizma. Zašto je Dodik potreban predsjedniku Vučiću, što mislite?

TEODOROVIĆ: Dodik je očito potreban svima koji ne odustaju od ideje ‘velike Srbije’, ‘srpskog sveta’, ‘svih srpskih zemalja’, ili, kako je to nedavno definisao profesor Milo Lompar, ‘srpskog integralizma’. Zagovornici ove političke ideje tragedijom nazivaju to što je Crna Gora 2006. obnovila državnu nezavisnost; prisvajajući entitet RS, polažu pravo na pola Bosne i Hercegovine; i dalje sanjaju o tome da nešto uzmu od Hrvatske. Ova ideja, svakako pogubna po ostale narode u regionu, pogubna je i po sam srpski narod, jer mu ne dozvoljava da napravi korak u evropskom smeru.

Radiosarajevo.ba: Zar se predsjednik Vučić nije naslonio na Strategiju Borisa Tadića, koji je, na primjer, Srbima u Crnoj Gori ‘objasnio’ ono što nikada nije bilo: da je Srbija a ne Crna Gora matična država crnogorskih Srba?

TEODOROVIĆ: Zato kažem da srpska velikodržavna ideja nije od juče.

Pad Berlinskog zida bio je ključni istorijski momenat na kraju 20. veka, koji su sve zemalje nekadašnjeg Varšavskog ugovora iskoristile ne samo za raskid sa totalitarizmom, nego i za transformaciju svojih društava u građansko‑demokratska. Srbija je, sa druge strane, uz veliku podršku Srpske pravoslavne crkve, krenula u suprotnom civilizacijskom smeru, sa kojega se do danas nije vratila. Od te 1989. godine, Srbija naprekidno vodi Kosovsku bitku, prizivajući nekakve nove Murate i nove Miloše Obiliće.

Pokušavajući da prekine ovu ‘rđavu beskonačnost’, Srbima je Zoran Đinđić ponudio evropsku Srbiju. Što veoma poštujem. Uz sve dobro što je uradio za kratko vreme, moram da konstatujem da je Đinđićeva velika greška bila to što je dopustio da veronauk uđe u škole. Ovo je ostavilo duboke posledice po srpsko društvo.

SANU i Memorandum

Radiosarajevo.ba: Kakve posljedice?

TEODOROVIĆ: Koliko sam puta video kako se mladi ljudi, prolazeći pored crkve, tri puta prekrste, uvereni da na taj način pokazuju pripadnost veri. Ali to nije vera, to je praznoverje, koje je SPC iskoristila kako bi metanisala, manipulisala i dobila neograničen pristup državnom budžetu.

Veliku uslugu ozdravljenju društva učinila bi odluka neke nove vlade da veronauk izbaci iz školskog sistema. Uostalom, šta će religija u školama?! Vera je dogma; nauka je sumnja, preispitivanje.

Radiosarajevo.ba: Iz Srpske akademije nauka i umetnosti je septembra 1986. izašao ‘Memorandum’ – taj ‘In memoriam za Jugoslaviju’ – čije su ideje kasnije javno branili akademici SANU – od Dobrice Ćosića i Matije Bećkovića do Mihajla Markovića i drugih. U tom smislu, niste tipičan akademik SANU?

TEODOROVIĆ: Za akademika SANU izabran sam 2009. godine. Ali, imate pravo: nisam tipičan akademik institucije za koju se uglavnom vezuju konzervativne, tradicionalne, rusofiliske ideje, kao i ličnosti koje su promovisale koncept ‘velike Srbije’. Značajan srpski pesnik i dramski pisac, akademik Ljubomir Simović, na primer, imao je suprotna uvjerenja, dosta bliska mojim. Nije bio agresivan čovek, nije se tako često javno oglašavao. Iako sam već u godinama, mlađi sam od akademika koje ste spomenuli; koristim društvene mreže, nove medije, kao i mogućnost da javno kažem ono što mislim. Kao profesor i akademik, imam obavezu da govorim, da upozorim na ozbiljnu fašizaciju srpskog društva, što potvrđuje i izostanak zvanične reakcije na Dodikovu izjavu koju ste citirali.

Srebrenica i opsada Sarajeva – šta građani Srbije ne žele da čuju

Radiosarajevo.ba: Šta ste očekivali?

TEODOROVIĆ: Državne institucije su morale da reaguju na Dodikov rasizam i jezik mržnje. No, ovde su ljudska prava, medijske i građanske slobode odavno na najnižem nivou. Istovremeno, raste uticaj crkve, pa gardijski oficiri Vojske Srbije, iako je Srbija sekularna država, nose baldahin patrijarhu, kao da su njegove sluge, ne oficiri! Predsednik Srbije organizuje državnu proslavu verskih praznika, u državne institucije unosi ne više badnjak, nego drvo od tri metra. Gde to ima?!
Konzervativci, nacionalisti, Srpska pravoslavna crkva na jednoj, kriminalci i režimska kriminalna struktura na drugoj, eto Vam preseka srpskog društva danas. Moja moralna obaveza je da na to upozorim, svestan da je sopstvenom narodu reći istinu i opasno i nepopularno.

Radiosarajevo.ba: Koje istine građani ne vole da čuju?

TEODOROVIĆ: Ne vole da slušaju o ratnim zločinima počinjenim devedesetih godina prošloga veka, o odgovornosti društva za ono što je u naše ime rađeno. Siguran sam, na primer, da mladi ljudi u Srbiji i ne znaju da je u Batajnici, koja je tu, na desetak kilometara od centra Beograda, pronađeno preko 800 leševa albanskih civila, koji su u hladnjačama prebačeni sa Kosova i zakopani u masovnim grobnicama. Deca, žene i starci! Takođe, ne verujem da nešto više znaju o genocidu u Srebrenici, o opsadi Sarajeva, ali da znaju sve o stradanju Srba devedesetih. Bilo je i mnogo srpskih žrtava – moja rođena tetka je ubijena u Goraždu, moja bliska porodica je stradala – ali moramo razgovarati i o drugima, o tome kako je do toga rata došlo, ko ga je pokrenuo. Ćutanje i guranje pod tepih nikome nije dobra donelo.

Odavno deluje kao otrcana fraza, ali kada pomenemo suočavanje sa prošlošću, moramo se podsetiti da je predsednik Srbije Ivan Stambolić otet, mučen, ubijen, zakopan i poliven živim krečom na Fruškoj Gori. Slavko Ćuruvija je ubijen na kućnom pragu, Zoran Đinđić streljan na ulazu u Vladu Srbije. Svu trojicu je ubila država Srbija. To su strašne stvari.

Radiosarajevo.ba: Vojislav Šešelj sada traži da se obnovi Jedinica za specijalne operacije, čiji su pripadnici ubili ljude koje pominjete. Zašto to traži, što mislite?

TEODOROVIĆ: Zato što je i Šešelj stvarao sistem koji Srbiju gura na istorijsko i civilizacijsko dno. Imam dosta godina, ali još ne znam da Vam kažem kako se čovek uspešno bori protiv profašističkih snaga. Kao pojedinac, radim što mogu – oglašavam se, protestujem… Evo, već duže od mesec u zatvoru trune mladi beogradski advokat Čedomir Stojković. Pre nekoliko dana smo ispred Palate pravde organizovan protest. Znate li koliko nam se građana pridružilo?

Radiosarajevo.ba: Koliko?

TEODOROVIĆ: Jedva petnaestak. Čovek je u zatvoru zbog izmišljene optužbe za rušenje ustavnog poretka. Naravno, problem je to što Stojković, kao moralan i hrabar čovek, govori istinu o srpskom društvu – kako o prošlosti, tako i o sadašnjosti. Neprijatno sam se osetio kada sam shvatio da među demonstrantima tog dana nije bilo i 500 advokata. Jer Stojković je advokat, njihov kolega, znate… Zar društvo ne shvata da na taj način Vučiću poručuje – u redu, samo nastavi da radiš šta hoćeš.

Radiosarajevo.ba: Mislite da predsjednik Vučić to čita na taj način?

TEODOROVIĆ: Naravno. Pa, videli ste šta je govorio na predizbornom skupu Srpske napredne stranke u beogradskoj Areni.

Dodik (opet) mijenja stranu

Radiosarajevo.ba: Na tom skupu nije bilo Dodika.

TEODOROVIĆ: Nisam ga ni očekivao. Ako pogledate Dodikovu političku karijeru, videćete da je on poslednjih četrdeset godina prošao kroz različite faze – od Saveza komunista, preko reformista Ante Markovića, do velikog srpskog nacionaliste. Ipak, jedno se ne menja: uvek je gladan vlasti, moći, novca i privilegija. Bosanski lisac je sada shvatio da je trenutak da promeni stranu, zato ga nema tako često u Beogradu.

Radiosarajevo.ba: Je li to je dobra vijest za Srbiju?

TEODOROVIĆ: Nisam siguran da je Dodik u ovom momentu na bilo koji način relevantan na političkoj sceni Srbije. Po mom sudu, mnogo više nego trenutna pozicija i status Milorada Dodika, za srpsko društvo je važno formiranje čvrste, jake proevropske političke snage, koja će biti kadra da se suprostavi Vučićevom režimu. Aktuelna srpska opozicija dosta je heterogena i kao da ne može da razume da se protiv Vučića ne može boriti Vučićevom politikom: nikakav nacionalizam, nikakav šovinizam, nikakvo ‘kosovarenje’. Umesto toga, borba za evropsku Srbiju, za građanska prava, za ljudska prava, sankcije Rusiji, najbolji odnosi za državama regiona.

Vučić je u ratu sa državama regiona, a ne Srbija

Radiosarajevo.ba: Da, ali i predsjednik Vučić kaže da su mu važni dobri odnosi u regionu, naročito sa Bosnom i Hercegovinom i bošnjačkim narodom. Neće dozvoliti, kaže, da bilo ko Srbe okrene protiv Bošnjaka i Bošnjake protiv Srba. Kako će to Srbija ‘sačuvati mir i dobre odnose na Balkanu’ budući da je praktično u sukobu sa svim državama nekadašnje Jugoslavije?

TEODOROVIĆ: Ne, nije Srbija u sukobu sa državama regiona; u tom sukobu je Vučić. Kada dođe do oslobođenja – jer Srbija je pod okupacijom – budući lideri će morati da odu u Sarajevo, u Prištinu, u Zagreb i pokažu da su nova, drugačija Srbija, koja osuđuje svoju rđavu prošlost. Ta bi Srbija našim susedima morala pokazati iskrenu želju da ponovo budemo kolege, prijatelji, braća, rodbina, šta god.

Pre četrdesetak godina, Vojislav Šešelj je došao u Srbiju i, sudeći po stepenu realizacije svojih pogubnih ideja, ispada da je najuspešniji političar ne samo u Srbiji, nego i u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Radiosarajevo.ba: Kada pominjete slobodnu Srbiju, koja će postati članica EU, vjerujem da ste čuli dopisnika televizije N1 iz Brisela, koji tvrdi da je od više izvora dobio informaciju da je u tamošnjoj administraciji opao entuzijazam u odnosu na Srbiju: opozicija je slaba, rečeno mu je i, u slučaju da je profesor Milo Lompar politička alternativa aktuelnom režimu u Beogradu, Brisel će opet igrati na predsjednika Vučića. Što bi to značilo za Srbiju?

TEODOROVIĆ: Nažalost, to je logična i očekivana reakcija. Suštinski, Milo Lompar je beznačajan političar u pokušaju; dobar profesor književnosti, koji propagira ‘srpski integralizam’, što je nova varijacija Vučić‑Vulinovih fantazija o ‘srpskom svetu’. I Lompar sanja Srbiji koja će dominirati regionom, kontrolisati Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Kosovo, sve. Nema ništa od toga! Za Srbiju bi bilo tragično da se, zbog Lompara i sličnih srpskih nacionalista, Brisel ponovo okrene Vučiću. Tim pre što je Lompar kao računarski program, verzija 2.0.

Lompar je Vojislav Koštunica 2.0

Radiosarajevo.ba: Čija verzija?

TEODOROVIĆ: Lompar je Vojislav Koštunica 2.0; nova verzija kompjuterskog programa, ali suštinski – ista ideologija, isti salonski ili slavski nacionalista.

Radiosarajevo.ba: Vidite li evropsku političku alternativu režimu predsednika Vučića?

TEODOROVIĆ: Vidim. U Srbiji svakako postoje proevropske političke snage, kojima verujem. Ipak, voleo bih da od njih dobijem odgovor na veoma jednostavno test-pitanje: da li je Kosovo nezavisna država? Ne pitam, dakle, da li ju je Srbija formalno priznala, ostavljamo to po strani; ali – da li priznajete realnost, je li Kosovo samostalna država?

Radiosarajevo.ba: Zašto je to pitanje toliko važno?

TEODOROVIĆ: Zato što je odgovor ulaznica za Evropu. Lično nemam dilemu i priznajem realnost: Kosovo je samostalna država, sa kojom Srbija ima obavezu da sarađuje, pre svega zbog dogovora o rešenju veoma važnih pitanja za funkcionisanja srpske zajednice na Kosovu. Onako kako civilizovani ljudi prekidaju brak, tako bi Srbija i Kosovo trebalo da se ‘razvedu’. Usled izostanka međusobne komunikacije Beograda i Prištine, Srbi na Kosovu suočavaju se sa brojnim problemima – od ekonomskih do životnih, praktičnih.

Kada je reč o opoziciji, raduje me to što su pet parlamentarnih stranaka nedavno napravile neformalni savez, koji su nazvali EU5. To znači da su se Stranka Slobode i pravde, Srce, Pokret slobodnih građana Srbije, Narodni pokret Srbije i Zeleno-levi front konačno ujedinile i opredelile za Srbiju u Evropskoj uniji. Dobar znak u tom smislu je njihov zahtev Vučićevom režimu da, zbog agresije na Ukrajinu, Rusiji uvede sankcije i tako spoljnu politiku Srbije usaglasi sa spoljnom politikom EU. Ovo je važna promena i važna poruka i građanima Srbije i Briselu.

Tamara Nikčević (Radiosarajevo.ba, foto: N1)