Dok predstavnici vlasti u javnosti govore o milionima evra koji se ulažu u izgradnju EXPO-a, priče nekih stranih radnika otkrivaju sumorniju realnost. Kroz svedočanstva onih koji su radili na gradilištu ovog nacionalnog projekta i tragom inspekcijskih zapisnika i sudskih postupaka, CINS otkriva kako pojedini inostrani radnici postaju žrtve rada na crno.

Jusuf Firat Baran je privodio kraju svoj posao na izgradnji dve vile u Crnoj Gori, kada ga je pozvao prijatelj.

„Trebaš nam, dođi u Beograd i radićemo zajedno“, seća se Jusuf telefonskog razgovora.

Srpska firma Antares construction, za koju je, kako kaže, njegov prijatelj radio, dobila je posao kao jedan od građevinskih podizvođača u okviru EXPO projekta.

Svetsku izložbu vlast vidi kao razvojnu šansu Srbije. Zemlja ulaže milijarde dinara, a kompleks se ubrzano gradi.

Jusuf navodi da nije mnogo oklevao: znao je da bi sa svojim iskustvom i znanjem mogao da dogovori bolje plaćen posao na gradilištu. Uz to govori i engleski jezik, što bi na velikim projektima trebalo da bude prednost.

Ubrzo je ušao u pregovore.

Jusuf je pristao da preko firme u Turskoj, u kojoj bi bio zaposlen, prima minimalac, a ostatak „na ruke“. Kako kaže, iz firme su rekli da će mu obezbediti pozivno pismo za ulazak u Srbiju i radnu dozvolu.

Pristao je, ali nije ni sumnjao da neće sve biti baš tako.

Dokumentacija do koje je došao CINS pokazuje da je samo tokom jednog meseca republička Inspekcija rada na gradilištu EXPO-a zatekla 30 radnika iz Turske i Kine bez radnih dozvola – među njima i Jusufa. Broj je verovatno i veći jer se, prema rečima građevinara sa kojima je CINS razgovarao, oni sklanjaju sa gradilišta kada dođe inspekcija.

Zbog sumnje da su angažovali radnike na crno, inspekcija je protiv firmi Antares construction i beogradskog ogranka firme PowerChina International Group Limited pokrenula postupke na sudu, koji su u toku već skoro godinu dana, otkriva CINS.

Marija Anđelković iz organizacije Astra, koja se između ostalog bavi i zaštitom radnih prava, objašnjava da je radnik koji radi bez odgovarajuće dozvole izložen raznim rizicima:

„Takva situacija stvara prostor za različite zloupotrebe – od neisplaćivanja zarada, prekovremenog rada bez naknade, pa do oduzimanja dokumenata i ograničavanja slobode kretanja.“

Prema oceni Ivane Cvetković, advokatice specijalizovane za radno pravo, radnici bi mogli da tuže poslodavca za prevaru, jer nisu smeli da krenu sa radom pre dobijanja radne dozvole.

„Radnici bi hipotetički mogli da tuže poslodavca jer ih je doveo u zabludu.“

„Sine, zašto bismo bežali? Mi smo legalni“

Po dolasku u Beograd, Jusuf kaže da je firmi nakratko predao pasoš. Firma je trebalo da prijavi njegovo boravište i kao potvrdu toga dobio bi takozvani „beli karton“. Kako je ispričao za CINS, rečeno mu je da bi to trebalo da bude dovoljan dokaz da Jusuf legalno radi dok čeka na radnu dozvolu.

„Rekli su nam da je srpska birokratija spora.“

Jusuf je krenuo sa radom.

Firma ga je, kako navodi, postavila za jednog od šefova na gradilištu. Njegov zadatak bio je da radnicima tumači projektne nacrte, da proverava da li ima grešaka u izgradnji, kao i da vodi evidenciju o broju radnih sati.

Sa svojim timom radio je na izgradnji jedne od ukupno 11 stambenih zgrada u EXPO kompleksu.

Posao, objašnjava, nije išao glatko. Rokovi su bili tesni, a od njih se zahtevala preciznost.

„Nisu prihvatali grešku ni od pola centimetra.“

Na EXPO-u je radio oko tri meseca kada je početkom februara 2025, nenajavljeno, na gradilište došla republička inspektorka rada, seća se Jusuf:

„Egipćani, Peruanci, Arapi, koji su radili za druge podizvođačke firme su u panici pobegli sa gradilišta. Mi smo ostali.“

Jusuf nije razumeo šta inspektorka traži. Radnici su pozvali Emrulaha Kaju, prevodioca koji je takođe radio za Antares construction i koji je gotovo svakodnevno bio na gradilištu.

„Inspektorka me je pitala ’ko radi ovde, za koga radite, da li imate dozvole’.“, kaže prevodilac Emrulah za CINS i dodaje da je odgovarao na njena pitanja.

U zapisniku koji je inspektorka sačinila, a do kojeg je CINS došao, piše da je na gradilištu tog dana zatekla 26 radnika firme Antares construction koji nisu imali radne dozvole. Među njima su bili i Jusuf, kao i sam prevodilac Emrulah.

O firmi Antares construction

Firma Antares construction osnovana je šest meseci nakon što je Srbija zvanično postala domaćin specijalizovane EXPO izložbe.

Vlasnica i direktorka ove firme je dvadesetsedmogodišnja Aleksandra Gligorin.

Prekršajni sud u Negotinu osudio je Gligorin jer je vozila automobil, iako nema izdatu vozačku dozvolu. Policija je to utvrdila nakon što ju je zaustavila zbog prekoračenja brzine u zoni škole.

Pred istim sudom protiv nje se vodi još jedan prekršajni postupak zbog toga što je svoj automobil dala turskom državljaninu – koji je takođe vozio bez vozačke dozvole.

Nakon posete inspektorke, nastala je tenzija u firmi.

Kolege iz firme koje su tog dana radile sa Jusufom pitale su ga zašto nisu pobegli kad su videli da inspektorka dolazi.

„Sine, zašto bismo bežali? Nama je dat beli karton, mi smo legalni“, seća se Jusuf svoje reakcije.

Jusuf navodi da do tog dana nije znao da zapravo radi na crno.

„Rekli su nam da je ’beli karton’ koji imamo potvrda da smo legalno tu“, objašnjava Jusuf za CINS.

Advokatica Ivana Cvetković objašnjava da je beli karton samo prijava prebivališta i da svaki stranac koji uđe u Srbiju, bilo da dolazi da radi ili turistički, mora da se prijavi.

„Poslodavci kažu ‘evo vam beli karton, imate radnu dozvolu’, ali to nije isto“, navodi Cvetković za CINS.

CINS je kontaktirao firmu Antares construction za komentar o ovom slučaju, ali do objave teksta nismo dobili odgovor.

Prekršajna prijava i izbegavanje suda

Kako se navodi u zapisniku inspekcije, firma Antares construction u trenutku kontrole ne samo da nije imala dozvole za turske radnike na gradilištu, već nije imala ni dokaz da su radnici u postupku izdavanja dozvola.

Kako se iz zapisnika zaključuje, vlasnica firme, Aleksandra Gligorin, rekla je inspektorki da je postupak za dobijanje dozvole trebalo da pokrenu radnici sami.

Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, objašnjava za CINS da postupak izdavanja radne dozvole može da pokrene poslodavac ili zaposleni, ali da bez dozvole radnik ne sme da radi.

„On (poslodavac prim.aut.) jednostavno ne može da zaposli stranog radnika bez dozvole.“

Inspekcija rada podnela je prekršajnu prijavu protiv firme Antares construction zbog neprijavljenih radnika.

Nakon posete inspektorke radnici su, prema Jusufovim rečima, počeli da sumnjaju da će im firma nabaviti radne dozvole. Uz to, objašnjava Jusuf, plate radnika su kasnile, a nezadovoljstvo je raslo.

„Posle toga su svi polako počeli da napuštaju posao”, kaže Jusuf.

Prekršajni postupak je, međutim, stajao u mestu skoro godinu dana jer se Gligorin nije odazivala na pozive suda. Početkom marta 2026. se pojavila na sudu i priznala krivicu.

U svom iskazu je rekla da su navodi iz prekršajne prijave tačni.

„Do greške u vezi dozvola za rad navedenih lica došlo je zbog previda i ja mislim da smo po nalogu inspektorke dostavili posle 15 dana predmetna dokumenta.“

Na pitanje suda da li bi iznela dokaze, Gligorin je rekla da ne bi. Iz Inspekcije rada nisu odgovorili da li je firma naknadno prijavila radnike.

Na sudu zbog radnika i PowerChina

Inspekcija rada kontrolisala je gradilišta EXPO-a i Nacionalnog fudbalskog stadiona najmanje sedam puta u proteklih godinu i po.

Tako je u februaru 2025. na gradilištu Nacionalnog stadiona inspekcija zabeležila četvoricu kineskih radnika koji nisu imali radne dozvole. Sve njih angažovao je beogradski ogranak firme PowerChina International Group Limited, koja je deo velike kineske korporacije PowerChina.

Inspekcija je protiv njih podnela prekršajnu prijavu.

U pisanoj odbrani pred sudom, beogradski ogranak je naveo da je procedura za pribavljanje radnih dozvola bila pokrenuta, ali ne i okončana prilikom posete inspekcije.

Oni navode da su radnici koji su zatečeni na gradilištu bez radne dozvole bili tu kako bi se upoznali sa već izvršenim radovima, kao i sa daljim planom i dinamikom. Ističu da je to bilo bitno jer su rokovi za završetak radova kratki i striktni.

Međutim, naveli su da je ova firma ogranak i da nema svojstvo pravnog lica, te da ne podleže zakonu o prekršajima.

Ivana Cvetković kaže za CINS da ogranak zaista nema pravni subjektivitet i ne može biti odgovoran ni prekršajno, ni krivično.

„Odgovorno može biti samo pravno lice u čije ime ogranak obavlja delatnost.“

Inspekcija rada nije odgovorila na pitanja CINS-a o tome zašto su pokrenuli prekršajni postupak protiv ogranka, kao i da li će i na koji način ispraviti eventualni propust.

(CINS, foto: sajt Vlade Srbije)