Neposredno uoči najvećeg protesta u istoriji Srbije, u Novom Sadu – hapšenja. Posle snimka koji je emitovan na prorežimskim medijima, dvanaestoro novosadskih aktivista optuženo je za rušenje ustavnog poretka. Godinu dana kasnije, govore za N1. Šestoro njih o životu u izbeglištvu, šestoro o životu iza rešetaka.

Dvanaesti mart 2025. godine – neformalno su se sastali studenti i aktivisti u prostorijama Pokreta slobodnih građana. Uoči najvećeg protesta u istoriji Srbije.

Bez njihovog znanja, dva sata snimanog razgovora, završilo je dan kasnije na nacionalnim frekvencijama. Govorilo se o planovima za protest.

„Što se tiče aktivnog delovanja, odnosno da oni vade pendreke, mi njih ne možemo nešto preterano da povredimo, pogotovo ne na blizini od metar-dva“, rekao je Jovan Dražić, aktivista, u snimku objavljenom 12. marta 2025, koji je emitovan na televiziji Pink.

Zbog, između ostalog, ove konstatacije izgovorene u krugu prijatelja, Jovan Dražić već ravno godinu dana nije bio kod kuće. Zajedno sa Anjom Pitulić, čiji se glas na snimku ni ne čuje, oni su dvoje od šestoro aktivista u egzilu, sa etiketom da su „teroristi“ – i sudskim sporom koji država vodi protiv njih.

„Pre godinu dana nikada ne bih mogla zamisliti sebe u ovoj situaciji. Nisam mislila da ovo može toliko dugo da traje“, rekla je aktivistkinja Anja Pitulić iz Zagreba.

„Posle godinu dana, ja sam i dalje besan kao i prvog dana. Tu se ništa nije promenilo“, rekao je Dražić.

Igrom slučaja, njih šestoro otišlo je u Hrvatsku baš nekoliko sati uoči emitovanja „specijalne emisije“. Na kraj pameti im nije bilo da će u Hrvatskoj – i ostati. Danas žive, kako kažu, privid normalnog života.

„Dobili smo boravišne dozvole, država Hrvatska nam je izašla u susret“, rekao je Dražić.

„Mi danas živimo jedan prosečan, kvalitetan život, kakav u Srbiji nisam ni zamišljala“, rekla je Pitulić.

Šestoro se brani sa slobode

Jovan i Anja, zajedno sa još dvoje aktivista borave u Zagrebu. Četiri stotine kilometara dalje, u Novom Sadu gde su se i razišli – sa slobode se brani ostalih šestoro.

Jedan od njih je i student Davor Stefanović, koji je, poput ostalih, u prethodnih godinu dana više bio u pritvoru – nego na slobodi.

„Retroaktivno gledam sve kao neku vrstu prekida filma. Meni nije prošlo godinu dana – meni je realno prošlo negde oko pet meseci“, rekao je aktivista iz Novog Sada Davor Stefanović.

Davorov glas se na snimku ne čuje – jer sastanku, tvrdi, nije ni prusustvovao. U istom objektu gde je sastanak održan tog dana je bio kako bi večerao. Da se u drugoj prostoriji neko okupljao, kaže, pojma nije imao. I baš su njega, u tom istom pritvoru i prebili. Ostale su traume, a povratak u društvo nije bio jednostavan.

„Uistinu povratak u normalu više nikad neće biti moguć. Postoje ti tragovi koji nas prate, pratiće nas još neki period vremena“, rekao je Stefanović.

Mada slobodno šeta Novim Sadom, Davor i dalje nije na slobodi – već se brani sa nje. Postupak je i dalje u toku, a prethodna dva ročišta su odložena.

„Sve je to i dalje veliki izvor stresa. Nismo mi neki loši ljudi i doživljavamo ovo kao ogroman napad na ljude koji nisu uradili ništa pogrešno“, rekao je Stefanović.

Po pitanju budućnosti, što života, što postupka – viđenja su različita.

„Kada dođe do promene režima, želim da se vratim, želim da pomognem svojim saborcima u periodu čišćenja svega što je vlast ostavila za sobom„, rekla je Pitulić.

„Ja želim da se vratim u Srbiju, bez obzira, ostala vlast ili ne. Želim da se vratim zato što podržavam borbu protiv režima, i zato želim da pomognem kako god mogu“, kaže Dražić.

„Ako me je pritvor nečemu naučio – to je da se ne nadam nikad ničemu. Zbog razočarenja koje ume da stoji“, rekao je Stefanović.

(N1, foto: Autonomija)