Najveća podvala koju vam može prirediti jedan diktatorski režim je osećaj da su institucije, kultura, državni simboli i sama država njihovi i da oni jedini imaju tapiju na patriotizam i na istinu. Ovaj proces se sprovodi kroz kontrolu nad medijima, univerzitetima, kulturnim institucijama, kroz ocrnjivanje i zatiranje bilo kakvog suprotnog mišljenja i na kraju zatupljivanje naroda i obesmišljavanje slobode i mišljenja kao takvog.

Rekao bih da se moramo trgnuti dok ne krenu da nas kidnapuju po ulicama usred dana, ali nažalost i to su već činili. Sve to daje neopisivu sličnost sa drugim diktatorskim režimima iz prošlosti i to u njihovoj terminalnoj fazi. Ovaj režim je lišen svakog dostojanstva, obraza, časti, kao i bilo kakvog osećaja za ljudskost. Svakog dana gledamo kako probija novo dno, i to sa velikom lakoćom. Međutim, scena koju sam doživeo kada su mi Kobre zabranile da uđem u pozorište je novo dno jednog nesigurnog, uznemirenog i prestrašenog diktatora, i njegove svite jednako zabrinutih i preplašenih poltrona; u ovom slučaju troje najgorih gradonačelnika u istoriji našeg grada: Maje Gojković, Miloša Vučevića i Žarka Mićina.

Već smo do sada imali više od godinu dana da naučimo da su studenti neprijatelji ove države. Rušitelji ustavnog poretka, teroristi, izdajnici… Ali postoji jedna grupa koja se neopaženo provukla iza zavese. Majke. Zaista, ima li išta opasnije od žene koja u gradu u kome je rođena i u kom živi više od 50 godina želi da ode u pozorište? Ima li veće pretnje po bezbednost od jedne majke.

Međutim, da ne bude optužena da je destruktivna i da želi da razori svaki vid napretka, vlast se lukavo dosetila da obrazovanje i kulturu preda, ni manje ni više nego snagama bezbednosti. Najpre je policija, nakon što je iz zgrade krvnički isterala studente, prespavala dve nedelje na Filozofskom fakultetu. Potom su odlučili da nas zovu i prete da se ne bismo slučajno pojavili ispred pozorišta i dočekali nepozvane goste.

A evo sada možemo videti i Kobre – posvećeno obavljaju ulogu konduktera, proveravajući svaku kartu. Ispravka, ipak nije bila svaka… Samo dve tačno određene, izabrane karte… Logično je zapitati se šta je sledeće što možemo očekivati – da ću sledeći put kada se budem vozio gradskim prevozom, zateći na vratima jednog od pripadnika Kobri ili Žandarmerije koji će proveriti da li mi je karta važeća i, ono još važnije, da li moje prisustvo u autobusu predstavlja pretnju po ustavni poredak Republike Srbije

Tri gradonačelnika Novog Sada, u prestonici kulture, prestonici omladine, zabranjuju kulturu i omladinu. Šta na sve ovo oni imaju da poruče? Istina, gradonačelnik Mićin je verovatno istraumiran od studenata, budući da je pre koju nedelju ispred SKC-a urlao i udarao vazduh. Sve to, neposredno nakon što je pozivao na smirivanje tenzija. Stoga ne mogu da ne upitam – je li ovo način da se smire tenzije? Tako što kada se odlučimo da u miru provedemo svoje veče, vi odlučite i to da nam uskratite? Da li je to ta pristojna i bolja Srbija za koju se vi borite? Ili biste možda u pozorištu umesto mene radije sreli batinaše koji su našoj koleginici slomili vilicu – ipak su oni vaši heroji.

A šta o ovoj situaciji ima da kaže ministar kulture? On, doduše, ima preča posla pošto ga trenutno Tužilaštvo za organizovani kriminal goni zbog zloupotrebe položaja, pa je prinuđen da sa režimskih medija, najvećih bastiona kulture, preti tužiocima i priča o „otetom pravosuđu“.

I u svetlu događaja iz prethodnih nedelja voleo bih da vas podsetim: Svetozar Miletić nije vaš. Matica srpska nije vaša. Ni Srpsko narodno pozorište nije vaše. Oni su, kao što im ime i kaže, srpski i narodni.

U pitanju nije Srpsko napredno pozorište i nikada neće ni biti. I niste ga vi izgradili – jer da jeste, verovatno bi se srušilo. A kada već idete na grob Svetozara Miletića, hteo bih da vas podsetim na nekoliko činjenica. Svetozar Miletić je takođe bio gradonačelnik Novog Sada. Međutim, nasuprot vas, on je pokušavao da opismeni i pomogne srpskom narodu, promoviše vrednosti slobode, demokratije i obrazovanja. Vi pokušavate da zaglupite srpski narod i ugušite i zatrete svaku slobodarsku težnju. Svetozar Miletić je bio u zatvoru jer se borio za pravo, dostojanstvo i slobodu svog naroda, a vi ćete tamo otići jer ste uništavali, tlačili i krali od svog naroda. Svetozar Miletić je istorijski pobednik jer je istrajao u svojoj viziji za slobodnom, demokratskom i obrazovanom Srbijom i jer je bio spreman da pretrpi sve, ne odustajući od svojih ideala. Vi ćete biti istorijski gubitnici jer će na kraju Miletićeva ideja pravedne, ponosne i uređene Srbije pobediti, dok će vaša vizija Srbije, osiromašene, izmučene, od građana otete države biti zauvek prošlost.

U 19. veku Srbi u Novom Sadu i Vojvodini su se borili za to da njihovi sunarodnici budu što obrazovaniji, slobodniji, uspešniji i što ponosniji na svoj narod. Zbog toga su i osnovali Maticu srpsku, Srpsko narodno pozorište, Jovinu gimnaziju, sve institucije koje vi danas pokušavate da obezvredite, uništite i srozate. Novi Sad kao grad vam očigledno smeta, možda jer je on bio centar kulturne, obrazovne i političke misli Srba u 19. veku i jer su tu boravili najveći, beskompromisni borci za prosvetiteljstvo, za slobodnu, uređenu, demokratsku Srbiju, poput Save Tekelije, Laze Kostića, Svetozara Miletića, barona Miloša Bajića, Jovana Đorđevića i mnogih drugih.

A što se tiče nas – možete da nas isterate sa fakulteta. Možete da nas isterate i iz pozorišta. I što nas više isterujete napolje, više ćete nas slušati na ulici. Ne možete da nas isterate iz srca svih ljudi koja smo osvojili prethodnih godinu dana. Ne možete da nas isterate iz svakog sela i svake kuće koju smo obišli. I veliku zahvalnost dugujem svim ljudima koji su pružili podršku, a posebno glumcima SNP-a na predivnom videu, jer je upravo u zajedništvu naša snaga.

A pošto vi toliko volite klasičnu muziku, dolazi vreme da vam studenti i narod odsviraju poslednji valcer slobode – jer vama će za razliku od ove situacije, vrata sudnice i zatvora biti širom otvorena.

Autor je student Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu

(Radar, foto: Beta, Dragan Gojić)