Skupština Vojvodine usvojila je odluku o izradi izmene i dopune Prostornog plana područja posebne namene predela „Fruška gora“ kojom se obuhvataju delovi teritorije opština Beočin, Irig i grada Sremska Mitrovica. Kako je navedeno, izradi izmena i dopuna Prostornog plana Fruške gore pristupa se radi stvaranja uslova za izgradnju kompleksa specijalne namene na Pavlasovom čotu, kojim bi se obezbedio kontinuitet operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije na teritoriji Srbije i očuvanje postojećih potencijala područja uz optimalno korišćenje, uređenje i zaštitu samog područja. Drugim rečima, na Fruškoj gori se gradi objekat vojne namene.

Predstavnica udruženja „Odbranimo šume Fruške Gore“ Dragana Arsić ocenjuje da ta odluka znači trajni gubitak dela zaštićenog područja.

„Ta odluka znači da ćemo mi ostati bez 19 hektara šuma, prostora u zaštićenom području prirode najviše kategorije, u nacionalnom parku. On neće biti dostupan javnosti“, rekla je Arsić.

Prema njenim rečima, deo od oko jednog hektara predviđen je kao građevinsko zemljište za sam objekat, dok će ostatak obuhvatiti pristupne saobraćajnice, a čitav kompleks biće ograđen. Arsić navodi da se Fruška Gora ne suočava prvi put sa, kako kaže, „militarizacijom zaštićenog područja“.

Kao primer pominje Vilu Ravne, koja je, kako tvrdi, pre nekoliko godina stavljena u vojnu funkciju umesto da dobije civilnu namenu. Govoreći o proceduri izmene prostornog plana Fruške gore, Arsić je ocenila da je ona „fingirano sprovedena“.

„Možemo slobodno da kažemo da je cela procedura fingirano sprovedena da bi se udovoljilo jednom privatnom interesu. Javni interes i interes zaštite prirode su zanemareni“, navela je ona i tvrdi da su primedbe udruženja odbačene bez obrazloženja, iako su, kako kaže, bile argumentovane.

„Kad se primedba odbacuje, nema obrazloženja – samo stoji da se odbacuje“, rekla je Arsić.

Kao širi primer navodi slučaj vetroparkova u Vojvodini i izmene prostornih planova koje su, prema njenim rečima, inicirane i finansirane od strane privatnih investitora kako bi se omogućila izgradnja. U tom kontekstu pominje i premeštanje radarskih sistema, uz napomenu da je deo informacija proglašen vojnom tajnom.

„Kada da biste nešto izgradili u nacionalnom parku, vi to proglasite vojnim objektom, nijedan zakon zaštite prirode više ne važi“, tvrdi Arsić, dodajući da se u tim slučajevima ne radi ni procena pretežnog javnog interesa.

Ona ukazuje i na to da se novi objekat planira u blizini postojećih civilno-vojnih objekata na Brankovcu i Crvenom Čotu, te smatra da je moglo da se razmatra korišćenje već degradiranog prostora umesto zahvatanja nove šumske površine. Navodi i da su parcele na kojima je planirana gradnja u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve.

Arsić je kritikovala i sistem zaštite prirode, navodeći da je, prema njenom mišljenju, zaštita „samo na papiru“. Kao problem ističe nedostatak strategije zaštite prirode i šuma, kao i nedovoljna budžetska izdvajanja.

Govoreći o upravljanju nacionalnim parkom, podsetila je da je izvršena transformacija iz javnog preduzeća u društvo sa ograničenom odgovornošću.

„Društvo s ograničenom odgovornošću po definiciji mora da posluje profitno“, rekla je Arsić, izražavajući bojazan da bi takav model mogao da dovede do daljih promena.

Ona navodi da konačne odluke donosi Vlada Srbije, dok pokrajinske institucije daju stručne osnove. Prema njenoj oceni, kapaciteti stručnih institucija su smanjeni, a zaštita prirode nije prioritet. Na pitanje o mogućnostima da se projekat zaustavi, Arsić kaže da je odluka već doneta i da će se nastaviti procedura realizacije.

„Neke stvari ne možete da promenite jer donosioci odluka svojim potpisima prvo unište prirodu, a onda ide realizacija“, rekla je.

Podsetila je i da je prethodna nominacija lokaliteta na Fruškoj Gori za UNESCO listu prirodne baštine odbijena uz obrazloženje da je razlog intenzivna seča šuma. U novoj nominaciji, kako navodi, jedan lokalitet je izostavljen jer je postao vojni objekat sa ograničenim pristupom, što, prema odgovoru koji su dobili, onemogućava adekvatno praćenje stanja prirode.

Arsić ističe i da ne postoje sistematski podaci o biodiverzitetu na pojedinim lokacijama, što otežava eventualne međunarodne žalbe.

„Mi nemamo mapirane i kartirane podatke o biodiverzitetu. Bez toga ne možete da podnesete žalbu“, navela je.

Zaključuje da je, prema njenom mišljenju, u Srbiji dominantan eksploatacioni model odnosa prema prirodi.

„Dok imamo ovakve donosioce odluka kojima zaštita prirode nije prioritet, ja ne vidim da se može desiti suštinska promena“, poručila je Dragana Arsić iz Udruženja „Odbranimo šume Fruške gore“.

(Insajder/foto: Autonomija)