Profesorka slavistike u Lavovu Ala Tatarenko ocenila je da su građani Ukrajine tokom četiri godine rata naučili da cene život, ostanu posvećeni obrazovanju i kulturi, kao i da ne gube nadu i očuvaju solidarnosti, iako svakodnevno žive uz vazdušne uzbune, napade na civilnu infrastrukturu i neizvesnost koju donosi rat sa Rusija.

Profesoroka Tatarenko kazala je za N1 da su građani Ukrajine za četiri godine rata naučili da cene život u svakom njegovom trenutku, te da budu zahvalni svima koji ih brane i koji su, kako kaže, dali živote za odbranu države.

“Ove godine naučili smo nešto što nismo naučili prethodnih godina, a to je da vremenska prognoza može da bude najava ruskih napada. Kad su bili najveći mrazevi, do minus 20, Rusi su gađali elektroenergetska postrojenja što je pogađalo pre svega civile u velikim gradovima”, kazala je Tatarenko.

Kaže da za četiri godine rata može da navede puno primera užasa i nesreća, ali za N1 ipak se priseća primera hrabrih dela.

“Ja sam tog dana imala predavanje iz srpske književnosti, kao što imam i sad. Tema je bio Kočić. Tog dana, pre četiri godine, za mene je bila najvažnija priča o Jablanu koji pobeđuje carskog bika”, podseća se Tatarenko početka rata.

Ističe kako je za četiri godine rata naučila da su ukrajinski studenti najbolji na svetu jer, kako kaže, nisu odustajali od obrazovanja i prisustvovanju nastavi ni kada su bili pod direktnim napadima.

Priseća se predavanja koje je održala putem onlajn sastanka sa Nađom Rebračom kada su se studenti koji su pohađali to predavanje javljali iz raznih delova Ukrajine koja je bila uveliko pogođena ratom.

“Tog dana kad je bio susret, jedna od mojih studentkinja bila je kod kuće u Krivom Rogu koji je u tom trenutku bio već deset sati na udaru Rusa. Druga studentkinja je bila u Kijevu kod svojih. U tom trenutku je bila vazdušna opasnost. Rekla sam Nađi da ne znam da li će studenti moći, zbog velikog problema sa strujom, da uključe. Zamislite, oni su se uključili iz svojih podruma, sigurnih mesta. Internet se prekidao, ali oni su se neprekidno uključivali”, podsetila se Tatarenko.

Govoreći o teškoćama predavanja tokom rata, profesorka za N1 kaže da nastavu drži uživo, uprkos poteškoćama.

“Do proglašenja vazdušne opasnosti mi radimo kao svi profesori i studenti u svetu. Naravno, ako se začuje sirena, mi moramo da se spustimo u sklonište i ne ugrožavamo živote svojih studenata”, objašnjava profesorka Tatarenko.

Dodaje kako je rat doprineo i da se ukrajinska kultura postane prepoznatljivija i važnija u svetu.

“Kultura, koju predstavljam, postala je mnogo važna. Ukrajinu prepoznaju prema njenoj kulturi, što nije bio slučaj ranije. Niko više neće reći da je ukrajinski jezik isti kao ruski. Ukrajina više ni za koga nije Rusija. Ukrajina je to dokazala posebno za ove četiri godine“, ocenjuje Tatarenko.

Ističe da je posebno teško kada moraju da rade bez struje, ali da se Ukrajinci “bore za svetlost i normalan život”.

Napominje i da, iako je jako teško “ostati čovek” za vreme rata, neophodno ne gubiti nadu i pokazati solidarnost.

“Kad vidite da su Rusi podigli u vazduh desetak aviona koji će pucati na Ukrajinu, važno je da ne padnete u depresiju, pesimizam. Važno je da razmišljate na jedan trezven i logičan način”, zaključuje profesoroka slavistike u Lavovu Ala Tatarenko za N1.

(N1)